Народ је увијек недужан
1 min readПише: Бећир Вуковић
Као да је стварност препарирана, а трагачи за истином дресирани да препарирано не опажају.
Промичу слични ликови у славним текстовима који се баве постистином. Нема више простора за опис црногорског интелектуалца.
Постистина презире свакодневне чињенице, ситнице, баналности, а њена изградња алтернативних стварности кроз медије, институције и сл. пласира се као нешто исувише ново и – постмодерно. Колико се њих упецало на исту удицу са истим мамцем. Често и вашег писца који помиње удице и варалице, стављају у слични калуп. Никад нисам знао зашто. Кад средим зубе, биће више осмијеха.
Прије колико деценија још непрочитани Орвел упозорио је на – дупло мишљење. Наиме, по својој – двомисли – по својој намјери, доктрини, постистина управо обнавља фашистички став према истини, зато ни драма у овој заробљеној а пробуђеној земљи, не би била нова за типове попут Орвела, Јонеска, Сартра…
Јонеско каже: „Ухваћен у механизам, прихватио је све, постао је носорог. На крају, само смо још нас тројица или четворица пружали отпор“. Ако би савремени црногорски интелектуалци, писци, и тај род и ред, прочитали „Носорога“, у многим сценама јурњаве по канцеларијама система, натрчали би на себе.
Медији више не креирају стварност, него је производе. Сурови је примјер производње стварности у којој се народу пребацује да је против државе. Такво је наличје медија и система.
Истина, народ је против оних који производе – искривљену – стварност. То не би требало да је спорно, чак ни за овдашње медије. А постистина и постмодерно, остављено је црногорским интелектуалцима да о томе разглабају. Ту, поред пута, куда пролазе литије.
Шта значи – народ је против државе. Ништа. Народ се бори против државног апарата. Значи ли да су против државе сви они који нису гласали за партију на власти. Ако је тако, не знамо зашто нисмо ухапшени послије избора.
Пропаст свих вриједности преврнула је свијест у тренутку кад су криминалци постали савјест. Да не заборавимо ни непочин-поље на којем су и аматери постали водећи црногорски интелектуалци.
Истина, иза свега – на општем нивоу – стоји намргођени капитал, и то није никаква теорија завјере. Појединац је постао просјак, потукач, потрошач, пуки статистички податак. Једино се мјери бројем кеса напуњених смећем.
Системи постистине и стварају идоле. Идоле више не ствара народ. Коначно, схватило се шта је савремени идол, и откуда долази, а шта је узор. Критичка свијест мора стално бити на поправном испиту. И, увијек будна на мртвој стражи. Препарирани зец више неће протрчати између ногу.
Узори зависе од вас. Трагично је кад има више идола него узора.
Писци разноврсних текстова, колумни, анализа, пишу о политичарима, а узоре скривају као змија ноге. Право је питање да ли такви писци уопште имају узоре. Немогуће је, истовремено, имати и идоле, и узоре.
Црногорски интелектуалци обрушили се на количину интелектуалности у литијама. Биле литије или протести (и једно су и друго), сличну примедбу може да упути само идиот. Сартр се ставио на челу демонстрација, иако је знао да (сви) демонстранти нису (баш), интелектуалци. Шеф полиције предложио је да ухапсе Сартра, а шеф државе послао је шефа полиције да чува свиње.
Коме може бити идол овдашњи политичар на власти. И, коме може бити идол политичар – опонент политичару на власти – ако се овај не бори против онога на власти. Резултати борбе морају се видјети, макар опонент – опозиционар – био у затору, у тамници да не гледа сунца ни мјесеца.
Младом интелектуалцу, будућем креативцу, не може бити узором црногорски писац, интелектуалац, маргиналац, крпељ на леђима власти.
Крпеља на такозваној умјетничкој сцени, затичемо на сваком мјесту, на свакој сцени, иза сваке кулисе, и завјесе, у свакој новини, на свакој изложби, у академији, у јавним установама културе, институцијама културе, и не разликују се од крпеља у холу, и по ходницима.
Ко су узори у друштву о којем је ријеч. Одговор сви знају – лопови, и мафијаши. Таква постистина има ријеч.
Правих идола и узора одавно нема..
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
BOJKOT IZBORA U TIVTU DOK SE NE RIJEŠI PITANJE CRKVENE IMOVINE. 150 000 u TIVTU na proteste ili šetnju da se blokiraju izbori. BOJKOT I BLOKADA!