Дејан Милетић и Томислав Кресовић у „Српском св(иј)ету“: Како пронаћи баланс

„Много су уложили у креирање српског народа у глобалног непријатеља. Они су трансформацију светског поретка деведесетих година радили практично преко наших леђа, правдајући њихове акција преко Хашког трибунала на наша рамена, у медијими су деценијама нас оцрњавали. Долазите у позицију,  у простор када истина испливава, а ви онда стално рециклирате ту историју, не дате да овај регион крене напред, држите тај конфликт, и онда стално се понаваља: геноцид и Сребреница- а то је крајње увредљиво и за сам појам геноцида, да не причамо о Јеврејима и српском народа у НДХ шта се ту дешавало. А Црна Гора је цело време била противтежа власти у Србији, у време Милошевића, да стално зауставља Србију да се не би што измакло контроли. А када је затворена цела та прича, онда је речено да  Црногорци више нису потребни као тег око ногу Србије, већ су потребни да признају непостојећу државу Косово*, да показују како су у Србији неуспешни, а они успешни, па нисте више ни Срби… Четврт века је српски народ био под притиском света, и опет се подиже. Постоји корупција, слабије образовање и слично, али само то што смо се подигли говори о народу, о његовој државности, генетски усађеном елементу преживљавању. Па подигао се народ у Црној Гори, српски народ. Буђење и враћање је природан процес. Народ не трпи вечно“, рекао је професор Дејан Милетић, предсједник Центра за проучавање глобализације, у емисији Српски св(иј)ет на Националној ИН4С телевизији.

Зашто је Запад такав према Србима, професор покушава да појасни:

„Нису проблем Срби, већ контрола простора, који треба поделити и уситнити“.

Говорио је о угрожености хришћанства, не само православља, већ и католичанства и о важности међусобне сарадње, јер се европска култура заснива на хришћанској култури. Тврди да католичка црква није склона сукобљавању, али ми имамо историјско сазнање о њеној улози не по добру, али и у политици се дешавају савези, па је и овакав добар однос цркава пожељан. Даје интересантно виђење буђења српског народа у контексту незаустављивог процеса:

„На нивоу ЕУ је хришћанство избачено као темељ европских вредности, сад капитал игра улогу, он нема ни религију ни нацију. Ко зна за Бошњаке до 1995. године? Креирају се посебности, не на религијским, већ на националним основама, да се и даље слаби српски етос. То је игра моћи. Али реална политика каже: нека јача српски народ, српски утицај. Они морају да узму у обзир те спонатане процесе, и то је тај процес буђења и дизања народа. Србија је конструктивна, ником не затвара врата, али тражи поштовање. Гурају нас даље према Кини и Русији, а то није ни за њих ни за нас добра политика, осим ако желе да се склоне са Балкана. Морају да сарађују са српским народом, јер је супротстављање српском народу контрапродуктивно. Угуравање у НАТО на силу нема смисла“.

„Не верујем ни у чију љубав најмоћнијих држава. Ми смо научили да сви реализују своје интересе преко нас. Доживели смо велику неправду, и пад Запада је почео неправедним односом према нама. На реду је генерисање региона, који треба извући из кризе. Ми треба да добијемо кредибилитет да уредимо ствари, а ковид криза је показала да смо способни да бринемо о региону. Треба да демонстрирамо снагу на начин да се не креирају нови непријатељи, већ да се створе нови савезници. Ми смо на том добром путу“,  ентузијастично образлажући, рекао је професор Милетић.

Говорио је о епидемиолошким мјерама, наглашавајући да одређене групе морају бити вакцинисане, чему се Томислав Кресовић оштро супротставио.

„Ви у Црној Гори имате три истине: једну до Подгоричке скупштине, до абдикације краља Николе Петровића; имате другу која је комунистичка и долази од Милована Ђиласа, који је дефинисао појам црногорске  нације; и трећу која је практично Милова истина после 1996. која жели да рехабилитује краља Николу, али и Мила да октроише као неког владара Црне Горе намећући  у појму држаности цркву, језик и нацију“, говорећи о ситуацији у Црној Гори, направио је један пресјек публициста Томислав Кресовић у емисији уживо која се свакодневно емитује на ИН4С телевизији, као и на фреквенцијама А1 телевизије.

У наставку је појаснио неке историјске моменте који објашњавају откуд одређене неоусташке групације у Црној гори, подсјећајући да је усташки министар културе у НДХ Младен Лорковић пописао и Црну Гору као простор у ком живе твз. Црвени Хрвати- и  то је званична порпаганда НДХ:

„Православље у Црној Гори је на удару било драстично, Митрополит је обновио православље као Свети Сава, апостолски. То је властима одговарало у почетку“.

Публициста Томислав Кресовић наглашава да је јака Србијаувијек била заједница која је била Пијемонт око кога се окупљали сусједи, а затим Србија постаје тампон зона између Истока и Запада након дестаљинизације Југославије. Објашњава историјски ток интереса разних народа и држава који се рефлектовао преко Балкана и даје особит осврт на 20. вијек и интересе Ватикана, и дјеловање католичке цркве у Другом свјетском рату.

Није се сложио са професором Милетићем о снажној Србији у овом тренутку, наглашавајући:

„Имамо окупирано Косово и Метохија, имамо угроженост српског народа у Црној Гори, и Србија је протекторална земља у тој ситуацији. Српска реал политика у тој ситуацији је да клекне или да чучне, не да се исправи, све док КиМ не буде имала неки другачији статус од окупационог и док јој Србија не буде имала приступ као свом срцу, мозгу и души. Ми уопште нисмо толико јаки, ми смо између чекића и наковња. Са једне стране Америка са Немачком, а са друге стране културни руски и геополитички кинески интереси“.

Говорио је о вакцинама, о једној врсти агенде на светском нивоу која садржи нове подјеле:  манипулација страхом која дијели људе на таборе за и против вакцине, затим их дијели на геј и антигеј и трећа подјела је на оне који вјерују или не у десетогодишње засипање хемијским средствима из авиона.

„Не може за једну болест да буде више вакцина! Колико има вакцина за велике богиње? Једна. Људска права у Европи и у свету су угрожена овим мерама“, рекао је Томислав Кресовић о вакцинацији. Гости Веље Чупића се нијесу сложили око овог питања, излажући своје аргументе повишеним гласом и наглашеним емоцијама.

Текст приредила Милијана Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: