Нарушено јединство и интероперабилност у НАТО савезу

Пише: Зоран Буквић

НАТО савез је именовао Ибера Ведрина, бившег министра спољних послова Француске, за панел стручњака за НАТО. Ибер Ведрин  је познат по независном ставу, а није загрижени натовац. Познат је и по изјави да су САД у последњих тридесетак година заузимале изразито надмене ставове према остатку света, наметајући сопствене вредности.

Сврха  панела  је да се, на основу искуства, објективно и независно преиспитају досадашње мисије Савеза и сагледа његова будућност.

Организовање панела је само делимична реакција на прошлогодишњу изјаву председника Француске, Емануела Макрона, да је НАТО савез доживео „мождану смрт“. Макрон је у интервјуу  за „Економист“ тврдио да је НАТО на самрти, а  Европа на рубу понора. Упозорио је европске чланице Савеза да се више не могу ослонити на САД. Посебно је истакао да не постоји никаква координација стратегијског одлучивања између САД и НАТО савезника, а говорио је и о нејединству унутар Савеза. Навео је да постоји некоордисана агресивна акција другог НАТО савезника, Турске, и то у подручју где су улог наши интереси. Да ли верује у ефикасност  члана  5. Вашингтонског  споразума, Макрон је одговорио да не зна, а прећутао је и одговор  на питање шта ће бити са тим чланом сутра.

Да у НАТО савезу нешто не ваља, указују и велике сумње око функционисања Савеза, код двије, после САД, најјаче државе чланице, Француске и Турске.

Француска је још из времена послератне владе председника Де Гола, излазила из војне структуре НАТО (1996.год.), па се после враћала (2009.год.), тако да она у Савезу негује аутономни статус.

Турска није само на речима искакала из Савеза, него је и расплетом догађаја у својој интересној сфери у комшилуку, предузела једнострану војну акцију у Сирији, без договора са НАТО савезом. Турска се лагодније  понаша од када је Русија престала да буде њена  највећа претња. Напротиив, Русија се приближила Турској и наступа према њој партнерски. Турска је први пут ушла у петорку највећих увозника руског наоружања 2019.године. Током 2019.године закјлучени су уговори у вредности од 17 милијарди долара. Турска је од Русије купила систем ПВО С-400. Овакво приближавање Турске и Русије веома је забринуло САД. Оне су захтевале да Турска одустане од  те куповине и да уместо С-400, узме амерички систем „Патриот“, претећи да ће им зауставити или потпуно отказати продају авиона Ф-35 и да ће им увести санкције. Турска разговара са Русијом и око посла са испоруком својих најсавременијих авиона СУ-35.

Колико је јединство у НАТО савезу нарушено потврђују и догађања са недавне виртуелне конференције министара спољних послова држава чланица НАТО савеза. Турска је пре краја напустила  конференцију због спора са Грчком око миграната. Министар спољних послова Турске, Мевлут Чавушоглу, је за тај догађај оптужио Грчку, а на то је његов колега Никос Дендиас одговорио да Анкара поткопава вредности НАТО.

Наведени и слични „испади“ Француске и Турске у оквиру НАТО савеза могући су, јер су оне довољно снажне да се могу и саме борити, па им НАТО није потребан.

Свет је погођен пандемијом корона вирус, са преко 2.760.000 заражених и преко 193.000 умрлих лица, али НАТО савез не одустаје од вежбе „Дефендер Еуропе 20“ или „Бранилац Европе 20“. Вежба је стратегијско одбрамбена операција на источној граници чланица (Пољска, Естонија, Летонија и Литва). Тактички циљ вежбе је увежбавање премештаја јединица САД не територију европских савезника у еквиваленту дивизије америчке војске у што краћем року. За вежбу је било планирано око 37.000 војника из држава чланица, од чега је 20.000 војника требало наменски да дође из САД и око 33.000 оклопних, артиљеријских, ПВО и других оруђа. Због избијања пандемије и у војскама држава чланица, планови су промењени, па је у Европу са северноамеричког контигента стигло око 6.000 војника.

Командант америчке војске за Европу (ЕУЦОМ), генерал Тод Волтерс изјавио је да ће на вежби бити реализовано  између 30 и 40 одсто планираног садржаја, али да то неће утицати на способност  јединица да учествују у евентуалној одбрани континента.

Због пандемије, Италија, Норвешка и Немачка донеле су одлуку о повлачењу из НАТО вежби.

У оквиру вежбе посебну пажњу заслужују маневри под називом „Сwифт Распонсе 20“ или „Брзи одговор 20“, који откривају тајну димензију читаве операције. Током ње, америчка авијација састава: ловачко бомбардерска бригада, бригада са „невидљивим  бомбардерима“ и бригада пољске авијације, планирала је десантирање  јуришних специјалних снага, а затим и слетање у Летонију и Литву.Тада би елитне јединице НАТО биле најближе руској територији. Намерно и провокативно је изабрано време десанта, 9.мај, на дан када се прославља Дан победе над фашизмом и када је планирана прослава на Црвеном тргу. 

Русе ова вежба не би требала пуно да забрињава. Релевантне процене војних експерата са Шведског института  за одбрану и америчке војне корпорације (РАНД) говоре о инфериорности НАТО савеза у односу на  Русију. У случају стварног сукоба, Војсци Руске Федерације требало би највише седам дана да заузму све три балтичке државе. Процене за ситуацију даљег продора руских снага у унутрашњост  Пољске, показују да би за пребацивање мултинационалних снага савеза на источни фронт у еквиваленту снага довољних за ефикасну одбрану на копну, требало бар месец дана.

Тешко је очекивати да ће НАТО сасвим отказати вежбу, јер би то био озбиљан пораз, са два аспекта. Први, војно стратегијски, због неостварених циљева вежбе и други, симболичко-психолошки, јер је вежба замишљена као демонстрација силе према Русији. Савез би се показао као неспособан да правазиђе чак и невидљивог непријатеља, корона вирус.

Економски шок пандемије корона вируса вероватно ће довести у питање циљно повећање издатака за одбрану од 2 одсто БДП. Годишњи извештај НАТО из марта месеца показује да је 9 земаља, укључујући и САД, постигло тај циљ 2019.године, док неки, Француска и Турска, на заостају много. Немачко издвајање за одбрану од 1,35 одсто БДП, је болна тачка за Трампа, јер говори да је то веома мало. У Црној Гори у овој години, планирано је издвајање од само 1,12 одсто БДП, што је далеко од прокламованог  издвајања од 2 одсто до 2024.године и далеко мање од планираног издвајања за одбрану од 1,75 одсто БДП, како је записано у Стратегијском прегледу одбране Црне Горе (2018.год). Упитно  је да ли ће се остварити и овај проценат издвајања, јер је у планиране издатке за одбрану  урачунато и 5 милиона евра од продаје наоружања и војне опреме, а питање је да ли ће се толико продати.

Поставља се питање због чега Трамп толико, често и грубо, притиска чланице НАТО да и оне изграде пуно јаче одбрамбене системе, а самим тиме да више издвајају новчана средства. Суштина одговора на ово питање лежи у недавној поруци  професора и директора института Рутхерфорд у Вирђжинији (САД), Јохн Wхите Хеад.

Он је рекао да је Америчка нација постала плен војно-индустријског комплекса, кога подржавају ратни профитери и корумпирани политичари. Немојте се заваравати ако мислите да се ваш тешко зарађени порезни новац користи за националну сигурност.

Пандемија корона вирус  показала је да је јединство и солидарност у НАТО савезу било лажно, па генерални секретар НАТО сада позива на солидарност, посредно тиме признајући да је члан 5.Вашингтонског споразума мртво слово на папиру. Да ли је могуће да се „најразвијеније и најдемократскије“ државе чланице НАТО савеза баве хајдучијом. Да ли  је могуће да после Француске и Немачка оптужује САД за „конфисковање“ опреме потребне за борбу против пандемије. На аеродрому у Банкоку, 200.000 заштитних маски уместо за Немачку, преусмерено је за САД. Америчка војска је из НАТО базе у Авијану однела  500.000  тестова на Ковид-19, када су Италији били више него неопходни, када је на стотине људи дневно умирало.Трамп је забранио америчким  фирмама да извозе заштитну опрему, а Немачка исту није хтела да прода Италијанима.  Чехословачка и Пољска су „конфисковале“ заштитну опрему из Кине намењену Италији, а  Пољска је забранила  прелет руским авионима који су превозили помоћ Италији. После свега овога, наш министар одбране, Предраг Бошковић, изјављује да је Савез у протеклом периоду показао висок степен јединства и солидарности. Стварно чудно, као да је министар преспавао протекло време, па не зна шта се све догађало. Ако је ово било јединство, шта је тек нејединство.

Црна Гора и Северна Македонија (тридесета чланица НАТО) су тражиле помоћ од НАТО савеза, а ми смо добили то што смо добили,  договор са Холандијом да нам превезу наша купљена средства из  Кине. Ми смо тражили помоћ од НАТО савеза, али како ништа нисмо добили, рекли смо да то што смо тражили није нам за сада потребно, али ако буде потребно, тражићемо и опет ћемо добити, веровато, као и први пут, ништа. Тешко је схватити овакве изјаве и њихову логику. За разлику од нас, Северна  Македонија  је добила од Мађарске 100.000 заштитних маски и 5000 заштитних одела, од Словеније су добили 20.000 маски, од Холандије тестове, а користи и норвешку пољску болницу.

После пандемије НАТО савез ће вероватно променити лице. САД више не желе, а питање је и колико ће то економски моћи после пандемије, да буде одбрамбени ослонац десетинама европских држава. Због тога председник Трамп притиска чланице НАТО да и оне изграде пуно  јаче одбрамбене системе. Суштина је да су ти системи способни да одбране властите државе, па тек онда да помажу друге. Не важи више филозофија да чланица не мора да има способан систем одбране и да ће је бранити неко други. У НАТО савезу озбиљно је уздрман принцип  јединства и интероперабилности између чланица. Владе чланица у централној и источној Европи страхују за евентуалне последице Макроновог настојања за зближавање с Владимиром Путином, процењујући то опасним по јединство Савеза. Јединство нарушава и Турска, посебно због односа са Русијом. Многи НАТО генерали су забринути и опседнути Русијом, јер је  пандемија корона вирус открила све слабе тачке Савеза у области прекограничног кретања. Лудило генерала иде дотле, да је нпр. генерал Бен Хоџес, бивши командант копнених снага САД у Европи, за „Одбрану-24“ изјавио да западне политичаре треба убедити да Русија није више партнер, већ неко ко има циљ да некажњено нападне чланице Савеза и тиме ослаби цео Савез. Генерал можда не зна, али је Русија већ окупирала северни део Италије, ваздухопловним десантом са 15 транспортних авиона ИЛ-76. Шалу на страну, наведеним авионима Русија, „непријатељ“, је прва допремила већу помоћ Италији, када су државе чланице НАТО на тражење помоћи одговарале ћутњом. Да ли генерали схватају која је мука натерала Италијане да скидају са јарбола заставе ЕУ и постављају руске и кинеске заставе, чак и у НАТО бази у Авијану. Тешко је и немогуће објаснити Италијанима, па и нама, због чега смо од НАТО савеза добили то што смо добили, ништа. Како веровати НАТО савезу у будућности, када су показали право лице сада.

Прочитајте ЈОШ:

О. Ненад Илић: Чекамо другу сезону литија – свечану и побједничку

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: