Нас и Руса 300 милиона

Пише: Јован Лакићевић

Претпостављам да је она чувена крилатица: „Нас и Руса 300 милиона“, коју памте само најстарији Црногорци, настала у вријеме дворског паметара и ненадмашног шаљивџије, Ива Вране.
Неко попут њега ће на то додати, нешто касније: „А без Руса – ни два камиона“!

Ја опет, недостојан, несклон шали у суморним временима, рекао бих : „Пола камиона…“ Јер, онај један камион са Милогорцима ( којих није било у вријеме Ива Вране), већ више година, окренуо је леђа Баћушкама. А са Милогорцима и њима блиски „народи и народности“…
То је, ако се не варам, запечаћено „визионарским“ Поглавниковим уписом ЦГ у добротворну НАТО организацију прије осам година, а потом и увођењем санкција Русији, које је потписао Црногорац у покушају, Дритан.
Да су још на власти, могли би, коначно, да потпишу и онај, толико жељени мир, с Јапаном,( ако већ нијесу), послије 120 година и да нам скину велику бригу с врата!
Тада су се, да подсјетим млађе читаоце, 1 905 године, када су Руси заратили с Јапаном, „ничим изазвани“ Црногорци својевољно придружили мајци Русији.
Остало је записано да је Лексо Саичић, из црногорског одреда Јована Липовца, водио мегдан, ваљда у Манџурији, са јапанским самурајем и – посјекао га, о чему свједочи и једна лијепа епска пјесма!
Но, да се вратимо на почетак ове приче и завиримо у домен статистике, коју, као епски човјек, уопште не подносим. Али је неизбјежно. Изгледа да је прије 150 година Руса било, заиста, 300 милиона. А зна ли неко колико их данас има?
Бојим се да ни Руси, као ни њихова „истородна и истовјерна браћа Срби“(Св Петар Цетињски), о себи, о томе немају појма!
Једнога дана о томе ћемо питати наше „освједочене пријатеље“, Енглезе, ако их тада уопште буде на Острву. Они, вјерујем, имају прецизну евиденцију, јер се вјековима својски труде да Руса и Срба буде што мање, или да их уопште не буде!
О томе свједоче и потоњи догађаи у Украјини, и милионски број изгинулих Руса са једне и друге стране украјинске границе, у којима су Енглези несумњиви добитници!
Да не идемо даље од последња два вијека, када је Наполеон, уз сваковрсну подршку Енглеза кренуо на Русију 1812. године. (Тада је угашен и Први српски устанак, јер се, без руске помоћи, није могао одржати. Енглези су, да се послужимо лексиком једног српског дипломате, тада повели са 2:0).
По званичним подацима, тада се од 600 хиљада Наполеонових војника ( а мислим да их је било знатно више!) након паљевине Москве, пред налетом страшне руске зиме и још страшнијих руских ратника, у Француску вратило једва 60 хиљада.
Нигдје нијесам прочитао колико је у овом безуспјешном Наполеоновом походу, који ће га коштати церске круне, погинуло Руса. И ту се не би смјело нагађати. Вјероватно, много, много више.
Тек минули, 20. вијек, био је, по људским жртвама, фаталан за Русе, као и за Србе.
За Србе се зна, да је у Првом великом рату, изгинула трећина највиталнијег дијела мушког становништва. За Русе, опет, нема података до октобра 1917, када је, по диктату и уз значајну финансијску помоћ Ротшилда (из Лондона) и Рокфелера (из Вашинтона) преко Лењина и Троцког, увезена, за руски народ погибељна, Октобарска револуција.
У суровом, из Лондона планираном грађанском рату, између „црвених“ и „бијелих“, и не само између њих, у коме је, званично, побијена читава царска породица Романових, изгинуло је око 30 милиона Руса.
Нема, нажалост, званичних података колико их је завршило живот, не у Стаљиновим, него у чисткама енглеског агента на челу НКВД, Лаврентија Берије у сибрирским гулазима. Ваљда, још толико.
Оно што се, колико-толико зна, јесте бројка од 27 милиона Руса у Другом великом рату, који су изгубили животе у судару са, опет, енглеским фаворитом – Хитлером!
И, кад се све лаички сабере, чини се да је у 20. вијеку страдало око 100 милиона Руса. За наше пријатеље Енглезе – премало!
Али, шта је са преосталих 200 милиона? Камо среће да их је и толико. У данашњој Руској федерацији има укупно 145 милиона становника. Од тога је Руса, можда, 100 милиона.
Ако се томе броју дода 15 милиона украјинских Руса, који су већ припојени Р Ф и петнаестак милиона који су након распада СССРа остали, као грађани другог реда у бившим прибалтичким републикама, испада да Руса нема данас ни 150 милиона. Дакле, упола мање него прије 120 година!
Не би се никако могло рећи да су Енглези, у потоња два вијека, губили вријеме! Што се тиче Руса.
А што се Срба тиче, уз ону трећину мушког становништва у Првом великом рату, коју смо већ поменули, не рачунајући Балканске ратове, треба додати милион и седамсто хиљада изгинулих Срба у Другом великом рату. Од тога је у Павелићевом Јасеновцу , по свједочењу недавно преминулог академика, Србољуба Живановића, звјерски побијено од енглеског агента Павелића, милион и сто тридесет хиљада Срба. ( Само у Доњој Градини 700 хиљада!)
Остало је побио енглески агент Броз у пројектованом грађанском рату у Југославији, у коме се он, са комунистима, борио не против окупатора, него против четника за освајање власти!
Дакле, што се тиче српске популације, има нас, отприлике, као и прије сто година.
Недавно сам прочитао једно занимљиво виђење неких националних статистичара: да није било Боја на Косову, данас би Срба било, отприлике, као и Енглеза, око педесет милиона!
У овом часу падају ми на памет они Матијини стихови, ако су за некакву утјеху:“Да се није бој ниједан био,/ Билоби нас више- али кога?/ И било би боље, али – коме?“
Трагајући, не за узроцима патолошке, него посве необјашњиве мржње Енглеза према Русима и Србима, једнородном племену, стигао сам до потонуле Атлантиде, од прије 12 хиљада година.
Остао је запис из тог времена да су андроиди, створења без душе, пристигли из свемира и оплодили се са земљанкама, ратовали (још тада) са „славјанско аријевском цивилизацијом“. Невјероватно!
Данас потомци гуштероида ратују против Православља
Знам да ће многима то звучати смијешно, али у овом актуелном судару цивилизација, Господ је на руској и српској страни!
Шта мислите, ко ће побиједити?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: