Наш Милутин Миланковић путник кроз васиону

На данашњи дан, 12. децембра 1958, умро је српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, научник свјетског угледа, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету, потпредсједник Српске академије наука и умјетности. Грађевинску технику је студирао у Бечу, гдје је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. У првом дјелу, објављеном на француском језику – „Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом“ изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промјена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа јулијанског календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о помјерању Земљиних полова. Написао је више од 700 монографија, студија, популарних дјела и уџбеника. Дјела: „Канон дер Ердбестрахлунг“, „Небеска механика“, „Основи небеске механике“, „Секуларна помјерања Земљиних полова“, „Историја астрономске науке“.

Наш велики Милутин Миланковић запостављен код нас, а у свијету одавно признат. Путник кроз васиону кога је НАСА сврстала међу петнаест највећих научника који су изучавали планету.

Милутин Миланковић је знао више о космосу више од било ког научника.

Његово име носе два кратера на Мјесецу и Марсу, као и један планетоид. Миланковић је на почетку Првог свјетског рата ухапшен и пребачен у логор Нежидер на Балатонском језеру гдје је провео шест мјесеци. За вријеме боравка у затвору, у самици без прозора Миланковић је на поду пронашао каменчић и почео да црта звијезде. Тада у самици без прозора, у условима недостојним човјека, Миланковићу је све било јасно и разлике међу планетама, температуре и мјере.

Он у својим мемоарима пише да је управу ту у просторији без прозора њему постало све јасно што је усидрио и у свој канон, трећи канон прихваћен и необорив. У свијету његова рачуница настала на зиду затворске ћелије је необорив. Миланковић није правио грешке, он једини никада није направио једну статистичку грешку у историји науке. Миланковић је највећи у историји наука, а ми то не знамо, данас он још чека свој музеј да буде направљем.

Ако се буде путовало за Марс ићи ће се уз прорачуне Милутина Миланковића. Он је једини најтачније и најпотпуније одредио температуру, састојање, промјеру свих планета без грешке. Данас 100 година касније, тимови физичара, математичара, роботи, компјутери добијају његове резултат, управо оне прорачуне које је он исписао на затворском зиду или руком својом на папиру.

„Постоји једна матрица, једна нада која грије историју српске науке, збога тога је та историја часна и добра“, сматра Александра Нинковић-Ташић, предсједница  Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин, ауторка књиге о српским научницима „Звездобројци“ и додала:

„Српске научнике грије вјера и њихову руку води вјера, а они су тога потпуно свјесни. Свјесни су духовног капитала које носе у себи.“

„Сада сједим последњи пут у павиљону свога врта и пишем ове редове. Иметак може имати различите облике, па не мора увијек бити материјалан, него сме да буде и духовни. Ако дозволи и тај његов облик, онда и као бескућник нећу бити сиромах“, реченице су из мемоара Миланковића које чита на једном од предавања Нинковић-Ташић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: