Наш народ није сервилан и ропски – престаните да га понижавате
1 min read
Са литије у Подгорици
Пише: М. Р.
Када је генерал Радивоје Јанковић био „приморан“, по налогу Југословенске владе, на мрско му потписивање „безусловне капитулације Југословенске војске“ – забиљежено је да је „војнички поздравио противника, окренуо му леђа и заувијек су остали непријатељи“.
И, наравно, не прати га отужни смрад издаје.
Избор, дакле, увијек постоји. Чак и кад „немамо избора“ – неки избор постоји (што дјелује контрадикторно, али, као што у горњем примјеру видимо, састоји се и у томе да изаберемо да оно што нам је мрско и морално неприхватљиво обавимо на морално прихватљив начин).
…
Нас увјеравају да смо „приморани“ да и даље будемо члан омраженог нам НАТО-а, да признајемо н.д. Косово, да подржавамо санкције братском нам народу, да смјењујемо министре и друге сараднике за које се прибојавамо да не одговарају неким страним амбасадама, итд.
Ја у та „морања“ не вјерујем уопште, ни на трен…
(Свакако, када нам се укаже на то да се нешто „мора“, треба да нам се и објасни зашто се „мора“. Нама то објашњење није дато.)
Али хајде да претпоставимо да је то тако, да се збиља „мора“ (јер тако вјерује један велики број „будимо реални“ људи).
Хајде да претпоставимо да збиља „морамо да наставимо спољнополитичку оријентацију државе“.
Али нијесмо приморани на то да усхићено прослављамо оно што је за презрење, нити да се кунемо на вјерност зликовцима, нити да се са одушевљењем састајемо са онима који су нам, по природи ствари (убијали су нас, пљачкали нас) мрски, а особито не да се хвалимо њиховом „подршком“.
Они што нас представљају морају, дакле, да запоставе, да ставе под контролу те, можда своје природне нагоне (неприличне скроз, служањске, који, нормално, изазивају силно гађење и у онима којима се удвара), или увјерења (погрешна), или савјете (злонамјерне) – да тако треба, да су такве „норме понашања“.
Треба да имају у виду да не представљају саме себе, него један народ (већински, онај који их је изабрао) који није такав, сервилан и ропски настројен – те да престану да га понижавају.
(А онда, на страну морал, него је и штетно, глупо, контрапродуктивно скроз, јер: “Како је могуће не постати газда у земљи слуга?“ Нормалан човјек не може да одоли.)
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Da nam preci ne ostaviše „čist obraz“, mi danas nebismo mogli da iznosimo ovakve stavove i svakog ,i prijatelja ,i zlikovca, ponosno pogledali u oči !? A. Sve to je plaćeno milionima života naših najčasnijih i najsvesnijih sunarodnika , malo je onih koji mogu da se pohvale ovako časnom prošlošću , a najmanje naše komšije ! Zato podvucimo crvenu liniju naseg dostojanstva i ponosa ispod koje nikada u istoriji nismo pali !
Bravo za tekst! Samo što se mora i narod očistiti od tog BUDIMO REALNI.Predugo je savijana kičma. I, BUDIMO REALNI, jedino se Srbi koliko-toliko bore za makar minimalno očuvanje ideala i dostojanstva.
Ne mora se nista. Jedino se umrijeti mora.
Sve drugo sto se desava u zivotu je, DOBROVOLJNO.
Dosta je foliranja.
Ne iskusavajte strpljenje naroda.