Наш образ и санкције Белорусији
1 min read
Александар Лукашенко, председник Белорусије
Пише: Душан Пророковић
Како ће српска власт сада да се оправда и како ће реаговати убудуће, то је њихова ствар. Сами пали, сами се убили. Али, шта ћемо ми због ове срамоте – то је право питање
Једна од последњих спољнополитичких одлука власти предвођене Борисом Тадићем тицала се увођења санкција Белорусији. На такав корак, придружујући се ставу ЕУ, званични Београд одлучује се због „кршења међународног и хуманитарног права“. Истовремено, драстично кршење права Срба на Косову и Метохији није било разлог за предузимање одређених мера против локалних институција у Приштини. Тамо нема „кршења међународног и хуманитарног права“.
Да апсурд буде потпун, одлуку је изгласала „техничка влада“ 8. јуна 2012. године, након одржаних избора и врло јасних назнака како ће земљом убудуће управљати нова већина! Бејаше то повод да, заједно са Жељком Цвијановићем, аутор овог текста организује потписивање Апела за укидање санкција Белорусији. Да се као држава и народ не брукамо пред пријатељима и не радимо у прилог сопствене штете! Апел јавних личности не може променити пуно, али се испоставило да је председник Републике Томислав Николић искористио ту „ситуацију“ и током официјелне посете Минску ствар у великој мери „испеглао“. Сада се опет све „загужвало“.
На нашу несрећу, Србија се поново ставила на страну ЕУ, а против Белорусије. Рестриктивне мере којима се придружујемо и нису толико важне, тичу се проширивања листе санкционисаних за 17 појединаца и 11 ентитета (Council Decision – CFSP 2021/2125). Преживеће и Белоруси и Минск упркос овом потезу ЕУ и придруживању Србије. Међутим, битно је нешто друго.
Прво, белоруске власти су од осамостаљивања до данас показивале изразиту наклоност према Србији и искрено нас помагале. Чак и у тренуцима када су нам неки други, данас велики пријатељи – окретали леђа. Последњи израз такве политике јесте донација четири ловца МИГ-29. Они нама авионе, ми њима санкције! Друго, у образложењу ове одлуке ЕУ наводи се и нови повод за санкције:
инструментализација миграната од стране Минска! Нити је ово тачно, нити је за Београд паметно да се овим образложењем руководи. А шта ако и ми сутра будемо у сличној ситуацији, па се због истог повода нађемо на тапету? Или ако због сличне ситуације колико данас будемо принуђени да уводимо санкције Милораду Додику?
Напослетку и треће: а шта ми то дугујемо ЕУ у погледу координације њихове спољне и безбедносне политике? То што су оформили ЕУЛЕКС, помажу лажну државу косовско-метохијских Албанаца, дедејтонизују БиХ или то што фронтално ударају на Русију и Кину, које би и ми, ваљда, требало да прогласимо смртним непријатељима!?
Ништа ми њима не дугујемо. А овим „придруживањем“, уместо Александра Лукашенка, изабрали смо да подржимо, на пример, ноторну Виолу фон Крамон. Да апсурд буде потпун, овај принцип новој пријатељици из Брисела може савршено послужити да инсистира на рестрикцијама против српских званичника који су одлуку изгласали. Јер, да подсетимо, ова одлука се позива на бројне раније, усвајане још од 2006. године, међу којима се могу пронаћи разни узроци санкционисања. Такође, на последњој листи је и једно лице из новинарства – Марат Марков, што буди врло непријатне асоцијације. Када се не бира друштво и занемарују деценијска пријатељства, то се обично тако заврши.
Како ће српска власт сада да се оправда и како ће реаговати убудуће, то је њихова ствар. Сами пали, сами се убили. Али, шта ћемо ми због ове срамоте – то је право питање. Извињење братском белоруском народу и пријатељима у Минску најмање је што се може учинити. Мада, најгоре је што се ово не тиче само Белорусије. Начелно, ово је и порука осталима у међународној арени да, упркос томе што нас подржавају, ми можемо „окренути ћурак“ под притиском ЕУ.
Или зато што бисмо хтели боље односе са другарицом Виолом!? Штета је по наше интересе, дакле, извесна. Као, уосталом, и ономад, 2012. године.
Душан Пророковић је ванредни професор на Факултету за дипломатију и безбедност. Ексклузивно за Нови Стандард.
Извор Нови Стандард
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nikad necemo nauciti kako treba sa zapadnjacima..Popustis li im, oni ce to smatrati kao slabost i pritiskace jos jace. Jedini jezik koji oni razumeju i na koji reaguju je jezik sile.
Mi nismo u mogućnosti da koristimo silu protiv njih. Ono što bih ja radio, jednostavno bih ignorisao sve njihove zahtjeve koji se protive našim interesima i čistio Srbiju od njihove agenture u državi, medijima, NVO… I nikako i nikad ne bih uveo ni s od sankcije bilo kome a najmanje prijateljima.
Ђе је коментар срамни админе?
Дали је ово онај тас на ваги опет окренуо убанду мимо наших интереса.
Какве су ово глупости,који црн образ и које санкције?
Па КиМ је окупирано а сународници су нам протјерани или живе у гету.
И?
Један момак,заборавили сте му име,а богоми је достина имала и увид у његов медицински картон,разниобсе бомбом у знак протеста.
Да се неће ова ђеца за чије се школовање распродаје ђедовина и на државном послу црнчи од јутра до мрака погнуте главе слат у ровове.
Неће.
Према томе,умјесто окићеног образа лијепо у Цркву на јутарњу службу па да се запалу свијећу за нашу страдалну браћу и спаси то мало душе што нам је остало.
Божићни пост је.
Tako je , a ne oruzje i spremanje za tobosnji neki napad.Ja moje dijete slat necu pa neka ide blazo i markovicev pulen koji su nas doveli do ovog.
S vjerom u Boga!
„oni nama mig-29 a mi njima sankcije…“ Nemam nista protiv Bjelorusije cak naprotiv. Ali treba shvatiti da smo mi na balkanu branik ili „бампер“ kako kazu Rusi za bilo koju agresiju protiv Rusije-Bjelorusije. Nama treba da podizemo ekonomiju a ne naoruzanje.
Комшија много те нешто оружје жуља. А тек почело да стиже. Санкције јесу брука. Само обратите пажњу да су продужене након састанка Вучић – Харченко, да су након тога корнети стигли и одобрене додатне количине гаса. Санкције против Белоруске авио компаније и појединих званичника не значе ништа а добра су димна завеса.
Bruka i sramota. Uvoditi sankcije jedinoj zemlji koja nas je podrzala za vrijeme bombardovanja je van pameti.
Po meni, izuzetno loš diplomatski potez… Mislim da se tražila, makar i mala kompenzacija zbog Rusije, i da se išlo po sistemu „manja šteta“. Srbija jeste u delikatnoj poziciji, ali je i ovde trebalo da zauzme čvrst stav i da ne uvodi sankcije Belorusiji….U poslednje vrijeme malo je promašaja, što se tiče diplomatije , ali je ovo zicer-promašaj…