Наша морална обавеза – шта је то?

Пише: Горан Даниловић

Подршка украјинском становништву може бити морална обавеза, и то подршка свима од источних до западних граница Украјине. Дакле, обични људи заслужују и моралну и материјалну сатисфакцију за несрећу која их ни криве ни дужне снашла, за улогу таоца коју им је наметнула властита владајућа структура, и још понеко од високо-моралних „пријатеља“. То је она подршка која је изостала за грађане СРЈ 1999. године, који су били бомбардовани 78 дана од стране НАТО, под изговором да се тако руши Милошевић, а да је свако страдање и бесомучно разарање, једне суверене и независне земље, колатерална штета милосрдне „хуманитарне интервенције“!

То је она подршка која је изостала за грађане Сирије који су прошли пакао и остали без својих живота у обрачуну демократског свијета са недемократским режимом у Дамаску?

То је она подршка која је изостајала и изостаје од збивања на Мајдану до данас, подршка русофонском дијелу Укријине, Луганску и Доњецку, који нису прихватили мајдански пуч. То је она подршка која је изостала споразуму постигнутом у Минску! То је, на крају и на почетку, она подршка Дејтонском мировном споразуму која је изостала и претворила се у огавно лицемјерје, то је подршка, које истински никад није било, за двјеста хиљада Срба истјераних кроз Олују са својих огњишта, за убијене, нестале, расељене, за трајно унесрећене и понижене.

Да смо, када је год било очигледно, и свима који су патили без своје кривице, давали моралну подршку као што смо јуче њоме размахивали у Кијеву, овога несрећног и ужасног рата никада не би било. Сувишна је и ријеч о ћутању уљуљкане Европе због страдања народа Либије или Ирака. А не ради се о дивљим племенима крвожедних људи него о наследницима цивилизација на које је наша Европа увијек могла и морала бити љубоморна.

Морална подршка Кијеву има смисла ако подразумијева захтјев да се сједне за преговарачки сто са Москвом, а ако су посјете Зеленском закићене обећањима о испоруци оружја, и оружја и оружја, то је морални колапс и саучесништво у крвавом страдању Украјинаца. Прије избијања рата Украјина је имала оружја много више него демократије, много више него што обични људи знају, а након три ипо мјесеца га нема! Уништено је као што ће бити уништено и ово које се „поклања“, и то ради мира по „европским кућама“, ради одржавања лажног и лицемјерног моралног става – подржимо Украјину!

Морална подршка мора имати везе са моралним принципима, а они су у савременој европској и америчкој политичкој пракси давно згажени – пали су са Берлинским зидом. Ко се год од кључних лажова сада сјети да је неморално трговати територијом суверене земље како би престао рат само га треба подсјетити како је СРЈ добила моралну подршку за потписивање Кумановског споразума након којега је, де факто, Србија остала без наљепшег дијела своје свете и богате територије.

Мора неко објаснити Либијцима, Сиријцима и Ирачанима, и инима широм свијета, уз прескакање српског случаја јер нам је све јасно, како је данас европски морал процвјетао у Кијеву након што је претходно сахрањен дубоко испод афричког и азијског пустињског пијеска? Како је након свега уопште пристојно позивати се на морал?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: