Наша Српска, јача него икад: Сабрала савезнике, подијелила Запад
1 min read
фото: Политика
Пише: др Рајко Петровић
Република Српска 1992. године била је у свим земљама Запада приказана као злочиначка и заснована на етничком чишћењу, а Срби са тих простора као највећи монструми након Хитлера и нациста, да би је те земље касније и бомбардовале. Русија је била хладно дистанцирана од догађаја у Српској, уз присуство добровољаца које је било изузетак, а не правило. Кине није ни било на геополитичкој мапи. Србија је једина помагала Српску у сваком смислу, али је истовремено од ње правила неку врсту јавног отклона.
Република Српска 30 година касније је субјекат око кога је Запад подељен. Сада су ту земље попут Мађарске и Словеније које је отворено подржавају и афирмишу, а са таквим ставом се прећутно слажу сасвим извесно и једна Пољска, Чешка, Словачка, Бугарска, Грчка, Кипар… На прославу 30 година Српске стигли су и француски парламентарци из најјаче опозиционе партије Марин Ле Пен. Ту су били и амбасадор Русије и представник кинеске амбасаде у Сарајеву, а све њих је било баш брига и за одлуке Уставног суда у Сарајеву и за Кристијана Шмита кога ионако не признају као високог представника.
Србија, са којом је Српска у међувремену изградила снажне институционалне и инфраструктурне везе, послала је на недавну прославу носиоце законодавне и извршне власти, затим начелника генералштаба и директора безбедносно-информативне агенције и свако од њих је поручио да Српска може максимално да рачуна на помоћ и подршку Београда у сваком тренутку.
Ако је уз околности из 1992-1995, које су биле немогуће, Српска настала и опстала, чему се, логички гледано, данас нада политичко Сарајево у намери да уђе чак и у отворени сукоб са њом!?
Овога пута нисам сигуран да би цео Запад извештавао о српским брадатим кољачима (напротив, пре ће бити да би добар део истог говорио о исламистима у срцу хришћанске Европе), нити сам сигуран да би Русија и Кина биле неми посматрачи на терену.
Извор: Фејсбук
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mišljenja sam da je što se tiče Republike Srpske kritičnija bila 1999. god., negoli vrijeme rata. Bombardovanje Srbije i Crne Gore, tada su smijenili legalno izabranog Predsjednika Nikolu Poplašena upali u zgradu Vlade RS pod punom borbenom opremom,…. sjećam se dobro svaki ali svaki dan mase NATO oklopnih i borbenih vozila se kreću drumovima, ogromi helikopteri špartaju svakodnevno cca 200 met. visine, prolaziš automobilom cestama a na skretanjima i raskršćima poredano po 50 američkih vojnika u punoj ratnoj opremi. Kontrola privatnih vozila i ostalih vozila od strane američke vojne policije na svaki 10 km. Čak su zabranili i upotrebu protivugradnih raketa jer kao zbog bezbjednosti po NATO avione koji su bombardovali Srbiju. Prava okupacija, 92 ooo NATO vojnika je bilo na području cijele BiH.
Kao da su čekali neki mali incident a da bi uništili Republiku Srpsku. No Srbi znaju biti i disciplinovani , incidenta nije bilo osim verbalnih provokacija na engleskom od strane običnog naroda a ovi nemaju mandat da takve hapse ili da čak pucaju na njih. Čak su i pozdravljali ( valjde im tako naređeno) na lošem srpskom a kada su prolazili pored civila no otpozdrava nije bilo no okretanje glave. Ulazili su u prodavnice, na javna mjesta, čak i u frizerske salone, na ulicama su pokušavali dijeliti neke NATO brošure ( propagandni materijal) no dobijali su odgovor: “ Go away “ ili: odlazi od mene.
Пример како Слога пружа отпор Врагу! Не може им нико ништа. А замислите да се то дешава и у ЦГ и Србији. Где би нам био крај! Оставили би нас на миру и тежилу да имају нас као савезника, а не као сада, Вазала.
Ne može niko ništa pošto ovo su se globalne okolnosti promijenile. Da se ovo dešavalo prije samo desetak- petnaes godina imali bi oni instrumente da mgu svašta a ne ništa.
Stvar je savršeno jednostavna: Što jača Rusija, to bolje po Srbe. A čak i vojni analitičari sa zapada govore da je rusko oružje superiornije i sofisticiranije od američkog od hipersoničkih raketa tipa „kinžal“, „cirkon“ i sl. pa do podmornica “ Posejdon“ naoružanih razornim raketama a blizu gusto naseljene američke istočne i zapadne obale.
Jedan ruski avion sa raketom „kinžal“ teškom 500 kg ( a ima ih i po 1500 km) komotno može ozbiljno oštetiti onaj američki nosač aviona u Jadranskom moru a gađajući ga iz Crnog mora.