Наше богаство на Космету: Језеро Газиводе скрива српски двор и старе цркве

Већини Срба је непознато шта све скрива језеро Газиводе на Космету. У прилогу РТ Војводине објашњено је какве све српске тајне и поруке скрива то језеро.

Језеро Газиводе, осим што је од стратешког значаја за опстанак и развоја Срба на Косову и Метохији и једна од кључних тачака у преговорима Београда и Приштине, представља и непроцјењиву ризницу српске културне и историјске баштине, о чему се до недавно веома мало знало.

Наиме, испод вјештачког језера које је настало у котлини Ибарског Колашина почетком седамдесетих година када је исељено и потопљено 14 насеља, а са њима и остаци двора чувене српске средњовјековне краљице Јелене Анжујске, кула звонара из 13. вијека, двије средњовјековне цркве, девет римских некропола, као и други споменици који сведоче о средњовјековној, али и много даљој историји овог тла.

Све то је само део археолошко налазишта на дну језера Газиводе које са тимом домаћих и међународних стручњака истражује умјетник и редитељ Душан Јововић који снима документарно-играни филм „Газиводе, путевима Јелене Анжујске“.

Јововић каже да је ово прво велико археолошко истраживање на КиМ , након оног спроведеног још од 1927. године када је Радослав Грујић у рушевинама манастира Светих архангела у Призрену пронађени посмртни остаци цара Душана Силног и пренијети у цркву Светог Марка у Београду.

У захтјевном научно-истраживачком подухвату у последње четири године учествовали су и подводни археолози Руског географског друштва који су са опремом вриједном три милиона евра снимали дно језера, дугачко 30 километара.

„Желео сам да укажем на то шта имамо на КиМ с обзиром на то да наш народ врло мало зна о наслеђу које имамо у покрајини, док други чини ми се то боље знају. Имао сам прилику да разговарам са јерусалимским патријархом који ми је рекао: Срби, КиМ није ваше, оно вам је дато од Бога на чување, и то најлепша реченица коју сам чуо о КиМ“, каже Јововић.

На више од 16 локалитета на дубини до чак 60 метара рониоци археолози открили су остатке четири средњовјековне цркве, кулу звонара из 12. вијека која је висока седам метара, неколико римских некропола…

„Пронашли смо и српске куће из 19. вијека које су остале нетакнуте. Невјероватно је кад уђете у куће и видите да је остао сав намештај, чак и дрвене колијевке, што говори којом су брзином напуштали своје куће бежећи од Турака“, испричао је Јововић за Танјуг.

У дубинама Газивода су и остаци двора краљице Јелена Анжујске, жене краља Уроша Првог и мајке краљева Драгутина и Милутина, на којем је отворила прву „школу за даме“ у Србији.

Јововић подсећа на значај краљице Јелене Анжујске, која је прва имала титули „силни“, а чија је задужбина манастир Градац, као и бројне католичке и православне цркве и манастире.

„Била је владарка која је изнела културу са двора и  урадила је нешто невјероватно – отворила је школу за даме“, прича Јововић.

Он не спори данашњи значај језера Газиводе за српски народ на КиМ, али указује на мањкавости одлуке да се потопи котлина препуна археолошких налазишта непроцјењиве врједности за српску културу, због изградње због  бране и акумулационог језера.

Тада је из Ибарског Колашина исељено више од хиљаду Срба, а многа села, куће и имања остали су под водом..

„То је урађено намјерно и организовано у великој брзини, уз непотпуне дозволе Завода за заштиту споменика културе. Акцији су се тада прикључили и Албанци, а без озбиљне припреме терена урађена је документација да би се тај простор потопио. Тих 14 искључиво српских насеља су принудно и великом брзином расељена, али не у Приштину или Пећ већ у Краљево, Крагујевац или Смедерево“, напомиње Јововић.

Он је изразио наду да ће филм „Газиводе, путевима Јелене Анжујске“ бацити ново свијетло на овај локалитет, а на питање да ли се могу сачувати пронађени археолошки остаци, Јововић каже да постоје технике конзервације, рестаурације и извлачења из тих налазишта, али да су због ситуације на КиМ потребни велики стручни тимови и улагања.

„Србија, нажалост, не располаже техником нити има искуства у подводној археологији, али надам се да је ово почетак њеног развоја. Међутим, није потребно све то ни извлачити, постоје широм свијета локалитети под водом који су заштићени као свјетска културна баштина“, објашњава Јововић.

У Јововићев пројекат укључени су Музеј Српске православне цркве, Музеј Херцеговине у Требињу, Републички завод за заштиту споменика културе и Медицински факултет у Београду, као и велики број историчара, археолога и професора са Филозофског факултета.

Директорка Дома културе у Зубином Потоку Андријана Живановић подсећа на предање о томе да је краљ Урош због Јелене Анжујске засадио Долину јоргована, од данашњег Краљева до Брњака, како би на достојанствен начин дочекао своју краљицу.

„Управо простор на којем се завршава та прича јесте Ибарски Колашин, конкретно Брњаци, место које је Јелена Анжујска изабрала за одмор и молитвено тиховање гдје је на крају умрла“, прича Живановић и додаје да се последњих 20 година одржава и манифестација „Дани јоргована“.

Она истиче да је Анжујска, која је из католичанства прешла у православље, као српска краљица учинила много за српски народ, а посебно за Ибарски Колашин где је отворила прву школу за жене на Балкану.

„Та школа је била основана на двору који је потопљен, а чији се остаци назиру када се језеро повуче у великој мјери. Тај локалитет је остао неистражен, а надамо се да ћемо кроз филм о Јелени Анжујској сазнати више о потопљеном културном и историјском благу“, каже Живановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: