„Наше ће сјене…“: Бесмртни Гаврило Принцип је умро за слободу и своје принципе
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2015/06/gavrilo-princip.jpg)
На данашњи дан прије стошест (106) година 28. априла 1918. у чешком затвору преминуо српски револуционар и припадник „Младе Босне“. Пуцњем у Фердинанда желео да ослободи свој народ.
Мислио сам да се атентатима скреће пажња интелигенцији, да најпре међу интелигентним људима треба створити расположење за револуцију и ослобођење, а тек после међу масама. Нисам желео да постанем херој, хтео сам само да умрем за своју идеју.
Велики српски револуционар Гаврило Принцип рекао је ово у исповести др Пупенхајму, који га је повремено посећивао у затворској ћелији у чешком граду Терезину. У тој ћелији Принцип је умро пре тачно сто година – 28. априла 1918.
Дечак из сиромашне српске породице, рођен у Грахову 1894, песник, српски родољуб и припадник омладинског ослободилачког покрета „Млада Босна“, у затвор је доспео након што је убио аустријског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију на Видовдан 1914. Пошто је био малолетан, није могао бити осуђен на смрт, па му је следовало 20 година тешке робије. У затвору је био под страшном тортуром, а умро је од туберкулозе у 24. години, не дочекавши крај Првог светског рата, који је почео после његовог пуцња у Фединанда, што искоришћено као повод за Велики рат.
Принципов младалачки идеал било је рушење Аустоугарске монархије путем револуције и уједињење словенских народа у једну државу.
„Принцип је уградио свој живот у српску историју“, каже, за „Новости“, професор Радослав Гаћиновић, чији је предак Владимир Гаћиновић био главни идеолог „Младе Босне“. „Верујем да ће Принципова идеја, његова одлучност, слободарски дух и смисао постојања остати будућим генерацијама као аманет и велика школа из које ће се моћи да извлаче поуке.
Гаћиновић наводи да је Гаврило Принцип оставио незаобилазну историјску, политиколошку, филозофску и правну тековину, која подсећа на слободу, храброст, достојанство и национализам у најпозитивнијем смислу речи, и на све оне највеће европске вредности тога времена.
И док се Принцип код слободарског света третира као херој и борац за слободу, у неким круговима он је означен као – терориста.
„Свака прича о Принципу као терористи је злонамерна и у функцији је ревизије историје, или, пак, њени протагонисти испољавају елементарно незнање“, одлучан је Гаћиновић.
„‘Млада Босна’ је била једна велика идеја, коју су разумели радници, сељаци и интелектуалци у БиХ. Ту идеју су добро разумели и странци, и зато неки од њих злонамерно нападају ‘Младу Босну’ и негирају њен ослободилачки карактер“
Гаћиновић негира и наводе да је Први светски рат избио због атентата на Фердинанда.
„И да нису постојали Гаврило Принцип и ‘Млада Босна’, Србија би била нападнута“, каже Гаћиновић.
Са овим се слаже и историчар Чедомир Антић:
„Узроци и поводи се увек разликују. Рат је био одавно припреман и свет се налазио над његовим амбисом више пута током деценије која је претходила 1914“.
Говорећи о атентату, Антић истиче да Принцип није убио демократског председника или уставног монарха у његовој држави.
„БиХ је била нелегално окупирана и анектирани део Аустроугарске, чији грађани нису имали чак ни ограничена права која су уживали други народи монархије – који су, у односу на Немце и Мађаре и сами били обесправљени. Да ли је атентат био у интересу Срба и Србији? Није. Да ли га су Принцип и другови извршили имајући потпуно погрешну процену намера и циљева Фердинанда? Јесу. Да ли су последице биле добре по српски народ? Нису“, наводи Антић.
Неки му још име помињу шапатом
Чедомир Антић сматра да Принцип није заборављен и да је само питање ко како цени његово дело, док је Гаћиновић мишљења да су Срби велики грешници према свом великом јунаку.
„Био је заборављен у неким деловима српских земаља. Међутим, 2014. године, тадашња Влада Србије је, у сарадњи са Републиком Српском, подигла споменик у Београду, и тиме је показано поштовање према Принципу“, каже Гаћиновић.
Он међутим упозорава, да се и данас у неким деловима нашег друштва Принципово име помиње шапатом, а то, каже, није начин на који се чува лик и дело градитеља историје.
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/10/0-02-05-b923b1b69720421610be1c8886d9aa3e5785fb2405d1260129ec99b6cc5feec9_a42cea59ea42f009-1024x105-1.png)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Viber-komjuniti-300h50-a.jpg)
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Telegram-komjuniti-300h50-a.jpg)
Гаврило је био доста болестан од туберкулозе и прије атентата и зато је и изабран да пуца, да га не би много осудили. Не смије се никад заборавити да је он убио трудну жену словенског поријекла, а то ниједан прави српски јунак не би урадио, али он је био Јеврејин, који се лажно представљао као Србин. И шта је тим пуцњима добио српски народ? Само муку. Пише учланку да је тиме спасио Србију? Од чега. Па Србија је ратовала и изгубила доста својих јунака. Нико не смије да пише о улози Турске у свему овоме.
NA PITANJE SUDA, STA JE PO NACIONALNOSTI, PRINCIP KAZE, SRBIN MOJSIJEVE VJERE TJ JEVREJ. VEĆINA ENGLESKIH AGENATA SU JEVREJI, OSNIVAČ I ŠEF MLADE BOSNE, ZLOCINAC I KRALJEUBICA I ŠEF TAJNE POLICIJE I ENGLESKI SPIJUN APIS. UBISTVO OBRENOVICA KAO I ATENTAT UVLACE SRPSKI NAROD U BUDUĆE KATASTROFE. BEZ ENGLEZA SE NIJE MOGLO NIŠTA DESITI, IZA SVEGA. SU ONI. IZA SREBRENICE I KOSOVA ISTO.
ZIV JE GAVRILO KA I IMENJAK MU ARHANDJEL I JOS OD GAVRILA ROPCU I STRAHUJU S RAZLOGOM MOCNI TAJNI NEZAKONITI VLADARI ZA PADA …ETO KRIJU SE I POSTAVLJAJU ZA PREDSEDNIKE PREMIJERE …NEKE …
Viljem Tel (Wilhelm Tell) je za Švajcarce nacionalni junak a za Habsburge-Austrijance terorista.
Uglavnom na nas i dan danas nasrću Germani, koji hoće da nas porobe i nametnu se kao gospodari.
Gavrilo koji je bio slobodarskog duha je izmanipulisan i ubio je Ferdinanda koji je na cijelom austrougarskom dvoru bio protivnik napada na Srbiju.
Zato je crnorukaš Apis platio glavom i strijeljan.
Tromo se vreme vuče
I ničeg novog nema,
Danas sve ko juče
Sutra se isto sprema.
I mesto da smo u ratu
Dok bojne trube ječe,
Evo nas u kazamatu,
Na nama lanci zveče.
Svaki dan isti život
Pogažen, zgnječen i strt.
Ja nijesam idiot –
Pa to je za mene smrt.
Al’ pravo je rekao pre
Žerajić soko sivi:
„Ko hoće da živi nek mre,
Ko hoće da mre nek živi!“