Наше је да и даље градимо српство и у Црној Гори и у сваком другом крају Отаџбине

Пише: Отац Дарко Ристов Ђого

Да подсјетимо заборавне да је од Ђиласовог програмског раздвајања Црногораца од српског идентитета до данас (од 1945, дакле), готово свака власт у Црној Гори инсистирала на процесу „националне еманципације Црногораца од српске прошлости“ (садашњости и будућности). Изузетак представља кратки период од Јогурт револуције до 1997, када је опет доминантна формула била: црногорска државност али и веза са српским језиком, идентитетом и заједничка савезна држава. У таквим околностима – сваки човјек који није заборавио, заметнуо, прећутао свој српски национални идентитет и свој српски језик – за мене је херој и брат и заслужује моје дубоко поштовање и бескрајну љубав. А таквих је у Црној Гори много, а ако узмемо у обзир све – заиста много! Немојмо да изгубимо из вида да ни након 30.8. нове прилике нису ишле на руку традиционалном српском идентитету Црне Горе. Окосницу власти су чинили људи који нису брутално газили све српско, али црногорско друштво је и даље такво да привилегијама, симболичким политикама, свиме, више награђује црногорске идентитетске одреднице него српске.

Не смијемо сметнути са ума ни динамику, која је важнија од самих бројева: српски идентитет расте, развија се, показује отпорност и снагу, показује да није смјештен у прошлост, већ ће се са њим морати рачунати у садашњости и будућности Црне Горе. Динамика је важна а она је на нашој страни.

Иако помне анализе тек слиједе, важно је да се измакнемо из разних супстанцијалистичких илузија од којих као народ страдамо свугдје.

Не треба да се разочарамо јер „и они други су Срби“. Људи су слободни да прихвате или одбаце своју прошлост.

Наше је да будемо ми како ваља, да носимо пламен Његошев и Св. Петра Цетињског, да и даље градимо српство и у Црној Гори и у сваком другом крају Отаџбине.

Нема ништа унапријед дато, све се мора у Бога замолити и рукама створити. Браћо у Црној Гори, свака вам част!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: