Наши партијаши, саберите се

„Славени, договорите се! Ми не видимо разлику међу вама“ – ријечи су некадашњег потпредседника Скупштине Црне Горе, Арбанаса Генција Ниманбегуа. (Откуда му име потоњег цара Лабеата којега су убили Римљани?) Ето, како један Арбанас брани нашу кућу од нас. А један други Арбанас, Дритан, премијер, потписао је Темељни уговор наше Српске православне цркве у име државе Црне Горе са српским патријархом Порфиријем.

Па пошто нама православцима који чинимо око 75 одсто житеља Црне Горе то није бастало, нека је урадио он. Наравно, Албанци и Бошњаци у Црној Гори јесу важни (не мислим на „парампарчад“ Ђељошаја и Зенку), али опстанка државе Црне Горе без међусобног помирења Србо-Црногораца у коначном не може бити. 

Изузетно је важно да она парламентарна већина настала на изборима 30. августа 2020. године, која је сломила пљачкашки режим Мила Ђукановића, који је разбратио државотворне у Црној Гори, а та се већина потврдила на предсједничким редовним и парламентарним ванредним изборима ове 2023. године – формира не просту него апсолутну скупштинску већину и стабилну Владу која би све оне сада нефункционалне институције система – Уставни суд, судство, тужилаштво … учинила функционалним. Једно је извјесно – темеље нове 44. Владе чиниће „апостоли“ настали „испод чекића“ проф. др Здравка Кривокапића, премијера 42. Владе, чијем паду се Милово ДПС „стадо“ тако лудо радовало. Само таква Скупштина и Влада могле би одолијевати колико нежељеном толико неизбјежном уплитању страних амбасада у политички и сваки други живот мале Црне Горе.  Својеврсни је политички, а и морални кретенизам када амбасадор Њемачке Фелтен, чија је жена Рускиња, режи на Црну Гору зато што она његује вишевјековне братске односе са Русијом.

Ако би након комплетирања државних институција нека од партија које чине скупштинску већину одлучила да политички солира прије истека мандата, ето прилике за све – хајд на нове парламентарне изборе. Али, не у шуму, тамо гдје онај Ђоновић, који је бјежао са телевизије „А+“, чека Мила да заједно дочекају курјака, да их он, ајде де, прескаче, шта ли…

Када би Арбанас Дритан, још увијек актуелни, а по некима и најуспешнији вршилац дужности премијера међу 11 Милових влада, 7 директних, а 4 посредне – био један од оних Арбанаса за које је кучки војвода Марко написао: „Србине, брате, ради са њима и урадићеш“ – Дритану не би било тешко да се извини Милојку због оне непримјерене и јалове предизборне кампање против њега.

Зна се, јаки а не слаби, и праштају и траже опрост. Чини се, када би се већ искусни Дритан и упорни Милојко, нашли заједно у изборној већини, за Мила и његове мафијашке креатуре којима се бави Еуропол и Интерпол, не би било скривања ни у мишјој рупи.

П.С. Када је премијер Дритан отказао Милу послушност и потписао Темељни уговор са Православном црквом, због чега су му окупљени око Мила срушили Владу написао сам: „Држ се гордо, Дритане!“ А, када је Дритан позвао да славимо дан НАТО-а написао сам : „Дритане, не прави дртину од себе!“ Тако то бива ако хоћемо по учинку.