Наши преображаји

Пише: Ранко Рајковић

Милуновићевом руком стилизована мала црквица капелица на Ловћену задржала се на грбу Црне Горе чак двадесет година након рушења и скраћивања врха планине због изградње Његошевог Маузолеја. Иако је у стварности била претворена у гомилу камења подно Ловћена, капелица црквица је ипак опстала на грбу Црне Горе. Никоме није сметала све док није заживјела идеја о преображају народа, односно промовисању новог језика, нове вјере и новог, политички пожељног идентитета

Послије дугог и вјерног служења држави једног јутра се пробудио окачен о кваци врата. Висио је мимо установљених правила, без икаквог смисла, легалитета и легитимитета. Догодио му се нови, шести по реду преображај*.

Црна Гора је једина од Југословенских република која је свој грб, као своје дубоко симболичко и историјско обиљежје, мијењала сваки пут када би промијенила Устав. Радила је то без имало самопоштовања и науштрб сопствене државне традиције. Црна Гора је са таквим измјенама грба излазила у сусрет пролазним, политичким захтјевима рекламирајуће се као подобно и послушно друштво за било какву врсту налога, инструкције, заповијести. За честе промјене свога грба (идентитета) није много марила нити давала смислена објашњења.

Од свих република СФРЈ-а једино се у Уставу Црне Горе опис грба није поклапао са сликом грба. У службеном опису грба Црне Горе није се спомињала капела црквица на врху Ловћена иако је визуелно представљала доминантан детаљ грба. Избјегнуто је да се једноставним ријечима опише и нађе своје мјесто у Уставу, мала грађевина која се налазила на врху Ловћена, иначе изузетно упечатљива и јасно видљива с мора, копна и из авиона. Слика суштинске и симболичне Горе прикривана је велом идеологије.

Пописи становништва Црне Горе доживјели су исту судбину. Били су подређени циљевима владајуће политике. Становништво Црне Горе се преображавало у великим процентним распонима током читавог вијека**. Пописи становништва показују да смо варирали између српства и црногорства зависно од потреба властодржаца, снаге и врста принуда које су спроводили.

На грбу Црне Горе послије другог свјетског рата деценијама је опстајала и графички се свако мало преображавала црвена петокрака. На првом грбу имала је облик који је био у употреби током Другог свјетског рата. На другом грбу добила је облик обрубљене звијезде. На трећем грбу обруб јој је испуњен златножутом бојом. На четвртом грбу црвена петокрака се преобразила у златну круну. На петом грбу једна круна се преобразила у другу круну.

Под петокраком звијездом преображавале су се силуете и Ловћена и Његошеве капелице. Ликовно су их обликовали црногорски умјетници Милан Божовић и Мило Милуновић.

Милуновићевом руком стилизована мала црквица капелица на Ловћену задржала се на грбу Црне Горе чак двадесет година након рушења и скраћивања врха планине због изградње Његошевог Маузолеја. Иако је у стварности била претворена у гомилу камења подно Ловћена, капелица црквица је ипак опстала на грбу Црне Горе. Никоме није сметала све док није заживјела идеја о преображају народа, односно промовисању новог језика, нове вјере и новог, политички пожељног идентитета.

У складу са тим Црна Гора је 2004. године добила нови, пети грб по реду.

У приложеним сликама можете погледати преображај црногорског грба и мапу пута црногорске хералдике која завршава на кваци од врата уз поруку пописивачима новог пописа становништва који би се требао одржати у последњем мјесецу љета Господњег 2024-те године.

С лијева на десно
1. Грб Федералне Републике Црне Горе (1945—1947)
2. Грб Народне Републике Црне Горе (1947—1963)
3. Грб Социјалистичке Републике Црне Горе (1963—1994)
4. Грб Републике Црне Горе (1994—2004)
5. Важећи грб Црне Горе (2004— )
6. Грбоогласник којим бивша власт позива на бојкот пописа становништва Црне Горе (2023 2024)

*
Као што се у причи „Преображај“ Франца Кафке, Грегор Самс буди и препознаје своје тијело у новом, необичном облику, на сличан начин се и грб Црне Горе буди у ходницима по квакама од врата са необичном поруком на себи.

Када поодрастемо, када дођемо, не дома већ к себи, када се окончају наши преображаји, осјећаћемо се као одрасле једнике кадре да се без страха погледају у огледало и представе. Рећи ћемо ко смо, како себе видимо и без дилема одговарати на једноставна питања која долазе из свијета око нас.

Извор: Журнал.ме

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: