Наставак хрватске регионалне офанзиве и најава протеста поводом Милановићеве посјете Црној Гори 26. марта

Офанзивна хрватска политика која се у последње вријеме не води само према Србији, већ и према свим оним земљама региона у којима живи српски народ, наилази и на револт локалног становништва Жабљака.

Тако је Драган Вукићевић позвао све часне Дурмиторце да се окупе испред жабљачке општине 26. марта у 16 часова у знак протеста поводом најаве доласка предсједника Милановића у њихов град.

„Док хрватски министри негирају постојање логора Лора ко је тај ко је скупио храбрости да доведе и прими хрватског предсједника док Жабљак има јединог преживјелог логораша. Веско, Жабљак је уз тебе“, написао је Вукићевић на Фејсбук профилу.

Подсјетимо да је Веско Бојовић једини члан никшићко-шавничке групе логороша који је преживио стравична мучења којима је усмрећено 14 резервиста ЈНА који су били заробљени у Херцеговини.

„На моје очи је убијено пет-шест људи. Ја сам ковао импровизоване сандуке за њих, од сандука од муниције. Мучени су док нису душу испустили“, описивао је дешавања у логору Бојовић.

Интересантан одабир датума за посјету

Предсједник Хрватске Зоран Милановић боравиће у Црној Гори 26. марта, а како преноси један подгорички портал, биће му уприличен и ручак у Жабљаку на Црном језеру. Интересантно је да раније утаначена посјета, а на позив предсједника Црне Горе Јакова Милатовића, практично „пада“ између обиљежавања два за наш народ важна историјска датума, 24. марта 1999. и почетка Нато бомбардовања и Жабљачког устава који је донесен 27. марта 1992. године.

На дан када се комеморативно сјећамо стравичних злочина и њима започетог разарања заједничке државе Србије и Црне Горе ваља се подсјетити да је Савезно вијеће Скупштине СФРЈ, сведено на делегате из Србије и Црне Горе, 27. априла 1992. године прогласило Устав нове државе: Савезне Републике Југославије (СРЈ). Тада су у њен састав ушле Република Србија и Република Црна Гора, а уставом је Савезна Република Југославија проглашена за демократску земљу, засновану на равноправности народа обије републике.

Можда је ово је прилика да посјета хрватског предсједника и њен необичан временски тајминг не остане чисто протоколарног карактера. Црногорска страна би могла смоћи снаге да жустрије прогори о поруци хрватског министра спољних послова Радман Грлића који је уочи своје посјете Црној Гори изјавио да не постоји и никад није постојао никакав „логор Лора“? Шанса је и за предсједника Милановића да каже нешто више о страдању српског народа у логору Јасеновац, као и на другим стратиштима НДХ, за разлику од Радман Грлића који на ова историјска подсјећања није хтио да одговора.

Питање копненог и поморског разраничења у општинама са српском већином

Оправдан је страх да ће наставак историјског ревизионизма као константе хрватске политике и овом приликом ићи на штету једне од страна. Важно копнено разграничења на Превлаци, уз отворено и можда још значајније питање поморске границе на улазу у Бококоторски залив и њиме обухваћених општина са српском већином, биће предмет разговора.

Црногорска страна досад је показивала инфериоран положај, радије је бирала ћутање од отворености и транспарентности у закључивању и преговарању.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: