Наставља се голгота Тасића: Једина кривица то што је Србин

Србин Дарко Тасић (44) из метохијског села Мала Круша. осумњичен да је наводно учинио кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, пребачен је из гњиланског у затвор високе безбједности у Подујеву.

„Када сам покушао да свог клијента посјетим у притвору, речено ми је да је он по налогу Еулекса пребачен у Подујево. Ја ћу поново покушати да данас посјетим Тасића и обавим са њим разговор у погледу даљег поступања. Од Железница Србије добио сам доказе о његовом запослењу у Лепосавићу. Сматрам да овај податак може помоћи да Тасић буде пуштен да се брани са слободе, с обзиром да се тиме анулира опасност од његовог бјекства“, казао је за ИН4С адвокат Дејан А. Васић.

Подсјећамо, Тасић је ухапшен у сриједу, 22. новембра приликом преласка административног прелаза Брњак према Зубином Потоку и по налогу тамошњег тужилаштва одређен му је једномјесечни притвор.

Тасић је спроведен у затвор, гдје ће „у изолацији“ боравити током поступка који је против њега и још 27 мјештана Мале Круше поднијело тзв „косовско правосуђе“ под оптужбом да је учествовао у „ратном злочину“.

Јавност региона је на овакве вијести постала потпуно имуна, не обазирући се на чињенице да се косметски Срби плански хапсе и обесхрабрују за сваки вид повратка из расељеништва на своја огњишта.

Стиче се утисак да се хапшење косметских Срба наставља несмањеном жестином, упркос чињеници да се владе у Београду и Приштини усаглашавају по многим питањима, укључујући и она највећа као што је избор нове приштинске администрације на челу са Рамушом Харадинајем, за коју су кључни глас дали политички представници Срба.

Апатија јавног мњења, којој вијест о убиству или хапшењу неког Србина на Космету, о паљевини неке српске светиње или рушењу гробља и домова, не пали никакав аларм, преноси се и осликава се и на администрацију Републике Србије, која је апсолутно немоћна да утиче на своје албанске саговорнике током текућих преговора да спријече и обуздају своје јасне и одавно прокламоване намјере.

Тасићев „злочин“ – атрактивно имање у Метохији

Постоји широк дијапазон притисака и обесхрабривања Срба да остану да живе на Косову и Метохији, о чему може да посвједочи и најновији случај хапшења Дарка Тасића.

Пажљивим посматрачима није промакло да је уочи сваког датума у којем се очекује масовна посјета расељених Срба свом завичају, исценира ново хапшење, чиме се масовност посјете десеткује.

Сјећамо се недавног случаја хапшења Богдана Митровића(75), који је изведен из аутобуса по повратку са храмовне славе у Мушутишту, а уочи Задушница када Срби масовно посјећују гробља широм Косова и Метохије. Овогодишња посјета гробљима је била необично слаба, а велики број већ планираних аутобуских полазака је отказан из страха од подметања „ратног злочина“.

Слично је и са случајевима хапшења Драгана Стојановића из околине Ранилуга, па Чедомира Марковића из Грачанице, Иван Радивојевић, Миланке Терзић… и многих, многих других Срба који су се усудили да се појаве на својим имањима или да се запуте у свој завичај.

Када се, као и сваке године очекивала масовна посјета Дечанима, на празник Светог Краља Стефана Дечанског, албанска полиција се потрудила да упути још једну поруку хапшењем Дарка Тасића која никако не може да се тумачи добродошлицом.

У неколико досадашњих случајева хапшења Срба, није преостало другог резона у тумачењу поступка, осим да су многи од њих имали атрактивна имања, које је неко од локалних Албанаца пожелио за себе. Тасић посједује лијепо имање у Малој Круши, тик уз магистралу која од Призрена води према раскрсници гдје се рачвају путеви за Ђаковицу и Ораховац, што тамошњим Албанцима буди познате апетите.

Повратак, али у затвор

„Повратак“ је магична ријеч за београдске, приштинске, бриселске и вашингтонске институције. Нелегитимна влада у Приштини има и министарски ресор, који од почетка води неко од покрајинских Срба. Садашњи министар Далибор Јевтић, који је ту функцију обављао и у претходној влади, колико јуче је у Подгорици, током трајања дводневне конференције „Регионалне иницијативе на високом политичком нивоу за трајна решења расељених лица са Косова-Скопски процес“, казао да „нећемо одустати од повратка“.

На примјеру Дарка Тасића, министров оптимизам постаје лицемјерно отаљавање дужности, фингирање некаквог „повратка“ и давање привида међународној и домаћој јавности да неко „брине о Србима“.

Колико се Срба „вратило“ на Космет током министровања господина Јевтића, нисмо у прилици да провјеримо, али су новински стубци албанске и српске штампе препуни оваквих случајева хапшења, док нови спискови „злочинаца“ и „злочина“ расту прогресивно, како се гомилају године од завршетка рата 1999. године. Оваквим темпом сви Срби са Косова и Метохије ће се смјестити по албанским затворима, па ако је министар Јевтић планирао такав повратак, тек тада његове ријечи могу имати смисла.

Повјерење у министра за „повратак“ и његове ријечи би било веће када би он којим случајем за свој „план“ могао да приволи Ивану Тасић, супругу ухапшеног Драгана Тасића да се са троје мале дјеце Нађом (5), Дамјаном (3) и једногодишњом Хеленом врати на дедовину и очевину у срце Метохије. Онда би ствар била једноставна за решавање. Али то је очигледно немогуће и судбина Тасићевих ће, као и за око 200-300 хиљада других расељеника бити да своје животе формирају и воде далеко од завичаја, широм Србије, Црне Горе, али и других земаља свијета. Оправдани страх од репресије и за голи живот породице, држаће већину Срба и даље – подаље од Космета.

„Не могу доћи себи од шока“, безвољним гласом нам објашњава Ивана, блиједог лица, без дилеме отеченог од неспавања, бриге и плача.

„Драган је и раније ишао на Космет, а и ја сам била неколико пута са њим. Да је имао било какав разлог да страхује, да је било какав злочин учинио, сигурна сам да не би ишао, нити би мене водио и излагао ме тортури који он сада вјероватно пролази“, казала је она. Дјеца, одвише мала да би схватила шта се дешава, испитивачки посматрају новинаре ИН4С-а, претпостављајући да то има везе са очевим дужим одсуством и сузама мајке Иване.

„Препуштени смо себи. Дарко је хранитељ наше породице. Док ја бринем о дјеци, он мукотрпно и поштено зарађује сваки динар за живот породице. Не смијем ни да помислим како ћемо преживјети његово дуже задржавање у затвору“, казала нам је Ивана Тасић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: