Насукане посаде крузера: Само бјежи са бродова снова

Били су испред северно-немачке луке Цухавен и имали вирус на броду. Кад се почетком маја проширила вест о првој инфекцији короне на крузеру “Mein Schiff 3” (MS3) су сви били на ивици нервног слома. “Што је доста – доста је!” и “Хоћемо кући !” су вриштали чланови посаде са релинга доле, према спасилачким екипама на доку луке. Али са брода нико тада није смео да сиђе и дома оде. Нико од скоро 2.900 људи. Брод је стављен под цорона-карантин.

Две недеље потом је “МС3” још увек испред Цуxавена. На крузеру, који припада немачком  “TUI Cruises”,  нема више цороне, више од 1.300 помораца је смело већ да крочи на обалу. А они који и даље морају да дежурају на броду нису више тако нервозни. “Расположење је сада опет мало опуштеније”, каже ђакон Мартин Струве, шеф цухавенске “Морнарске мисије”. Он је, заједно са још петорицом колега, недељу дана радио на хитној духовничкој помоћи за чланове посаде “TUI Cruises”. И тиме спречио да ствар буде кудикамо гора.

Поморци су велики заточеници ове пандемије. Да ли на Карибима, пред УСА-обалом или испред филипинског главног града Маниле: свуда су крузери, бродови снова, присилно усидрени. А нико од посаде не сме да их напусти. Поморци -често Филипинци, Индонежани или Латиноамериканци- су у запећку највеће катастрофе која је браншу крузера -која генерира милијарде еура- икад задесела.

Келнерице, спемачи соба, рецепционисти и машинисти: сви они су заглављени у ванредном стању коме се не назире краја. У марту, кад се цорона почела нагло ширити на све више крузера, кад се све више путника разбољевало а пуно њих и умирало, су крузер-туре изнебуха прекидане. Али макар је већина путника смела да напусти бродовље.

Но зато је око 100.000 чланова посаде морало да даља два месеца издржи на палубама лукузних пловећих градова. Прво: земље, пред чијим обалама су бацили сидра -зарад заштите од епидемије- не пуштају никог да крочи на обалу. Друго: пуно држава не допушта повратак сопственим држављанима. А нема више ни авиона који би оне, којима допуштају, могли да врате дома.

Штрајк глађу и самоубиства на крузерима

“Пуно чланова посаде већ месецима нису силазили са бродова и налазе се у једном непрекидном емоционалном каруселу”, каже Маркус Wицман из “Морнарске Мисије” Хамбурга. Страх од короне, недељама трајући застој у животу, клаустофобична атмосфера на бродовима и осећај безнадежности: све то људе доводи у стање очаја.

У луци Ротердам се пре две недеље једна Украјинка бацила са брода “Regal Princess” и погинула. На “Carnival Breeze” је један 29-то годишњи Мађар нађен мртав: обдукција је утврдила да је починио самоубиство. Светски водећи крузерски гигант “Carnival”, у чијој се империјалној флоти налазе оба ова брода, одбио је да да коментар о узроцима смрти  из “поштовања према ожалошћеним фамилијама”.

Већ крајем априла је један члан посаде “Jewel of the Seas” у водама Грчке  такодје скочио са брода и никад нађен није. Брод припада крузерском бродовласнику “Royal Caribbean”. На сестринском броду “Navigator of the Seas” су 15 Румуна ступили у штрајк глађу: са успехом. Они би требали да су, по наводима бродовласника, јуче одлетели кући.

Људи на броду “Mein Schiff 3” су пуно тога већ прегрмели. Прво је брод до средине априла био усидрен испред Тенерифа: да би покупио посаде из осталих крузера ТУИ-флоте. Бродовласник је свима уз то смањио плате, и то не мало. Потом су све сакупљене посаде заједно отпловиле на овом броду пут Цухавена. Где је установљен први случај цовида-19, а потом још осам.

Јесте да су сви инфицирани одмах изоловани а касније транспортовани у оближњу клинику. По слову “TUI Cruises” није било тешко оболелих на броду. Али унезверење на крузеру је бивало све веће. Члановима посаде је наређено да свим морају остати у својим кабинама, које су силом прилика морали да деле са гомилом осталих, на најужем замисливом простору. “Брод је био пун као конзерва сардина, људе је био обузео ужасан страх”, каже ђакон Струве.

Двојица мушкараца из Никарагве су дигла побуну кад су им саопштили да њихова држава одбија да им дозволи повратак кући. Сломили су све што им је пало шака па је полиција морала на брод. Да би спречили даљу ескалацију су “TUI Cruises”и команда луке Цуxавен ангажовали црквену “Морнарску мисију”. Тако су ђакон Струве и његове колеге доспели на брод.

Утеха и телефонске картице за посаду

Они су разговарали са насуканима, исповедили их, утешили и духовно их поново дигли. Помагали су и решању конкретних проблема свакодневице: набавили су чланови посада телефонске картице да би могли да се јаве својима и о трошку цркве огранизовали бесплатни интернет за све на броду. Потом је и послодавац ТУИ полако почео да организује прве повратне летове: за Украјину па потом Индонезију.

“ТУИ је проблем схватио врло озбиљно”, каже ђакон Струве. “Кад су људи почели да се враћају кућама попустио је и психолошки притисак а после сваког одласка је било и више места на броду за остале.” Кад су први чланови брода добили дозволу да сидју на копно сви остали су стајали по палубама: проломио се аплауз уз жеље колегама за сретан пут кући.

Пуно чланова посаде мора на броду да остане до даљега: пре свега Филипинци, који на појединим крузерима чине и по пола посаде. У заливу Маниле, по наводима британског “Гуардиан”-а, преко 5.000 чланова посада крузера чекају на дозволу да сиђу са бродова. Али влада Филипина не да. Прописи председника Дуартеа су оштри а држава нема капацитета за карантин, каже Петер Геитманн, синдикални секретар за поморство у кровном немачком Удружењу Синдиката “Вер.ди”, и додаје: “Ситуација на крузеру МС3 је опуштенија, али проблем није решен.”

Оптимизам из потпалубља

Ситуација није исто критична на свим заустављеним бродовима. На крузеру “АИДАперла” кажу да влада посве другачија атмосфера. Овај 300 метара дуги колос са 18 палуба је усидрен по страни у луци Хамбург, где је допловио из Барбадоса, са  око 2.000 људи на броду.

Атмосфера је уопштено гледано добра, каже више чланова посаде на телефону, независно један од другога. Што изгледа да је последица услова који владају на мега-крузеру. Скоро сви имају соло-кабине а храна је изванредна, веле. До пре неки дан су чак могли да бирају јела из четири бродска ресторана.

Поједини чланови посаде су организовали и семинаре за остале. Понекад засвира и бродски оркестар. Посада добија пуну плату, а исплаћен им је и новац за годишњи одмор. Капетан свако мало обавештава све каква је ситуација. Али најважнија вест коју он свима стално понавља: немамо ни један случај цороне на “АИДАперла”. Један од чланова посаде који још није добио карту за лет у своју домовину нам каже: “Овај брод је за сад најсигурније место на свету што се тиче вируса цороне”. Један његов немачки колега је боравак на броду добровољно продужио, иако је смео да сиђе. “Где ћу ја ? Па на копну ми нико више брзо неће дати запослење.”

Индустрија крстарења и даље није умрла. Концерн “Царнивал”  за 2021 пријављује “појачану потражњу и резервације”. Па вирус тамо – вирус овамо.

Аутор: Claus Hecking/SPIEGEL

Превод: Мирко Вулетић

Прочитајте ЈОШ:

Катарина својим школским задатком из америчких уџбеника избрисала лажи о Србима као убицама и Тесли и Ђоковићу као – ратним злочинцима!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: