Наталијина рамонда, снага феникса, симбол побједе и васкрснуће Србије

Крајем 19. вијека у околини Ниша тај цвијет је примијетио дворски љекар Обреновића, Сава Петровић. Рамонда њему дугује откриће, а краљици Наталији Обреновић име – инспирисано њеном љепотом.

Наталијина рамонда је биљка вишеструке симболике за српски народ. Та заштићена врста позната је и као цвијет феникс и говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао у Великом рату.

Биолози кажу да је Наталијина рамонда преживјела ледено доба и данас насељава подручје централног Балкана.

Можемо је наћи у сјеверној Грчкој, Македонији, дјеловима Србије. Има је и у Ботаничкој башти у Београду, а најљепша је у прољеће, када цвета.

Запањујућа способност цвијета

То је биљка која има запањујућу способност да васкрсава након што је потпуно осушена.

Довољна је једна кап воде да оживи. Зато је зову и цвет феникс.

Наводно је 1928. ботаничар Павел Черњавски случајно просуо воду на хербаријум у коме се налазио узорак осушене Наталијине рамонде и она је након тога оживјела.

Pо угледу на руску георгијевску ленту и британску булку – „попи“, и Рамонда носи симболику побједе. 

Ова биљка је ендемска врста са Кајмакчалана, гдје се одиграла једна од најважнијих битака у Првом свјетском рату, када је српска војска 1916. године однела важну побједу.

Наталијина рамонда се налази на списку ријетких биљака Европе, а у Србији је заштићена врста, као природна ријеткост.

Станиште јој је у пукотинама кречњачких стијена на надморској висини од 350 до 2.150 метара, на на Сувој планини, у Сићевачкој клисури.