НАТО чланице против формирања база на граници са Русијом
1 min read
НАТО самит
Већина НАТО земаља неће подржати иницијативу да се формирају војне базе у земљама-чланицама бившег Варшавског пакта јер би то могло да пољуља јединство Алијансе, изјавио је командант копнених снага САД у Европи Бен Хоџис.
„НАТО поштује Основни акт који је 1997. године потписао са Русијом, којим се гарантује да војне базе у земљама бившег Варшавског пакта неће бити формиране“, рекао је Хоџис, а пренео амерички лист „Дифенс њуз“.
Раније су руски званичници у више наврата изјављивали да размештањем војне технике на „источном крилу“ НАТО директно угрожава Основни акт који је потписала са Русијом.
Русија ће реаговати на нове штабове НАТО-а у Европи
На самиту НАТО, који је одржан 2014. године у Велсу, савезници су усвојили такозвани „План припреме борбене спремности“, а потребу за тим објаснили су новонасталом ситуацијом на југоистоку Украјине.
План је подразумевао формирање војне групације за брзо реаговање, организацију командовања, као и присуство копнених, ваздушних и морских снага у земљама-чланицама НАТО које се налазе на источном крилу Алијансе. У састав снага за брзо реаговање ушле су Велика Британија, која је уједно изабрана да командује групом, затим Естонија, Летонија, Литванија, Данска, Норвешка и Холандија.
Говорећи о присутности америчког војног контингента у Европи, Хоџис је рекао да се он константно смањује и то због кресања војног буџета САД. Поред тога, рекао је он, војска САД неме довољно технике у резерви како би опремио европски контингент најсавременијим наоружањем.
„Пентагону је смањен буџет, тако да формирање војске и њено опремање у Европи представља проблем“, рекао је Хоџис и додао да се количина војног контингента у ЕУ од 2012. године смањила за 35 одсто.
Тренд смањивања војног контингента САД у Европи присутан је још од деведесетих, када је тај број био око 213.000 војника. Након 2000. године тај број се смањио на 63.000, док је 2012. године у Европи било 40.000 војника. Тренутно у Европи има око 26.000 америчких војника, међутим ни та цифра није коначна јер администрација планира да је додатно смањи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Klark: Ovih dana ću posetiti Kosovo…
Solana: Budi oprezan, Kosovom špartaju bande narko-dilera. Tamo nema zakona, nema kontrole… Hm, veliku smo grešku napravili kada smo pustili ove (Šiptare – prim. aut.) da vladaju.
Klark: Da. Možda.
Solana: Za sve su krivi operativci CIA… NJima je bitna samo droga i njihovi poslovi…
Klark: Da, znam kako je dole… Često odem na Kosovo, uglavnom inkognito, tako je sigurnije. Ali sada moram da obavim jedan posao. Treba da prebacimo tovar za Fort Breg.
KISINDŽER I BŽEŽINSKI KAO MAČKA I MIŠ
Solana: Vesli, nešto su me sinoć obavestili da je došlo do razmimoilaženja između Kisindžera i Bžežinskog, ali su ostali nedorečeni. Šta se to zakuvava u Pentagonu?
Klark: Kisindžer i Bžežinski su kao mačka i miš, jer se stalno ganjaju, ali ne mogu jedan bez drugoga. Uživaju u ulogama, jer se zna da oni kreiraju politiku Amerike. Bliži mi je Bžežinski, jer je ratoborniji. Da smo njega slušali za vreme bombardovanja, Srbije ne bi više bilo. Kisindžer je mlakonja i, kako sam kaže, savestan. On me kritikovao zbog napada na beogradsku televiziju.
Solana: Da, previše je mlak.
POSLUŠNICI
Klark: Šta misliš, kako će me dočekati (u Beogradu)?
Solana: Ne brini, biće poslušni. Ovi u Beogradu su mnogo poslušniji, čak i od ovih u Podgorici. U Crnoj Gori mogu da se menjaju predsednici, ali sve konce uvek vuče Milo, zato što parama sve kupuje. Kada budeš bio u Beogradu, izbegavaj kontakte s Koštunicom i njegovim ljudima… Znaš, odnosi između njega i Đinđića su prilično zahladneli… Mada, ja mislim da je Đinđić u pravu… Koštunica je nezgodan za saradnju. Znaš, kad pričaš s njim, uvek pažljivo sasluša, ali na kraju razgovora uvek zaoštri stvari… S njim nikad nismo mogli da se do kraja dogovorimo ni o čemu…
Klark: Šta misliš, kako će reagovati na ovo oko TV stanice? Ti znaš da sam ja u knjizi napisao da sam lično birao ciljeve…
Solana: Da, znam, video sam…
Klark: Ali isto tako znaš koliko su me Klinton i njegovi pritiskali da bombardujemo srpsku televiziju…
Solana: To što mi znamo je naša tajna! O tome ne smeš ni sa kim da razgovaraš!
LEPOTICE IZ VLADE ZA 500 DOLARA
Klark: Kakve su žene Beograđanke, ti si često u poseti Beogradu?
Solana: Sve ću te uputiti. Srbija je bila zapuštena za vreme vladavine Miloševića, ali žene su im mnogo lepe. Posle dolaska demokrata na vlast situacija se promenila. Za smešne pare možete da imate i najlepše žene. U nekim ministarstvima Vlade Srbije sekretarice su najčešće zanosne lepotice, koje su spremne da za 500 dolara provedu noć sa strancem. Primanja u Srbiji su još uvek mizerna.
Klark: Ti, izgleda, imaš veliko iskustvo u toj oblasti.
Solana: Daću ti broj telefona čoveka koji ima sve što treba. Ima tu i glumica, estradnih zvezda, krem srpske prestonice.
„BONDSTIL“ KAO BAZA ZA TRGOVINU ORGANIMA
Ekipe lekara i medicinskog osoblja po povlačenju naše vojske i policije s Kosova prebačene su u NATO bazu „Bondstil“ kod Uroševca. Ona je postala bolnica za vađenje organa ne samo zarobljenih i otetih Srba i nealbanaca nego i nesrećnih devojaka koje su iz mnogih krajeva sveta dovedene da uveseljavaju vojnike NATO, Kfora i Unproforove policije.
Iz baze „Bondstil“ dnevno poleće između šest i 14 aviona za koje postoji opravdana sumnja da prebacuju organe po bolnicama zapadnoevropskih država, najviše u Kraljevsku bolnicu u Londonu.
Solana: Nije valjda toliko hitno… Misliš na organe?
Klark: Da, da…
Solana: Dobro radi „Bondstil“. Šlafkok (čovek zadužen za bezbednost baze – prim. aut.) i Kušner (Bernar, prvi šef Unmika, sadašnji šef diplomatije Francuske, istražni organi Haškog tribunala ispituju njegovu povezanost sa trgovinom organima – prim. aut.) odlično obavljaju posao…
Klark: Jeste. Izgleda da je sada hitno. Stalno se održavaju neki sastanci s generalom Andersonom. Kad završim to, skoknuo bih malo do Srbije.
Solana: Nego, reci mi, Vesli, kako ide s privatizacijom preduzeća na Kosovu? Ko je tamo od naših prijatelja?
Klark: Mi smo postavili eksperte koji vode glavnu reč pri privremenoj vladi Kosova. Predsednik komisije je Fred Barlou, za koga znaju samo oni iz vrha vlasti u Prištini. Politički dirigent je Medlin, koja, zajedno sa Ričardom (Holbrukom), kupuje sve što vredi na Kosovu. Toliko su razgranali poslove da često pomislim da će se jednog dana preseliti da žive u Prištini.
Klark: Sa Srbijom ćemo stalno imati probleme jer je to buntovnički i ratoboran narod. Kad se razgovaralo o Srbima u Krajini, neki od naših su predlagali dugotrajan rat, a ja sam to presekao i naredio da se svi Srbi proteraju iz Krajine i Hrvatske kako bi Hrvatska bila mirna decenijama. Kakav rat s njima! Oni bi se razbežali po šumama i godinama zagorčavali život Hrvatima, jer imaju iskustvo s partizanskim ratovanjem.
Solana: Vesli, dobro znaš da sam ti dao odrešene ruke oko odabira ciljeva i umalo da mi se ugasi karijera zbog toga. Preneli su mi da je lično Klinton uzbunjivao generale NATO protiv mene, jer je njemu za ovu funkciju bio pogodniji žabar Romano Prodi. Italijani su mi najviše zamerili što nisam sprečio bombardovanje televizije. Imaš pravo, Vesli, trebalo je Srbiju sravniti sa zemljom. Gledam ove iz Vlade Srbije i, iskreno da ti kažem, gade mi se, pošto su obični poltroni i ulizice.
Klark: Ako hoćemo trajno rešenje, Srbiju treba zdrobiti. Potpuno je rasparčati…
Solana: Slažem se, treba je pre svega ekonomski uništiti, to je najlakše izvesti. Ali veruj mi, Srbe najviše boli to što im je Kosovo oteto. Posledice toga po njih biće dalekosežne, ali Beograd mora da shvati jednu poruku. Niko ne može da se odupre našoj volji. Ako je naš cilj širenje na istok i ovladavanje energetskim resursima, jedna Srbija ne može biti prepreka na našem putu. Bitan je i primer koji šaljemo drugim zemljama.
Klark: Samo da nije bilo onakvog raspoloženja u Vašingtonu, protiv slanja kopnenih snaga… Sve bi bilo mnogo brže.
Solana: Vesli, nemoj da si na kraj srca. Ni ovo nije loše. Pogledaj koliko je prošlo od bombardovanja, a mi u potpunosti kontrolišemo celo Kosovo na najdirektniji mogući način i utičemo na političke prilike u Srbiji i celom regionu. Pod novom vladom Srbija će sigurno postati deo evroatlantskih integracija, mada ne treba zanemariti ni uticaj opozicionih političkih snaga. Ali, verujem da ćemo ostvariti cilj. Znaš kako, iz iskustva koje imam sa srpskim političarima tvrdim da je novac za njih najjači argument.
Klark: Ha, ha, ha… Znam. Ali sa vojničke strane gledano, nismo umarširali u Beograd, mada smo ih primorali da potpišu kapitulaciju u Kumanovu. Vojnički nismo dobili satisfakciju kakvu zaslužujemo kao pobednici.
Solana: Nismo ušli na velika vrata, ha? Nema veze, ušli smo na mala, ali će efekat na kraju biti isti. Možda je tako i bolje, a svakako je jeftinije. Sve ono što smo im ponudili u Rambujeu i sve ono što smo mi tražili na kraju će se i ostvariti. Evo, već imamo bazu na njihovoj teritoriji. To smo tražili u Rambujeu. Tražili smo slobodan prolaz naših trupa. I to ćemo dobiti, veruj mi, to je samo pitanje vremena. Oni će za uzvrat dobiti ono što im pripada.
Klark: Da. Postaće članovi Evropske unije i NATO.
Solana: Tako je. Ali mnogo je bitnije, šta će se desiti iza zavese. U budućnosti mi ćemo u potpunosti kontrolisati političke stranke i političare u Srbiji. Više neće biti nikakvih iskakanja. Vlade se mogu menjati, ali će kurs ostati isti.
Klark: Da li si u potpunosti siguran u to?
Solana: Pa, recimo da sam skoro uveren, još uvek nije sve završeno, ali će u narednih nekoliko godina proces biti dovršen. Naravno, još uvek u Srbiji postoje političari koji nisu u potpunosti izgubili svest o nacionalnom interesu. Oni će biti problem…
Klark: Misliš na Koštunicu…
Solana: Da, na njega. On je prilično principijelan i težak za saradnju, ali ćemo te probleme rešiti na ovaj ili onaj način. Ne treba potceniti Đinđića, koji je sada poslušan, on je ipak surovi prag