НАТО “факт”, неутралност или руска база у Црној Гори?

У напорима које САД преузимају да Црну Гору уведу у НАТО- пакт,  амерички сенатор Кристофер Марфи је крајем јануара ове године дао следећу изјаву за јавност:”Русија нуди Црној Гори више милијарди долара за улагање у нову војну базу на обали, али се то упорно одбија зато што Црна Гора жели да постане дио НАТО-а и Европске уније. За државу која се налази у изузетно стресној финансијској ситуацији, веома је тешко рећи ‘не’ таквом предлогу, а Црна Гора упорно говори ‘не’!”

Знате, имам осјећај да је сенатор овом изјавом представио Црну Гору као неког балканског лудака, који не води рачуна о интересима грађана и државним финансијским интересима. 

Дакако, уопште не треба сумњати у информацију америчког сенатора да је Русија нудила властима Црне Горе милијарде долара за поморску војну базу, међутим, рећи да је та опција одбијена “јер Црна Гора жели у НАТО”- је у домену обмане и нетачности.

Напротив, грађани Црне Горе су, према свим показатељима, већински против уласка Црне Горе у НАТО, а опција неутралности је та која за сада доминира међу становништвом државе.

НАТО као агресор и фактор нестабилности

Ја се приклањам ставу оних грађана који сматрају да Црна Гора мора бити изван војних блокова кроз војну неутралност. Међутим, ако је та војна неутралност немогућа, увијек ћу бити за опцију руске војне базе у Црној Гори – него за опцију прикључења НАТО пакту.

Разлога је неколико. Први разлог је тај што је Запад показао дрску и историјски несхватљиву одлучност у бомбардовању Црне Горе и Србије, не само прије десетак година, него и на крају Другог свјетског рата. Самим тим, тежити уласку у НАТО значи- не поштовати себе, а то се историјски кажњава.

Ако се узме у обзир да је НАТО алијанса у цијелом свијету препозната као манијакални агресор на многе државе, с основним циљем пљачке природних ресурса тих држава, то једини извод може бити да имамо посла са планетарним злом на комерцијалној основи.

Из изјаве америчког сенатора Кристофера Марфија се види да САД немају намјеру да, попут Русије, понуде Црној Гори милијарде долара за улазак у НАТО. Умјесто тога, прилично неспретни промотери НАТО пакта у Црној Гори наивно убјеђују јавност да ће уласком у алијансу Црна Гора доживјети економски процват, помињући у том смислу Чешку и Словачку.

За разлику од њих, ја ћу споменути Грчку, Италију, Шпанију, Португалију, Француску, као државе које су давнашње чланице НАТО пакта и налазе се у економском стрмоглаву и неизбјежном колапсу због огромне задужености коју су им намјестиле управо САД, преко грабљивица Вол Стрита и домаћих корумпираних политичких елита. 

Линија огња Русија и Запада не постоји – постоје тачке удара

У жељи да подстакне Балкан ка НАТО-интеграцијама, амерички државни секретар Џон Кери је недавно изјавио да се у нарастајућем конфликту Русије и Запада, који може прерасти у ватрени окршај, „Србија и Црна Гора налазе на линији огња“ те претпостављене конфронтације. Наравно да то није тачно. Тачно је да не постоји линија огња, већ његове тачке које могу изгорети.

Свима је познато да ће, у евентуалној војној ескалацији, мете руских оружаних снага бити базе НАТО- пакта у Европи, али и државе које су агресивне у политици подршке САД против  Русије, а то су Пољска и Енглеска. Каква је ситуација у вези Енглеске, у случају евентуалног рата НАТО- пакта и Русије, најбоље свједочи изјава једног енглеског официра. Наиме, недавно је бивши командант ратног ваздухопловства Велике Британије сер Мајкл Џејмс Грајдон, устврдио да се Велика Британија не би могла никако одупријети евентуалним нападима Русије, из простог разлога- јер је одбрана Велике Британије слаба.

“Једноставно смо у милости Русије“, рекао је Грајдон, и додао- ”Уколико Владимир Путин жели да заиста нападне Велику Британију, неће послати само два бомбардера, већ много више и сасвим сигурно би уништио наш систем одбране“. Елем, ако се Велика Британија, са САД и НАТО- пактом иза леђа, на може заштитити од евентуалног руског удара, како онда ти исти ликови могу причати о томе да ће НАТО донијети Црној Гори и Србији неку војну безбједност? Дакако, посебно је питање – да ли доларом хипнотисани промотери НАТО пакта у Црној Гори у свом срљању понекад понешто прочитају из отворених извора информација? Или они уопште ништа не читају, што је вјероватно?!

Колики крвави траг су САД оставиле на Балкану сведоче и последњи ратови деведесетих година прошлог вијека, који су били чиста режија САД, све са провидном причом о “балканским националистима”. О томе свједочи и лорд Овен, специјални изасланик Европске уније у Босни и Херцеговини, који је у својим мемоарима написао следеће:„Веома поштујем САД. Ипак, не одобравам дипломатију ове државе, која је од 1992. до 1995. беспотребно изазвала рат у Босни и Херцеговини“. Ко је организовао и водио рат у бившој Југославији, и извлачио профит из свеопштег страдања, довољно свједочи ова изјава Овена.

Колико милијарди долара су спремне дати САД?

Да закључим, умјесто пропаганде о уласку у НАТО, на коју се спрема садашња власт, и давања Јудиних среберењака НАТО промотерима у Црној Гори, било би неопходна да се САД напокон уозбиље и направе неку озбиљну понуду Балкану за непотребно учешће у крвавој каши коју Вашингтон мути у Европи. Тачније, да отворено кажу- колико милијарди долара су спремни да дају Црној Гори за улазак у НАТО пакт?

Послије тога, на народу је да сам одлучи да ли су те паре довољне и потребне, урачунавајући ризик уништења. Односно, претпостављајући да би у неком пројектованом рату Запада са Русијом Црна Гора могла проћи као Енглеска, у цртицама катаклизме коју предвиђа сер Мајкл Џејмс Грајдон.

По мојој процјени, најбоља варијанта за Црну Гору је ипак неутралност, с могућношћу да се с Западом направи уговор о изнајмљивању на 50 година одређених пећина у Црној Гори, које би могле добро послужити да се у случају рата Запада и Русије може сакрити комплетни политички и војни естаблишмент Запада.  

Игор Мандић – треба парирати идиотском фашизму Америке

Умјесто баналних прича о потреби уласка у НАТО, вјероватно би боље било да заинтересована јавност Црне Горе направи конференцију о узроцима садашњег предратног стања у Европи. Рецимо, бивши аналитичар НАТО-а Мартин Пакард изјавио је да криза у Украјина тиња већ 30 година, „од када су Сједињене Америчке Државе намјерно саботирале однос Европе и Русије“. Објаснио је то следећим ријечима:“Спајање Русије и Европе било би од огромне користи за Европу, али цео процес намерно су саботирале америчке обавештајне службе, које су радиле по хипотези да би унија Русије и Европе представљала велику пријетњу по америчке дугорочне економске интересе!“

Гледајући на ратну кризу из тог угла, незоставно се намеће закључак да се главни режисер данашње конфронтације Европе и Русије налази у Вашингтону. САД су се од Империје, која је требала да донесе људске слободе и благостање читавом свијету, претвориле у Империју зла, хаоса и  Апокалипсе. Зато САД имају непривлачно лице, одбијајући све више људи који су некада вјеровали у „амерички сан“ кроз филмске траке „Холивуда“.

До које мјере је Вашингтон постао омражен, навешћу осврт Игора Мандића, познатог хрватског и југословенског новинара, књижевног и музичког критичара, биографа, колумнисте, есејисте,…, на ово вријеме хаоса. Наиме, у интервјуу београдском листу “Време”, Игор Мандић се позиционирао на следећи начин:”Хладни рат се поново отвара глобално, на трагу репозиционирања Русије захваљујући Путину. Путин је моја симпатија. Отвара се, дакле, нешто добро. Нови хладни рат је добра ствар, по мени. То је једини начин на који нормалан свијет може парирати идиотском фашизму Америке. Према томе, потребна нам је Русија да се извучемо из тих планетарних гована.”

Сигуран сам да мишљење Игора Мандића дијели већина становништва у Црној Гори и Србији. Управо је то разлог да САД у перспективи почну мање бринути о Балкану, и новим планираним режијама ратова у том региону, а више о својој геополитичкој мисији која се заглибила у мржњи према цијелој планети.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: