НАТО граница на Дрини: План Бошњака да раздвоје Српску и Србију

Пише: Ненад Зорић

Вето Уставном суду Клуба Бошњака у Већу народа Скупштине Републике Српске биће највероватније одбачен као неоснован. Његови домети су само одуговлачење са ступањем Декларације о неутралности на снагу.

Клуб Бошњака у Већу народа Парламента Републике Српске уложио је вето на Резолуцију о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Републике Српске. Према речима шефа тог клуба, Муја Хаџиомеровића, то питање је покренуто због заштите виталног националног интереса, јер се овим, како је навео, правно-политичким актом задире у надлежности државе БиХ. „Витални национални интерес Бошњака је БиХ у ЕУ и НАТО-у“, указао је Хаџиомеровић након седнице Клуба Бошњака.

Вето Бошњака на већину одлука које доноси Народна скупштина Српске је, како за Спутњик примећује аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара, уобичајена појава и огромну већину таквих иницијатива је Уставни суд одбио као неосноване, тако да ни ово није никакво изненађење.

Различити аршини за народе у Српској

„Питање је зашто угрожава националне интересе било којег народа, односно друга два народа, Хрвата и Бошњака, ако Срби желе војну неутралност? Да ли национални интерес Срба угрожава то што друга два народа хоће у НАТО савез?“, посебно истиче Козомара.

Веће народа у Парламенту Републике Српске, прецизира тај аналитичар за Спутњик, јесте нешто што је наметнуо високи представник и ту се не бирају посланици непосредним гласањем на изборима већ Парламент изабере по пет делегата из сваког народа, а потом ти делегати разматрају све законе од виталног националног интереса и сва документа која Скупштина донесе, а односе се на витални национални интерес.

Уставни суд Републике Српске ће сад да разматра ту апелацију и ако каже да угрожава витални национални интерес онда ће је вратити Скупштини и дати јој упуте шта треба урадити са том декларацијом.

„Дакле, очекује се да и овај вето и апелација Уставном суду Клуба Бошњака у Већу народа Скупштине Републике Српске буду одбачени као неосновани. Њени домети су само одуговлачење са ступањем на снагу те декларације, јер је познато да у том компликованом политичком систему Босне и Херцеговине кад Веће народа не прихвати одлуке парламентарне скупштине онда се чека да Уставни суд донесе одлуку да би та декларација или тај закон ступио на снагу“, тумачи Козомара.

Срби из Српске неће у НАТО

На нивоу БиХ, додаје тај аналитичар, немају право да о одлукама Скупштине Републике Српске доносе било какве закључке и било какве мере, осим како каже, политичких порука које су хорски запевале странке из Федерације, Амбасада САД и ОХР.

„Ово је значи само одуговлачење са важношћу декларације, мада и сам њен значај није законодавни, већ је више декларативни, односно јасна порука српског народа да не жели да буде део НАТО-а и да не жели да на Дрини између две српске државе Србије и Републике Српске буде војна граница“, закључује Козомара.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: