НАТО на Трамповој дијети

Побједа Доналда Трампа на предсједничким изборима у САД посебно је уплашила не само америчке, већ и „јастребове“ у Западној и Источној Европи. Њима се није допало што Трамп говори да НАТО треба да се мијења јер је „застарела организација“, а поготово да се промијени пропорција њеног финансирања.

У току предизборне кампање, у јулу ове године, Трамп је рекао да САД плаћају непропорцијални дио НАТО, јавно поставивши питање: „Шта нам то треба?“ Руководиоцима бивших совјетских република и чланица Варшавског пакта запарала је уши Трампова реченица: „Ако Русија нападне на НАТО, треба заштитити само оне земље Алијансе које испуњавају своје обавезе према САД„.

Јасно је да Русија не намјерава да нападне НАТО, што је потврдио и предсједник Владимир Путин, али ће њена армија бити спремна да одбије било коју агресију.

Неколико дана послије Трампове побједе, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг упозорио га је на то какве би могле бити последице уколико САД престану да сарађују с НАТО. Бивши норвешки премијер тврди да је Запад сада пред највећим изазовом безбједности за цијело поколење грађана, па би продубљивање разлика међу 28 држава чланица НАТО било опасно. Столтенберг сматра да зато треба јачати војну организацију под руководством САД.

– Није вријеме да се стављају под сумњу вриједности партнерства између Европе и САД – цитирали су Столтенберга поједини британски медији, и додали: – Он је подсјетио да је НАТО подржао Америку послије терористичких напада 2001. године. У Авганистану је погинуло више од хиљаду војника земаља чланица тог војног блока. НАТО је преузео на себе операцију у Авганистану, што је био директан одговор на терористички напад на САД. Столтенберг као да заборавља ко је почео ратне операције у Сирији, а прије тога у Либији и Ираку, и каже да се ситуација погоршала прво због Русије, па тек онда због нестабилности на Блиском истоку и северу Африке.

Додуше, Столтенберг је рекао и да су позиви САД на праведнију расподелу финансирања НАТО сасвим оправдани, јер Вашингтон покрива 72 одсто трошкова војног савеза. Уосталом, и одлазећи предсједник САД Барак Обама је рекао бившем британском премијеру да они морају више да издвајају за трошкове НАТО. Од 28 земаља чланица НАТО, само двије поштују договор да издвајају на његово одржавање два одсто националног дохотка.

Занимљиво је да је Столтенберг одлучио да се обрати Трампу преко британских новина, наводећи које све опасности пријете и зашто је потребан НАТО. Схвативши да би могло да дође до пукотина у НАТО, Столтенберг истиче да је самит НАТО пролонгиран с почетка 2017. на лето да би Трамп успео да се привикне на предсједничку функцију. Било је планирано да одмах послије инаугурације нови предсједник дође у Брисел, али сусрет је отказан. Њемачки медији истовремено тврде да у Бриселу желе да дају више времена Трампу како би он боље изучио и спознао колика је важност војног савеза и каква би могла бити штета од промјена. У „тајном извештају“ који је направио генерални секретар Столтенберг, а који је доспео до новинара „Шпигла“, каже се да би Трамп могао да затражи од чланица НАТО да повећају трошкове на одбрану.

Изјаве генералног секретара НАТО прокоментарисала је Марија Захарова, службени представник за информације Министарства спољних послова РФ, која је казала да се Столтенбергове ријечи могу превести као страх од тога ко би могао да руководи тим војним блоком ако се удаљи Америка и ко ће и даље плаћати за мрачњаштва која се раде на милост Вашингтона. Одмах се јавио вршилац дужности руководиоца Информационог бироа НАТО у Москви Роберт Пшељ, који је, нимало дипломатски, рекао да је Марија глупа и посавјетовао јој је да порасте.

Трампу се преко њемачке ТВ обратила и њемачка министарка одбране Урсула фон дер Лејен, која га је јавно замолила да и даље подржава НАТО и буде прилично тврд у односу према Русији.

Трамп мора јасно да изјави кога подржава – да ли је то НАТО или му је важније „мушко пријатељство“. Он не смије да заборави да НАТО није бизнис пројекат, то није компанија – рекла је њемачка министарка одбране.

Све изјаве руководилаца чланица НАТО показују колико је велика забринутост у европским војним круговима и колико их мучи питање хоће ли Трамп заиста да оствари предизборна обећања.

У предизборној кампањи Трамп је пријетио да ће смањити број америчких војника у Европи. Ради се о 4.000 војника које је Обама послао у Пољску и у земље на Балтику, бивше совјетске републике.

Недавно је предсједник Русије Владимир Путин оцијенио да су садашњи односи Русије и САД најлошији од распада СССР, јер Американци не одговарају на иницијативе које предлаже Москва. И министар одбране Русије Шојгу брзо је реаговао на раст војних потенцијала НАТО на границама Русије. Руководство у Москви не крије да ће адекватно реаговати, мада не постоји никакав страх од звецкања оружјем недалеко од западних граница Русије.

Да подсјетимо, НАТО је планирао да доведе седам бригада на западне границе Русије. Министарство одбране РФ одговорило је формирањем три нове дивизије чији је задатак да штите западне границе. Двије од њих ће бити на обали Балтичког мора, а у Калињинградској области ће бити и ПВО системи, као и ракетни комплекси „искандер“ који могу да носе и атомске бојеве главе и чији је домет до 500 километара.

Да ли ће Трамп као предсједник промијенити мишљење и став да је „НАТО одживио свој вијек“ и да га одлучно треба реформисати или измијенити тако да се та организација у будућности више бави борбом против међународног тероризма, знаће се тек послије његове инаугурације 20. јануара. Једно је сигурно: Трамп ће покушати да промијени садашњу атмосферу у односима Вашингтона с Москвом и Пекингом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: