НАТО обновио наркоманију „Вука Манитога“ (ВИДЕО)

Када кадар про-фашистичких идеологија промовише улазак Црне Горе у НАТО, код нормалних људи, почне да изазива гађење, али када некадашњи и рехабилитовани српски националиста почне да промовише улазак у НАТО и то ни мање ни више него Србије и Црне Горе, ту већ почиње да се поставља питање, ко је луд, ко збуњен а има ли уопште нормалног? Изгледа да је „наркоманија Вука Манитога“ поново прорадила па је себи за право Вук Драшковић дао да напише став у којем је између осталог казао „нема, нажалост, у Србији баш много оних који разумеју да је чланство Црне Горе у НАТО и шанса да се Србија извуче из каљуге недемонтираног, непораженог и све агресивнијег наслеђа из деведесетих, да себе реформише и очисти од својих злих духова, да и сама закорачи у НАТО, јер је то улазница за Европу“.

Какву црну Европу, Вуче, јеси’ли то поманита’ поново? О чему то причаш, мрчо, мрчни, да ли си заиста изгубио компас до те мјере да не знаш гдје удараш?
„Реванш за деведесете призивају и српски, и бошњачки, и албански јастребови. Народ не жели рат, није га желео ни пре две и по деценије, али и већину разумних људи добошари смрти, са лакоћом, гурну у трагедију. Довољан је ситан повод, мала варница, најчешће подметнута, па да букне пламен битке за “узвишене“ националне, верске или неке друге циљеве.“, написао је Драшковић, па се поставља питање…Вуче јеси ли то ти, или се пас…

Вуче Драшковићу, стид те и срам било, да ли треба да те подсјећамо на 9. Март 1991. Године, знаш ли колико је омладине тог црног марта кренуло странпутицом, и похрлили као „мајмуни за бананом“ у твоје паравојне јединице, док си ти као последњи миш, са врха Народног позоришта хушкао на рат, сјећаш ли се Вуче или су ти вране мозак попиле?

Кажеш, Вуче да је „Србија сломљена ужасима из деведесетих, притиснута бедом и безнађем, Србија гледа „Фарму“, „Великог брата“, „Парове“, слуша свакодневна такмичења у певању, чита језиве насловнице по новинама о томе ко је кога и како искасапио, зашто Срби морају мрзети Албанце, Бошњаке, Хрвате, Европу и Америку“. Буди човјек и реци колико си пара добио да напишеш овакве бљувотине? Вуче, Вуче, бубо љења…

Спомињеш, наводне „ратне злочинце“ којима се судило у антисрпском „Хагу“, смета ти што су добили највиша одликовања Српске првославне цркве. Да, добили су их, односно Војислав Шешељ их је добио и, да знаш нешто, заслужио их је и те како…док си ти био политички паразит и ко пијавица преживљавао на политичкој сцени Србије, Шешељ се жртвовао у баш том, тачно, антисрпском Хагу, не за себе већ за цијело српство. Ипак то је теби страно, ти нијесу у стању ни да се жртвујеш сам за себе да макар себи сачуваш образ и ућутиш, него идеш даље и причаш, брукаш себе и племе Драшковића, а не да се жртвујеш за свој народ, у ствари који је то твој народ? Имаш ли ти народ, како га можеш и имати када немаш ни оно елементарно, СВОЈЕ ЈА!

„Тајне службе смрти нетакнуте и свуда распоређене. Ратни пљачкаши бизнисмени. Ратни хушкачи академици. Стигла, из Москве, и толико чекана књига, која промовише зло као врховно добро. У Србију се враћа и Апис. Патријарх зове у бој… Али, у бој, без Русије, нити могу нити смеју. НАТО ће их сачекати и у Босни, и на Косову. Ту алијансу су победили деведесетих и стрепе од нове победе над њом. Влада Србије одолева притисцима да приступи руској војној алијанси, иако купује руско наоружање. Слаба је то утеха за српске бојовнике из деведесетих и одрасли подмладак васпитан на њиховој пропаганди. Стратешко поље њиховог жељеног боја опкољено је државама које су у НАТО алијанси. Једини коридор за руски војни продор је Црна Гора, а и она је пред НАТО капијом.“, написао је Драшковић додајући да се децембар примиче, а време истиче. Он је додао између осталог да не треба одустајати јер ће, од позивнице за чланство па до учлањења Црне Горе у НАТО и затварања НАТО обруча око читавог Балкана, протећи још неколико месеци. То је стратегија. Она је, наравно, маскирана другачијим циљевима, што је и логично, написао је он.

Ипак ову психозу који је по ко зна који доживио Драшковић, завршићемо цитатом књиге која је управо намјењена њему,а у којој је се аутор, заиста људски, забринуо за Драшковићево психичко стање….

„Промјена политичке идеологије не мора да буде страшна ако је промишљена и логична као и објективно наложена новим политичким сазнањима. Међутим, промјена људске психе може да буде и страшна и болна, нарочито ако је изазвана конзумирањем наркотика! Још је опасније ако опијатска средства узима лидер једне политичке партије, јер он онда не чини само своје политичко самоубиство, већ посредно убија и цијелу политичку партију. Некада је тај политички лик био изоштрено новинарско перо, па књижевник који се бавио српским страдалницима од усташког ножа, али бијели прах је узео свој данак…од сјаја до помрачења“, наводи се у књизи која је посвећена „Вуку Манитоме“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: