НАТО у страху због повратка Трампа, Столтенберг их теши: Не очајавајте

Амерички народ је проговорио – Доналд Трамп ће се вратити у Белу кућу, а његов повратак је многе довео у очај да би могао да остави Европу да сама решава своје безбедносне изазове, изјавио је некадашњи генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

У ауторском тексту за „Фајненшел тајмс“ Столтенберг је реаговао на резултате председничких избора у Америци.

„Ови страхови нису неосновани – Трампова предизборна реторика изазвала је оправдану забринутост у вези са његовом посвећеношћу европској безбедности. Али, на крају можда више од нас него од самог Трампа зависи да ли ће то постати стварност“, пише Столтенберг.

Појашњава да је Трамп и током првог мандата на НАТО гледао као на терет, а не као предност.

„Иако је на крају прихватио неоспорне предности постојања савезника, имао је право: Европа је заиста дозволила да своје снаге атрофирају, а неколико нација постало је опасно зависно од руског гаса. Ови превиди ће касније скупо коштати Европљане“, каже Столтенберг.

Описује да је са Трампом успоставио добар и поуздан радни однос, те да су НАТО састанци понекад били турбулентни, али да су на крају посао завршили.

„Када је Трамп напустио функцију, НАТО је постао јачи — а данас је још јачи. Као што је показао наш колективни одговор на руски рат против Украјине, данашњи НАТО није ни застарео ни без мозга. То је добро — али није довољно добро“, поручује некадашњи генерални секретар НАТО-а.

Како каже, док су Европљани постали бољи савезници, безбедносно окружење се драматично погоршало и зато поручује да савезници морају да одвоје више новца за Алијансу.

„Европски лидери знају да морају учинити више. Трампов повратак у Белу кућу само појачава ту поруку. Ако Европа испуни свој део погодбе, уверен сам да ће нова америчка администрација испунити њихов“, каже Столтенберг.

Столтенберг даље признаје – Трампов скептицизам према НАТО стратегији подршке Украјини садржи зрнце истине.

„САД и Европа су Украјини пружиле значајну, али, на крају крајева, недовољну војну подршку — довољну да преживи, али не довољну да се рат оконча под повољним условима. Чини се да Путин и даље верује да може да постигне своје циљеве на бојном пољу и само нас чека да изађемо, ослањајући се на претпоставку да ће се наша друштва поколебати. Попуштање агресору био би најбржи начин да се рат оконча. Али то не би значило мир нити би уштедело трошкове. Ово је основни парадокс: што више оружја испоручимо, већа је вероватноћа да ћемо постићи мир. Што је наша дугорочна подршка веродостојнија, то пре може да се заврши рат. И што више радимо сада, мање ћемо морати да трошимо касније“, поручује.

Како каже, ако Трамп жели да оконча овај рат, као што је обећао, мора да покаже руском председнику Владимиру Путину да је наставак агресије бесмислен.

„Путин препознаје слабост, али поштује снагу. Европски савезници би требало да буду спремни да подрже такву стратегију, радећи са Трампом на постизању споразума који је прихватљив за Украјину и који не награђује агресију“, тврди Столтенберг.

Поручује да би Трамп требало да схвати да стална посвећеност Америке Европи да одврати још један скупи рат у најбољем интересу Америке, а да Европа може да учини више да подржи САД негде другде, односно у Индо-Пацифику.

„Морамо више улагати у одбрану и преузети више одговорности. На тај начин можемо подсетити нову администрацију да трансатлантски однос, далеко од тога да представља терет, већ је кључно стратешко богатство у овој ери конкуренције великих сила. Стога не треба да очајавамо већ да делујемо. Трампов повратак изазива нас да се појачамо и докажемо да смо прави партнери, а не слободни јахачи“, закључује Столтенберг.

рт.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: