Научница Наташа Тодоровић: Свемирски ауто-пут као галактичка пречица

Судећи по открићу Наташе Тодоровић, изрека „преко прече – наоколо ближе”, ако се схвати дословно, не важи у свемиру. Ова научна сарадница на Астрономској опсерваторији у Београду, у сарадњи са Американцем Ароном Розенгрином и кинеским студентом Ди Вуом, пронашла је својеврсне „свемирске ауто-путеве” у космосу. Астероиди, комете али и летелице који се нађу на овим рутама, могу да до спољних граница Сунчевог система на релацији Јупитер–Нептун стигну за време које се мери деценијама. Ако пак небеска тела иду „наоколо”, то јест мимо ових коридора, за излазак из Сунчевог система су им потребне стотине хиљада или чак стотине милиона година.

Чланак о овом открићу с Астрономске опсерваторије у Београду недавно је објављен у престижном научном часопису „Сциенце Адванцес”. Осим што је већ доживео завидних 30.000 читања, фотографија из рада је одабрана и за насловну страну те публикације, коју издаје Америчка асоцијација за научни напредак.

За „Политику”, Наташа Тодоровић каже да је до открића дошла још 2017. а да су га недавно Розенгрин и Ву потврдили на основу њених налаза. Према њеним речима, свемирски ауто-путеви настају гравитационом интеракцијом небеских тела. Реч је о површинама које се простиру у разним правцима јер их емитују планете, звезде и сателити. Зато је њихова главна одлика многострукост, како би и гласио дословни стручни превод енглеског назива „манифолдс”.

Будући да ова реч значи и „цевовод”, ови „ауто-путеви” се могу посматрати и као системи цеви који усмеравају свако небеско тело које ступи на њих. Попут воза који следи шине, тако и астероиди и комете следе ове васионске руте ако се нађу на њима, при чему их усмерава гравитација. Наравно, ова „железничка” аналогија служи само као илустрација, будући да су гравитациони коридори невидљиви и тешко уочљиви због хаоса у Сунчевом систему.

„Сунчев систем је екстремно сложен и кретање небеских тела у њему није математички решено. За планете знамо да се крећу по својим путањама, али ако бисмо неки астероид или комету ’убацили’ у Сунчев систем, у неким областима не бисмо могли да израчунамо куда би се кретао, јер би кретање било хаотично. Сада су унутар тог огромног хаоса идентификоване ове руте. Истраживање је у целости настало као симулација, уз помоћ математичких модела и софтвера који симулирају Сунчев систем и хаос у њему. Унели смо у програм ’измишљене’ астероиде и пратили симулацију њиховог кретања у области између астероидног прстена и Нептуна у периоду од сто година. Тако смо установили да постоје ове руте, којима астероиди ’излете’ из Сунчевог система већ за десет година, што је раније било немогуће. Сликали смо и поједине комете на овим коридорима чиме је потврђено њихово кретање на њима. Ово је још нов резултат и можда је превише смело рећи да може да се предвиди свако кретање, али свакако више знамо о свему овоме”, наводи Наташа Тодоровић.

Откриће је одјекнуло и у међународној јавности, која већ поставља питање шта би се десило ако се, уместо астероида или комета, на ове ауто-путеве поставе летелице? Другим речима, да ли би у будућности гравитациони коридори могли да послуже као свемирске пречице за космонауте? Одговор је, хипотетички, потврдан. Уколико би се утврдило да сличне руте воде од Земље до Месеца или Марса, то би свакако уштедело време будућим летелицама на путу ка нашем најближем природном сателиту или „црвеној планети”.

Имајући на уму амбиције о развоју међупланетарног туризма, можда није далеко дан када ће се космички туристи који се упуте на Месец, по уласку у спејс шатл на Земљи, рећи шефу посаде: „Мајсторе, журим, вози преко ауто-пута!.”

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: