Научници Биотехничког факултета са италијанским колегама: Научно рјешење за сузбијање црне пјегавости винове лозе

Сузбијање црне пјегавости винове лозе је изазов како у пољопривредној пракси, јер захтијева комбиновање агротехничких и хемијских мјера заштите, тако и у науци која тражи рјешење без непотребних третирања.

Професори Биотехничког факултета проф. др Јелена Латиновић и проф. др Недељко Латиновић су, у сарадњи са италијанским колегама, указали на потенцијална рјешења, као резултат сарадње у оквиру билатералног пројекта од посебног значаја са Италијом.

О томе говоре у два рада објављеним у реномираним научним часописима: у часопису Plant Disease (Impact Factor 4.438) и у часопису Frontiers in Plant Science (Impact Factor 5.753).

„Посебна комплексност у сузбијању ове болести представља забрана појединих активних материја фунгицида у ЕУ који су до сада коришћени за третирања лозе (нпр. манкозеб). Овоме треба додати и тежњу за све мањом употребом средстава за заштиту биља, која намеће потребу за изналажењем нових метода сузбијања које ће смањити број прскања“, објашњава професор Латиновић.

Оба објављена научна рада се односе на развој и валидацију модела предвиђања инфекције од стране гљиве Diaporthe ampelina (sinonim Phomopsis viticola),, проузроковача црне пјегавости винове лозе која у виноградима у Црној Гори изазива значајне штете.

„Практична примјена научних резултата представљених у овим радовима односи се на могућност предвиђања ове болести и избјегавање непотребних третирања винове лозе. Развијени модел прогнозе заснива се на познавању биолошког циклуса фитопатогене гљиве, фенофаза развоја винове лозе и временских услова потребних за остваривање заразе“, наводи професор Латиновић.

Штете од црне пјегавости, додаје он, огледају се у заостајању винове лозе у порасту, смањењу родног потенцијала и скраћењу животног вијека чокота. Највише су нападнути ластари винове лозе, и то у њиховом доњем дијелу, гдје се јављају најприје пјеге, а потом и пукотине које изазивају ломљење ластара и одумирање пупољака. Симптоми на листовима се манифестују пјегама окруженим жутим ореолом, а може доћи и до деформације и пуцања лиске.

Билатерални пројекат у оквиру којег су рађена истраживања носи назив “Системи подршке одлучивању на бази wеб платформе у циљу унапријеђења одрживости виноградарског сектора у Црној Гори и Италији (ВИТИСУСТ)”, а финансирало га је Министарство науке.

Детаљније информације о радовима можете видјети на сљедећим линковима:

https://apsjournals.apsnet.org/doi/10.1094/PDIS-12-20-2639-RE

https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpls.2022.872333/full

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: