Научници идентификовали нову крвну групу након 50 година мистерије

Када је једна трудница 1972. дала крв доктори су открили да мистериозно недостаје површински молекул који се налази на свим другим познатим црвеним крвним зрнцима.

Чудно молекуларно одсуство површинског молекула после педесет година коначно је разоткривено- истраживачи из Велике Британије и Израела описали су нови систем крвних група код људи.

„Ово представља огромно достигнуће и кулминацију дугог тимског труда, да се коначно успостави овај нови систем крвних група и да тако имамо најбољу негу за пацијенте са ретким медицинским стањима”, рекла је за Science Alert хематолог Националне здравствене службе Велике Британије Луис Тилеи, након скоро 20 година истраживања.

Иако смо сви упознати са АБО системом крвних група и резус фактором, људи заправо имају много различитих система крвних група заснованих на широком спектру протеина и шећера на површини ћелије. Већина главних крвних група идентификована је почетком 20. века. Многи откривени од тада, попут Ер крвног система који су истраживачи први описали 2022. године, утичу само на мали број људи. То важи и за нову крвну групу која је уочена крајем 2024. године.

„Посао је био тежак јер су генетски случајеви веома ретки”, објаснио је Тили.

Претходно истраживање је показало да више од 99,9 одсто људи има антиген АнВј који је недостајао у крви пацијента из 1972. године. Овај антиген живи на протеину мијелина и лимфоцита, што је навело истраживаче да новоописани систем назову крвном групом МАЛ. Када неко има мутирану верзију обе копије својих МАЛ гена, завршава са АнВј-негативном крвном групом, као код труднице. Тили и тим су идентификовали три пацијента са ретком крвном групом која није имала ову мутацију, што сугерише да понекад поремећаји крви такође могу изазвати потискивање антигена.

„МАЛ је веома мали протеин са неким занимљивим својствима која су отежавала идентификацију и значила да морамо да наставимо са више линија истраживања како бисмо акумулирали доказе који су нам били потребни да успоставимо овај систем крвних група”, објаснио је ћелијски биолог Универзитета западне Енглеске Тим Сатвел.

Да би се утврдило да имају тачан ген, након деценија истраживања, тим је убацио нормални МАЛ ген у крвне ћелије које су биле АнВј-негативне. Ово је ефикасно испоручило АнВј антиген тим ћелијама.

Познато је да протеин МАЛ игра виталну улогу у одржавању стабилности ћелијских мембрана и помаже у ћелијском транспорту. Штавише, претходна истраживања су показала да АнВј заправо није присутан код новорођених беба, већ се појављује убрзо након рођења. Занимљиво је да су сви АнВј негативни пацијенти укључени у студију имали исту мутацију. Међутим, нису пронађене друге ћелијске абнормалности или болести које су повезане са овом мутацијом.

(Политика)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: