Научници омогућили брисање памћења
Научници су успјели да избришу нежељена сјећања из мозгова испитаника захваљујући електроконвулзивној терапији, у овом експерименту, пацијенти са историјом трауме били су подвргавани електроконвулзивној терапији, раније познатој као електро шокови. Она је потпуно избрисала њихово сјећање на стресне ситуације из прошлости.
Маријн Крос, неуролог, каже да је ефекат, ефекат је врло снажан.
Научници су раније мислили да једном укорењено сјећање заувјек остаје у мозгу и не може да се измјени. Људи са анксиозношћу и сличним поремећајима научени су да превазиђу страхове, тако што стварају нова сјећања, али се стара могу поново активирати у било ком тренутку.
Пре око једне деценије, истраживачи су дошли до изненађујућег открића. Пацове су подсјетили на неки ранији страх, а код оних код којих ништа нису предузимали, сећање се поново стабилизовало. Међутим, под дејством неких медикамената који се мијешају у процес утврђивања новог сјећања, успели су у потпуности да избришу сјећања животиња. Оно што је најважније, друга сјећања, изузев тог трауматичног, остала су нетакнута.
Да ли је исто могуће применити и на људима, остала је непознаница, јер је немогуће добити дозволу за убризгавање таквог лека право у мозак. Ипак, др Крос и његове колеге успели су да превазиђу проблем.
Њихови испитаници било је 39 пацијената који су се подвргли електроконвулзивној терапији због дубоке депресије.
Током лечења, пацијенти су добијали средство за опуштање мишића, анестетик, а кроз мозак им је пуштана струја.
Није јасно како електроконвулзивна терапија дјелује, али неки сматрају да мења ток крви кроз мозак, или чак његов метаболизам, док други верују да отпушта одређене хемикалије у мозгу које се боре против депресије.
Пацијенти који су лечени овом терапијом су они који нису реаговали на друге начине лечења, чак ни најјачим лековима.
Пацијенти су пре третмана гледали фотографије и слушали нарацију о две тужне приче.
Једна је била о дечаку ког је ударио аутмобил и ком су лекари морали да ампутирају стопала. Друга је била о сестрама од којих је једна киднапована и мучена.
Седам дана касније, пацијенти су насумице подељени у три групе: А, Б и Ц. Свака особа имала је задатак да се сети детаља једне од тих прича, како би се поново активирало сећање на њих.
Група А добила је електроконвулзивну терапију одмах после тога. Дан касније, пацијенти су добили упитнике о обе приче и сетили се већине детаља о причи које није требало да се присећају пре третмана.
Међутим, друге приче се нису најбоље сећали. Штавише, нагађали су о чему је реч.
Пацијенти из групе Б добили су ЕЦТ одмах после и њихова сећања тестирана су одмах по процедури. Сећања на обе приче била су нетакнута. То сугерише да је мозгу потребно време да избрише сећања, што су научници и предвидели.
Последња група Ц била је контролна и није примила ЕЦТ. Када су тестирани, сећања на приче била су још боља.
Ипак, много више тестирања је потребно, како би се потврдило да се на овај начин могу брисати сећања. Такође, није сигуро ни да ли је брисање истих привремено или стално.
Иако техника можда може да делује на једноставне приче, треба проверити да ли је слично могуће и са много трауматичнијим сећањима.
Неки истраживачи тренутно испитују пропранолол, који спречава деловање хормона задужених за усађивање сећања. Овог лета, др Надер требало би да тестира лек на око 50 пацијената који пате од посттрауматског стрес синдрома.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
