Научници забринути: Људи су све глупљи

У прошлом вијеку свака генерација одрастала је у људе интелигентније од својих родитеља. На стандардним тестовима интелигенције, које су дјеца полагала у већини земаља развијеног свијета, просек би се сваких неколико година помјерао навише. Оно што је био просечан IQ 1950. године далеко је испод просjека измjереног 1980. године.

Тај феномен добио је име Флинов ефекат, према научнику Џејмсу Флину, Новозеланђанину који је један од првих примjетио овај тренд. Како се тестови интелигенције редовно стандардизују, како би се процијенио просјек и одступања, тако би свака генерација постизала идентичне резултате на тестовима. Тек када су Флин и колеге одлучили да упореде резултате из више генерација, схватио је да се просјек помјера нагоре.

Сваке деценије просјечан коефицијент интелигенције био би већи за око три бода. Оно што је 1980. године био IQ 100, мерен 1930. године био би IQ 115.

Флинов ефекат вриједео је током већег дијела 20. века. Свака генерација постајала је све интелигентнија, али све више података указује на забрињавајући крај овог тренда и преокрет у другом смјеру. Колективни коефицијент интелигенције, чини се, почео је да опада широм свијета.

Шта се догодило?

Од почетка деведесетих година прошлог вијека до данас коефицијент интелигенције почео је да пада широм развијеног свијета. Овај тренд први су примјетили норвешки научници, који су проучавали резултате тестова интелигенције војних регрута између 1950. и 2002. године. Подаци из прошлог вијека већином су били у складу са Флиновим ефектом, али средином деведесетих Флинов ефекат је нестао и коефицијент интелигенције почео је да опада.

Уследиле су забрињавајуће потврде новог тренда, добијене из података о интелигенцији данских регрута, потом подаци из Уједињеног Краљевства које је прикупио сам Флин. Према студији из 2009. године просјечан коефицијент интелигенције 14-годишњих Британаца пао је за око два бода између 1980. и 2008. године.

Према свим доступним подацима, Флинов ефекат почео је да успорава у осамдесетим годинама прошлог вијека, и потпуно је нестао у деведесетим. Човјечанство је, чини се, дошло до врхунца колективне интелигенције.

Да бисмо знали зашто је нестао, било би добро знати шта га је уопште узроковало. Утицај гена на интелигенцију је доста значајан, али није пресудан. Једнако важни за развој интелигенције су спољни фактори – окружење у којем одрастамо, исхрана, то колико смо често болесни, подстицајна и стимулативна околина, и бројни други фактори. Интелигенција може да се упореди са висином. Током прошлог вијека генерације су такође одрастале у све више и више, док је просјечна висина расла.

Иако се гени за висину нису мијењали, као ни за интелигенцију, дјеца су одрастала у све здравијем окружењу, са све мање заразних болести, све бољом исхраном и све бољим образовањем.

Промјене у друштву довеле су до другачијег испољавања гена, због којих смо постајали све виши и интелигентнији.

Контроверзни научник Ричард Лин велики је заговорник дисгенике, појма обрнутог од еугенике. Према његовом мишљењу, до пада у коефицијенту интелигенције долази зато што људи са нижим коефицијентом интелигенције у модерном друштву имају више дјеце.

Лин за пад интелигенције окривљује и имигранте из земаља у којима је просјечан коефицијент интелигенције нижи него у земљама у којима је опажен пад, попут Британије, Норвешке и Данске, али најновија норвешка студија оповргла је његове тврдње указујући на врло увјерљиве аргументе да су и Флинов ефекат и његов преокрет условљени факторима животне средине.

Како да знамо да је крива средина?

Норвешки научници Бернт Братсберг и Оле Рогеберг проучавали су развој коефицијента интелигенције и у појединим породицама – између браће и сестара који припадају различитим генерацијама, и открили да промјена Флиновог ефекта погађа и породице, а не само просјек цијеле популације.

Примјера ради, брат и сестра рођени после 1990. године, између којих је десет година разлике, имаће у просјеку између пола и два бода разлике у коефицијенту интелигенције, при чему млађи брат или сестра има мањи IQ.

Норвешки научници проучили су и елиминисали све друге могућности, попут већег броја дјеце рођене у породицама чији родитељи имају просјечан или нижи IQ или утицаја миграција, за који су закључили да је занемарљив.

Интелигенција млађих генерација пада, око два бода сваких десет година, и нису криви ни дисгеника, ни мигранти, већ се тај пад примјећује у свакој просјечној породици. Једино преостало објашњење јесте да постоји нешто у средини у модерном друштву што дјецу спутава у развоју.

Шта би могло да заглупљује децу?

Флин претпоставља, иако за то још нема никаквих конкретних доказа, да је култура младих стагнирала, или да се дословно заглупила. Изражава и забринутост да се култура младих данас фокусира примарно на мобилне телефоне, рачунаре и видео-игре уместо на читање и међусобне разговоре.

Свјетска здравствена организација има још једно једноставније и језивије објашњење: пораст загађења ваздуха. Загађење ваздуха је данас глобално, а процјењује се да пораст микрочестица у ваздуху утиче на здравље чак 90% свјетске популације.

Извор: б92

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: