Научно истраживање: Прича о женама династије Балшић у средњем вијеку и њиховој дипломатској моћи у Дубровнику

Било да су долазиле због несреће, склоништа, преговора или политичких циљева, жене династије Балшић оставиле су траг у дубровачкој историји средњег вијека као суптилне, али моћне савезнице у времену препуном немира и промјена. Њихов утицај, иако често скривен иза дипломатских зидина, осликава изузетну снагу и вјештину преживљавања у свијету који није увијек био наклоњен женама.

О том утицају, на основу архивске документације, пише професор др Маријан Премовић у свом раду „Жене династије Балшић у Дубровнику у касном средњем вијеку“, објављеним ове године у Радовима Завода за повијесне знаности ХАЗУ у Задру (А&ХЦИ). Он приказује како су Дубровчани разумјели моћ женског утицаја и како су кроз своје вјеште дипломатске акције настојали придобити наклоност жена као кључних посредница између Зете и Дубровника.

„Дубровчани су вјеровали да кроз те утјецајне жене могу остварити стратешке циљеве, осигуравајући мир и трговачке привилегије“, истиче Премовић.

Наводимо неке од прича из рада које свједоче о снази, дипломатској улози и животу жена Балшића.

Руђина Балшић: Чуварица ризнице и симбол дипломатске опрезности

Руђина, кћи Балше II Балшића, затражила је уточиште у Дубровнику 1420. године, када је млетачка војска запријетила Будви, градом којим је управљала. Град јој је понудио смјештај, али није желио да јој додијели брод, бојећи се да се не замјери њеном рођаку Балши ИИИ. Премовић доноси детаљ о Руђининој ризници злата и сребра, коју је повјерила Дубровнику на чување:

„Град је тек 1421. године, након смрти Балше ИИИ, одлучио предати Руђини њену ризницу, показујући како је дубровачка дипломација знала балансирати између пријатељства и интереса.“

Приликом њеног коначног одласка, градске власти су јој уручиле 50 перпера као дар, јер су схватали да „поклони нису само чин поштовања, већ улагање у будуће дипломатске користи.“

Јелена Балшић: Савјетница и политички стратег

Јелена Балшић, кћи кнеза Лазара и супруга Ђурђа II, имала је значајну улогу у вођењу Зете након смрти свог мужа. Када је 1409. године планирала пут у Венецију на дипломатске преговоре, Дубровчани су јој великодушно ставили на располагање галију са 50 веслача и шест стријелаца. Ипак, нестабилна ситуација на мору присилила је Јелену да одложи путовање. Дубровник ју је угостио скоро два мјесеца, током којих јој је обезбијеђена храна у вриједности од четири перпера дневно.

Приликом њеног одласка, градске власти поклониле су јој 100 дуката – износ једнак вриједности куће у Дубровнику, чиме су показали прагматичност: „Новац као дипломатски дар имао је циљ да осигура њену подршку у будућности,“ истиче Премовић.

Теодора Балшић: Мост између Зете и Дубровника

Теодора Балшић, супруга Ђурђа I  и сестрична цара Душана Немањића, била је оличење политичког утицаја. Дубровчани су њен долазак 1397. године схватили као прилику да ојачају своје трговачке привилегије у Зети. Премовић описује како је Град св. Влаха био спреман да учини све како би удобровољио ову угледну гошћу:

„Три властелина изабрана су да је дочекају, а њена дневна исхрана износила је један дукат, што свједочи о угледу и значају који јој је Дубровник придавао.“ На њеном столу нашло се телеће месо, голубови, марципан и вина, јер како професор истиче: „Храна није била тек обичан дар, већ средство дипломатског зближавања.“

Ипак, Теодорина моћ није остала само на церемонијалима. 1395. године, Теодора је посредовала код свог сина Константина да Дубровчанима изда повељу о слободи трговине у Дању.

Премовић закључује: „Теодора је показала да је била много више од супруге – била је кључни политички посредник у реализацији трговачких амбиција Дубровника.“

Евдокија Балшић: Нежељени гости и опрез Дубровника

Једна од занимљивијих епизода у раду професора Премовића јесте прича о Евдокији Балшић, кћери Ђурђа I, која је 1427. године ненајављено стигла у Дубровник са своја два сина. Евдокијин долазак изазвао је нелагоду међу градским оцима, јер су се бојали реакције српског деспота Ђурђа Бранковића.

Премовић пише како су Дубровчани били опрезни: „Градске власти осигурале су им смјештај, храну и три перпера тједно, али су им забранили било какав контакт са залеђем, како не би угрозили своје политичке односе.“

Дипломатски мудри, Дубровчани су је на крају успјели „наградити“ са 100 перпера, како би је подстакли на одлазак. Евдокија је прихватила дар и напустила Град, а професор Премовић закључује: „Одлазак ове нежељене гошће био је велико олакшање за Дубровник, који је својом вјештином сачувао мир и стабилност.“

Снага женског утицаја

Жене династије Балшић – Теодора, Јелена, Руђина, Евдокија и Гоислава – биле су далеко више од племићких супруга и кћери. Професор Маријан Премовић кроз прецизну архивску анализу показује како су Дубровчани препознали њихов значај као политичких посредница и савезница. Раскошни дочеци, поклони и почасна грађанства нису били пуки гестови гостопримства, већ стратешки алати којима је Дубровник градио своје трговачке и политичке амбиције.

„Дубровчани су разумјели да се кроз жене може доћи до власти и утицаја. Њихово гостопримство било је улагање у будућност,“ пише Премовић.

Ове жене су крочиле кроз политичке лавиринте средњег вијека. Фрагменти историје у остављеној документацији, испреплетани церемонијалима, поклонима и преговорима, причају о женском утицају у сјенци мужева моћника, у једном турбулентном времену.

Више детаља доступно је у раду доступном на линку Жене династије Балшић у Дубровнику у касном средњем вијеку

Универзитет Црне Горе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: