Наук народног учитеља: Морамо српском народу рећи – шта јесте, а шта треба да буде

„Од Светог Саве до данас наш народ је повезивало једно писмо и један језик и на њима је створена култура која је огледало нас Срба. Нажалост, последњи век почео је полако да разара тај темељ српске културе и нације”, каже један од најугледнијих лингвиста, проф. др Милош Ковачевић, пише Спутњик.

Дугогодишњи универзитетски професор недавно је овенчан дипломом “Народни учитељ”, коју додељује Факултет педагошких наука у Јагодини за посебан допринос развоју образовања и афирмацију факултета.
Деценијама посвећен отклањању свих недоумица везаних за национални језик, као једно од кључних идентитетских питања српског народа, себе одавно сматра народним учитељем – “учитељем свих Срба”.

Ћирилица – идентитетско питање

Ковачевић истиче у разговору за Спутњик да човек који се бави просветом и предаје српски језик, у првом реду, треба да буде неко ко повезује све Србе, па је тако радио у Бањалуци, Источном Сарајеву, Никшићу, Нишу, Косовској Митровици, Сомбору, Београду, предавао је у Немачкој, Енглеској.

“Морате народу рећи шта он јесте и шта треба да буде и то је најбитније у нашем послу, јер ако ишта повезује овај народ, то је култура. А шта је култура једног народа? То је култура писана истим језиком и националним писмом. Када погледате шта повезује нас у ових осам векова, то су ћирилица и српски језик”, наглашава Ковачевић.

Беспоштедни борац за српски језик и поштовање лингвистичких законитости често је био на мети напада, јер су се питања језика у последњој деценији 20. века прожела са актуелним политичким дешавањима, па се једно није могло одвојити од другог.

“Мој колега, покојни Предраг Пипер је једном приликом рекао да је највећи проблем ћирилице у томе што је она идентитетско питање. Показује се данас да ви морате да експлицитирате опште познате научне чињенице. Можемо да се присетимо Јована Дучића који каже да су Срби имали велики проблем са онима са којима су правили државе само по томе што су мислили да су чињенице које показују шта су Срби и шта су допринели не само својој него и европској култури, а посебно јужнословенској култури, толико самоочигледне да их не треба доказивати”, истиче саговорник Спутњика.

Када изгубимо ћирилицу

Ковачевић упозорава да “Срба вероватно неће бити онога тренутка када почну да се урушавају њихови национални критеријуми, а први је већ сада врло урушен – ћирилица”:

“Када изгубимо ћирилицу, доћи ћемо у ситуацију да ће се наша деца понашати према властитом националном писму као што се ми понашамо данас када одемо у цркву. Зна ли ико од Срба прочитати шта пише на иконама у цркви? Стара ћирилица готово је нечитљива за највећи део Срба. Како се губи ћирилица под притиском латинице, она ће постати нечитљива за све Србе. Мораћемо властиту културу да преводимо на друго писмо, разумљиво будућим генерацијама, којима можда неће бити толико стало до српског идентитета, колико до европског, а у европском идентитету можете наступити само онда када имате властити идентитет. То никако не треба изгубити из вида”.

Када је својевремено устао против оснивања лектората за хрватски језик и објашњавао да језик не може бити босански него бошњачки, Ковачевић је проглашаван националистом који гура српске интересе изнад научних.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: