Наука и струка да дају смјернице за очување Биоградског језера

Очување Биоградског језера мора бити императив не само за Јавно предузеће за националне паркове Црне Горе, већ и за државу и друштво у цјелини, а доношењу мјера санације и антиерозионе заштите мора се приступити што прије, закључено је на данашњој међународној научној конференцији на тему ”Антиерозиона заштита Биоградског језера и рјешавање хидролошких проблема у сливу Биоградске ријеке и Биоградског језера” одржаној у Колашину.

Директорица Јавног предузећа за националне паркове Црне Горе (ЈПНПЦГ) Јелена Кљајевић истакла је да хидролошки проблеми у парку датирају одавно и да је за рјешење потребна ријеч струке и науке.

“Надам се да ће конференција дати конкретна рјешења која ће нам служити као смјернице за даљи рад када је у питању заштита овог природног драгуља. Ми смо одлучни у томе да очувамо паркове и њихов биодиверзитет”, поручила је Кљајевић.

Испред ЈПНПЦГ обратио се и Веселин Лубурић, те подсјетио да је Биоградска гора прво неформално заштићено подручје, још од 1878. године, те да је до данашњег дана најочуваније подручје у Црној Гори за шта посебну захвалност ЈПНПЦГ дугује својим заштитарима.

Он је подсјетио на историјат досадашњих истраживања, препорука и предлога ријешења када је у питању проблем отицања Биоградског језера.

На конференцији су се данас чуле различите научне анализе, подаци и мишљења.

Велибор Спалевић говорио је о интензитету ерозије у сливу Биоградске ријеке, поручивши да је потребно да научна јавност на систематичан начин да визију могућих исхода, који могу послужити за доношење одлука и рјешавања проблема у НП Биоградска гора.

Он сматра да је потребно укључити и глобалну научну јавност, како би се пронашло најбоље рјешење уз поштовање најбољих научних пракси.

Раденко Пејовић и инжењер Никола Чађеновић са Грађевинског факултета посебно су се осврнули на резултате хидрогеолошких и инжењерско геолошких истраживања као основ за извођење санационих мјера на Биоградском језеру.

Они су говорећи о могућим рјешењима за отицање Биоградског језера истакли да је добро што је покренута иницијатива да се приступи додатним истраживањима како би се спријечио нестанак језера, али и да је потребан мултидисциплинарни приступ.

„Забрињавајућа је ситуација. Велике су разлике између максимума и минимума нивоа Биоградског језера. Дубина се са 12 метара током суше спусти на шест метара. Поједини стручњаци процјењују да ће језеро нестати за 130 година уколико се не нађе неко рјешење“, поручио је Пејовић.

Чађеновић је истакао да су дуж језера уочени бројни понори, али истраживања спроведена од 1988. до 1995. нијесу дали довољно прецизан одговор о њиховом тачном броју и позицијама.

„Зато је за могућност санације овог проблема прије свега потребно дефинисати геолошки модел језера, могућност једноставне израде косине, али се мора радити поступно, обазриво, како се не би угрозио биодиверзитет“, казао је он.

Професор Природно–математичког факултета Владимир Пешић посебно се осврнуо на значај екосистема НП Биоградска гора, а како је казао овај парк је „природна лабораторија“.

„Треба поставити питање да ли штитимо језеро као локалитет или желимо да штитимо екосистем. Мој савјет је да се буде врло обазрив приликом интервенција у природи, посебно у националним парковима“, упозорио је Пешић.

Бранко Мицев из Завода за сеизмологију и хидрометеорологију Црне Горе у свом излагању осврнуо се на евидентне аномалије климатско – метеоролошких фактора, који имају негативан утицај на биланс стања вода Биоградског језера.

Професор Природно – математичког факултета из Новог Сада Слободан Марковић, као и професор са Шумарског факултета у Београду Миодраг Златић приказали су интересантна рјешења из свијета и региона за проблем ерозије и указали на важност учешћа јавности и одрживо управљање туризмом.

Милић Чуровић са Биотехничког факултета Црне Горе говорио је и о значају шума за заштиту од ерозије земљишта.

Драган Радојевић из Завода за геолошка истраживања Црне Горе истакао је да досадашња геолошка истраживања нису дала довољно података како би се дефинисали режими подземних вода у сливу Биоградског језера, те се спровела адекватна санација.

Он је додао да је Завод за геолошка истраживања прошле године започео израду пројекта хидролошких истраживања Биоградског језера.

Конкретни закључци и рјешења овог проблема биће преточени у документ који ће бити послати Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, а у циљу израде Главног пројекта санације овог проблема.

Међународну конференцију организовало је Јавно предузеће за националне паркове Црне Горе под покровитељством Свјетске организације за заштиту земљишта и вода (World Association of Soil and Water Conservation – WASWAC), са сједиштем у Пекингу (Кина) и Ајови (САД) и у сарадњи са ГЕА (Гео Еко-Еко Агро), а уз подршку Електропривреде Црне Горе, Црногорског електродистрибутивног система (ЦЕДИС) и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: