Наука у служби здравља: Европска Унија подржала истраживање лековитог биља у Србији и Црној Гори

Планине, ливаде, пашњаци, реке – природа је била дарежљива према људима који живе у овом региону, али је они ипак често злоупотребљавају. Здрава природа је предуслов за здравље људи, зато је важно водити рачуна о благодетима који су нам дати. Тако је и са лековитим биљем које служи за лечење болести, али и за превенцију, те има примену и у кулинарству и производњи козметике.

Правилним коришћењем, сакупљањем и обрадом биља бави се Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић”.

Наиме, Србија има добре природне потенцијале за гајење и сакупљање лековитог и ароматичног биља и извози лековито биље у вредности од око 20 милиона евра годишње, при чему од овог посла живи око 5.000 људи.

Утврђено је постојање више од 700 биљних врста с лековитим својствима у Србији, док је 400 регистровано као лековито биље, од чега се са 280 врста тргује као с индустријском сировином.

Узгајање лековитог биља: Исплатив посао без много улагања

Узгајање лековитог, зачинског и ароматичног биља чак и на малим парцелама може да буде добар извор додатне зараде, а за оне који имају веће плацеве, чак и начин за самосталан посао.

Како кажу произвођачи, улагања у производњу лековитог и зачинског биља нису велика, а зарада је више него солидна. Лековите биљне врсте у које највише вреди уложити и новац су бели слез, мирођија и першун. Профитабилни су и жалфија, валеријана, тимијан, босиљак, коријандер, анис, али и оригано и ехинацеа.

Туристички потенцијал природе Србије

Такође, разноврсност биљног и животињског света може се искористити у сврхе привлачења туриста и развијања нове димензије туристичке понуде. Одрживи туризам и очување природне средине заснивају се на опште одговорном ставу према заштити животне средине. Како развој туризма доминантно зависи од потенцијала природних ресурса, то је њихово очување од пресудног значаја за развој туризма.

Стога је сакупљање лековитог и ароматичног биља, као и плантажна производња, активност у оквиру које се ти принципи могу најефикасније применити.

Европска унија обезбедила средства за истраживања лековитог биља

Ово су подаци до којих се дошло током истраживања у коме је учествовао Институт „Др Јосиф Панчић” током пројекта „Поралист”.

„Пројекат Поралист финансирала је Европска унија и од тих средстава обезбеђен је буџет за истраживања и прављење свеобухватне платформе лековитог биља на подручју општина Бијело Поље и Пријепоље. На основу тог буџета добили смо и апарате, уз помоћ којих ћемо наставити истраживачки рад и мимо тог пројекта”, објаснио је Дејан Пљевљакушић, један од истраживача Института „Др Јосиф Панчић”.“

У питању је прекогранични пројекат сарадње Србије и Црне Горе, у коме је током годину дана учествовало шесторо истраживача Института.

Направили су попис лековитог биља у те две општине, дали препоруке за одрживо сакупљање и одржали курсеве о сакупљању и преради лековитог биља. Главни производ овог пројекта јесте опсерваторија, која је заправо онлине платформа. Њу коју такозвани обични корисник може да посети и погледа туторијале о сакупљању и преради лековитог биља.

Одржани и едукативни скупови за откупљиваче лековитог биља

Такође, током трајања пројекта, стручњаци су организовали едукативне радионице за откупљиваче лековитог биља који су на тим скуповима давали своје цене и препоруке шта би њима било потребно у даљем раду.

Такви скупови, сазнајемо од Пљевљакушића, од великог су значаја, имајући у виду да сакупљачи понекад не обраћају пажњу на прекомерно сакупљање, односно штету коју оно изазива.

„Поједини травари чак нису били свесни да су одређене биљке под строгом заштитом”, објашњава он даље: „Препоруке о одрживом сакупљању биља управо обухватају упутства како сакупљати да и наредне генерације могу да сакупљају, а не да га истребимо са овог подручја.”

Од Европске уније стигла и додатна средства и опрема за Институт „Др Јосиф Панчић”

Европска унија је донирала теренско возило Регионалној развојној агенцији Златибор, а Институт је добио средства за пројекат, као и опрему, од којих је најзначајнији апарат за вишу фазу прераде.

“Спреy дрyер или како га моје колеге популарно зову „сушач магле“, јесте апарат који ће нама служити и у даљем истраживачком раду и на којем ће се заснивати будуће докторске дисертације унутар Института”, каже Пљевљакушић.

Милан Лукић, директор Института „Др Јосиф Панчић”, објашњава да се Институт бави различитим врстама истраживања, попут етноботанике, етномедицине, размножавања различитих врста ароматичног и лековитог биља, ретких врста…

„Све су то веома вредни резултати који су од значаја за нашу струку, али и за медицинску, за фармацеутску, и за пољопривредну струку. За наше пољопривредне произвођаче веома је важно да знају на којој локацији могу гајити поједине врсте лековитог и ароматичног биља са најбољим успехом, коју технологију гајења да користе, да ли се могу гајити по органском методу…”, закључује лукић.

Све више популације је усмерено на природан начин лечења и превентиве, те расте и значај лековитог и ароматичног биља.

Европска унија је донирала 230 милиона евра за пољопривреду и безбедност хране у Србији од 2000. године. Подизање конкуретности, стандарда безбедности хране и чувања јавног здравља, поштовање добробити животиња и стандарда заштите животне средине – главни су правци помоћи ЕУ овом сектору. ИПАРД (Инструмент претприступне помоћи за рурални развој) јесте водећи програм у овој области, у оквиру ког је за Србију издвојено 175 милиона евра у периоду између 2014. и 2020. године, уз још 55 милиона евра националног суфинансирања, а намењен је пољопривредним произвођачима.

Извор: портал Агромедиа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: