Наваљни Западу више вриједи мртав него жив

Пише: Јован Лакићевић

Не могу да будем лицемјер, па да изразим било какво жаљење, поготово не  саучешће некоме, поводом  смрти Алексеја Наваљног.

Разлог је веома једноставан: никад нијесам имао разумијевања за издајнике своје земље и народа, чак ни када су били у питању тзв идејни разлози.  А поготово када је била  по сриједи – издаја за паре!

Мислим да је Наваљни  припадао овој другој скупини.  Ваљда имам право на претпоставку, у часу   када  удружени „лидери“ Удруженог Запада, удружено гракћу: „Путин га је убио!“ … „Убио је вођу опозиције и свог политичког противника“… „Путина на суд!“…

Какав суд, господо ?  Па зар му нијесте хорски пресудили? Шта ту, послије ваших , не сумњи, него неопозивих тврдњи, треба да раде љекарске и друге комисије? Све је разријешено у року од пет до седам минута!

„Порота“, састављена од  челника Удруженог Запада,   „школованих“ послушника, корисних идиота  вишег ранга, махом Хазара, била је једногласна! Да ли је то, кад бисмо се шалили, било  могуће?

 Е, јадна и тужна политико, некад високо и мање-више, ако не часно, оно бар одговорно занимање, нашта си спала!

Овај „случај“, по значењу и последицама, има и имаће више димензија. Ја ћу их дотаћи тек неколико.

Наш свијет, коме и сам припадам, не прави, рецимо,  разлику између агената и шпијуна.  А не може се рећи да се у српским земљама, у доба транзиције ( потоње три деценије) нијесу и  једни и други намножили. Поготово што је и једно и друго, постало веома профитабилно и некажњиво занимање! Сјећате ли се, поштовани посјетиоци, када је последњи пут било суђење некоме издајнику, страном плаћенику, агенту, или шпијуну?

Чуо сам да су параграфи за издају и у Србији и Црној Шуми, одавно избачени из Кривичног закона!?

Шпијуни су, у подјели посла, практично мануелни радници, додуше, данас опремљени савременим  технолошким уређајима, тако да нијесу неопходни микрофони испод стола, или бубице и камере у спаваћој соби.

Агенти су нешто друго. То су  озбиљно школоване особе, приправне и на пропагандну и политичку дјелатност, спремне да у модерним  обојеним револуцијама преузму и полуге власти. Или, бар, изврше „артиљеријску припрему“ за рушење влада и владара изабраних по вољи народа и  послуже наручиоцима преврата…  Сјетите се само Досоваца  и Милогораца…  Нагледали смо их се и наслушали. Али се са њима још нијесмо опростили!

Направио сам ову дигресију сјећајући се колико је Владимир Владимировић Путин, имао муке да се ослободи  хазарских олигарха, у које је спадао и сам Наваљни,  и „невладиних организација“, основаних и убачених да изнутра  разбију остатке моћног Совјетског савеза, а у потоње вријеме – Руску федерацију. Тај  озбиљан политички посао још није окончан.

Прије него што поставим логично питање: коме је било у интересу  да Наваљни, баш у овом часу,  нестане са лица земље, хтио бих да споменем  ликвидацију  Ивана Стамболића, једног од челника Србије.

Био сам у завичају, у Колашину, гдје ме је затекла вијест да је И, Стамболић, „нестао“.  И кад је грунула салва оптужби (попут ових данашњих на рачун Путина)  да је он жртва брачног пара Милошевића!

Иван ми је био предсједник ЦК Србије у коме сам био извршни секретар.  Слободан ми је био друг и  пријатељ од студентстких дана . (Били смо једини стипендисти града Београда, као секретари  факултетских комитета СК на својим Факултетима)

Тада сам поставио питање мојим пријатељима у руководству Колашина, да ли је Слободану било у интересу да ликвидира свога кума, који се, мјесец дана прије избора,  изјаснио да неће бити кандидат опозиције за предсједника? Испоставиће се, нешто касније, да овај случај није прозападној опозицији много помогао, али је Слободану- много одмогао!

Много касније ће се испоставити да је  Иванова монструозна ликвидација на Фрушкој  Гори,  била дјело мафијашких структура, које се дотичу Легијиних  плаћеника, али и  дијела Земунског клана, који је настао из Сурчинског клана, чији су  творци- Енглези!

Е, сад је, ваљда, довољно дигресија.  Али ми се намеће поређење са збивањима у братској Русији.

Случај Наваљног  сигурно  неће помоћи  западним службама да сруше  Путина, али ће им помоћи у двије работе.

Прва је – да се  баци сјенка на интервју Путина који је  видјело двије милијарде људи на Планети и да схвате – шта је заправо „случај Украјина“.

А друга, да  војнички пораз Украјине и НАТО коалиције,  у намјерама да разоре Руску федерацију,  бар за тренутак  ставе у правдање  својих неуспјеха пред лицем свјетске јавности!

Најзад, Наваљни је,  све су прилике, Удуженом Западу, важнији мртав него жив! Човјек који се до задње своје уре, дрогирао,  и служио својим налогодавцима,  из ЦИАе , или МИ6,  вјерујем да неће бити , бар не предуго, заставник Новог, а већ покојног Свјетско лихварског поретка!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: