ИН4С

ИН4С портал

НБС: Kредити за опоравак привреде од вируса биће јефтинији

1 min read
Народна банка Србије је несумњиво слиједила политику најважнијих централних банака попут америчког ФЕД-а и Европске централне банке, које су то већ учиниле.

Фото: Д. Јевремовић

Народна банка Србије (НБС) смањила је референтну камату за 50 базних поена на 1,75 одсто и тиме је практично послала поруку да ће новац за опоравак привреде од последица вируса корона бити јефтинији. Народна банка Србије је несумњиво слиједила политику најважнијих централних банака попут америчког ФЕД-а и Европске централне банке, које су то већ учиниле.

Да ли је то довољно и има ли наша главна банка још неке могућности да помогне привреди?

Бошко Живковић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је то добра мјера, али да није сигуран колико може да помогне. Теоријски, Народна банка може да смањи обавезне девизне резерве. Међутим, како их је раније већ смањивала, дошла је до границе када то више није могуће.

„Размере пада привредне активности још не можемо да проценимо. Ова криза је другачија од других, и то не само због вируса корона. Тржишта су и пре тога била загрејана због превеликог раста цена акција који је био узрокован бројним факторима, али не и привредним растом. Сада се тај балон издувава“, каже Живковић.

Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију, каже да је потез Народне банке у погледу смањивања главне камате добар, али сматра да неће моћи превише да санира последице вируса по привредну активност.

„Идеја је да појефтине динарски кредити и да предузећа изаберу њих због мањег ризика. Видјећемо каква ће бити реакција банака и да ли ће оне смањити цијену зајмова, јер их не чини само базна камата. Сем тога, питање је и тражње за њима, да ли ће се предузећа задуживати“, каже Радосављевић.

Народна банка, каже он, није могла ништа више да уради, али може влада, која, по његовом мишљењу, треба прецизно да одмјери коме треба дати паре, јер није поента паре само потрошити. Кључ за помоћ налази се у рукама државе и треба видјети коме и када се могу дати финансијске олакшице или директне субвенције или одложити плаћање обавеза, пореза.

„Ако привреда не буде радила, неће имати ко да плати порез. Биће проблема и са ликвидношћу предузећа. Такође, смањује се тражња. За сада знамо да су највише погођени туризам и транспорт“, каже Радосављевић.

Народна банка је саопштила да смањењем референтне камате у условима ниских инфлаторних притисака додатно подржавају кредитни и привредни раст. Кретања на свјетском финансијском тржишту последњих дана су под снажним утицајем ширења вируса корона – свјетске берзе су у паду, а расту цијене сигурних облика улагања, попут злата или државних хартија од вредности развијених земаља. Повећана неизвјесност представља ризик по глобални економски раст, услед чега релевантне светске институције смањују прогнозе раста свјетске економије за текућу годину.

У оваквим условима, водеће централне банке у свијету (Федералне резерве САД, Банка Енглеске, Банка Канаде и Банка Аустралије) претходних дана су смањиле своје основне каматне стопе и објавиле да су спремне да предузму све расположиве мјере у циљу спречавања негативних последица ширења вируса корона по глобални економски раст. Сличне активности у релаксацији монетарних политика очекују се и од других централних банака (прије свега Европске централне банке). То би требало да допринесе смањењу неизвјесности на међународном финансијском тржишту и задржавању повољних услова финансирања у наредном периоду.

„Одлуку о наставку ублажавања монетарне политике Извршни одбор је донио имајући у виду домаће факторе, појачане ризике из међународног окружења у правцу нижег глобалног раста и оцјену да су инфлаторни притисци по том основу додатно ублажени у односу на фебруарску средњорочну пројекцију. Народна банка свакодневно пажљиво прати кретања на међународном тржишту и процјењује њихов могући утицај на домаћу економију. У складу са тим, спремни смо да и у наредном периоду благовремено реагујемо свим расположивим инструментима како би евентуални негативан утицај поменутих глобалних кретања на домаћу економију био сведен на најмању могућу мјеру“, навели су они.

Пуна координација мјера монетарне и фискалне политике биће настављена, што ће омогућити очување остварене макроекономске стабилности и смањење негативних ефеката дешавања у међународном окружењу – наводе у НБС.

(Политика)

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “НБС: Kредити за опоравак привреде од вируса биће јефтинији

  1. Хеликоптер Бен објашњава новац из хеликоптера!
    Надимак Хеликоптер Бен због претходнице Јанет Иеллен на челу америчке централне банке „Фед“ (скраћено за Федералне резерве) и данашњег блогера Броокингса Бен Бернанкеа заправо је бесмислен, јер је отац аналогије хеликоптера Милтон Фриедман.

    У низу блогова, Бернанке објашњава како монетарна политика може деловати са ограничењем нулте стопе (што сада полако радимо јер стопе не могу пасти много ниже). Квалитет ових постова на блоговима надмашује све што се може прочитати на немачком о овој теми, тако да топло препоручујем сва три заинтересована за посао. Трећи део, овде изложен, објашњава о чему се ради у новцу хеликоптера, зашто је то теоретски тако привлачно и тако тешко имплементирати у пракси.

    Новац из хеликоптера заправо није ништа друго до порезни поклон државе, који централна банка финансира „штампањем новца“, тврди Бернанке. Два велика проблема, према његовим очима, су прво како се таква политика уклапа у остатак монетарног арсенала и друго, који заправо одлучује о висини и учесталости таквог дара за порез који финансира централна банка.

    Његов закључак:

    Фискални програми финансирани новцем, колоквијално познати као капи хеликоптера, вјероватно неће бити потребни Сједињеним Државама у догледној будућности. Они такође представљају низ практичних изазова имплементације, укључујући њихово интегрисање у оперативни монетарни оквир и обезбеђивање одговарајућег управљања и координације између законодавне власти и централне банке, али под одређеним екстремним околностима – оштро дефицитарна укупна потражња, исцрпљена монетарна политика и неспремност законодавства да користи фискалне политике које финансирају дуг – такви програми могу бити најбоља доступна алтернатива. Било би преурањено искључити их.

    Хеликоптер Бени је добио назив по томе шта је рекоа када понестане новца бацат ћемо га из хеликоптера,можда је то један вид тактике власти код СНС да изведе народ на улиц да их гласа ,или као Мило да узима личне карте за новац или исте штампа ,у свакомл сучају последица али и разлог исти,узимање власт и новца од народа је у обадва случаја загарантован !

    2
    3

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *