Не би било журки када би се знало како се лијече тешки ковид пацијенти
1 min read
Др Владимир Јовановић
Волио бих када би грађани могли да виде како изгледа лијечење најтежег пацијента од упале плућа проузрокованим ковидом, како би се уразумили. Тада би почели да размишљају како се вирус преноси јер слика је страшна. Једноставно би се плашили да се тако лежерно понашају, организују журке гдје буде 100 људи, каже за Побједу пулмолог у Клиничком центру Црне Горе др Владимир Јовановић.
Све више младих
Он је казао да га плаши чињеница да у задње вријеме тешку клиничку слике немају само старији људи и они који имају хронична обољења, него и млађе особе без икаквих здравствених проблема. Међутим, зашто се то дешава – за сада не знају. За истраживања немају времена, док се ова пошаст не заврши, каже др Јовановић а онда ће бити статистике, научних радова и студија на рачун ковида.
Др Јовановић је указао и на то да је у почетку болест била више присутна код старије популације и оних пацијената који су имали придружене болести, хроничне било плућне, кардиоваскуларне са хемијском болешћу срца, срчаном слабошћу.
“Један велики проценат обољелих пацијенти су дијабетичари који већ имају нарушен имуни систем и онда вирус наиђе на отворена врата и даје теже клиничке слике. Посљедних мјесеци тежи облик болести се развија и код пацијената без икаквих кормобидитета и млађе популације. Имамо пацијенте 1980. годиште и млађе који су развијали тешке клиничке слике и долазили до респиратора за дисање, али је смртност јако мала до 0,1 одсто, а код припадника старије популације од три до пет одсто тако да кажемо да је средња смртност два до три процента”, казао је Јовановић.
Добра страна
Он објашњава да је ковид-19 вирус из групе РНК и да се најчешће преноси капљичним путем, дакле кроз нос или уста, док имају случајева и да се заразе преко слузнице ока.
“Почетни симптоми су општи за инфекције, а то је повишена тјелесна температура, језа, грозница, дрхтавица, малаксалост, запушен нос… Губитак мириса и укуса су доста чести симптоми на које се пацијенти прво пожале и то их доведе на тестирање, затим цурење из носа. Када се вирус спушти испод гркљана почињу доњи респираторни путеви, то су већ трахитиси, бронхитиси и оно што је најопасније су упале плућа” објашњава др Јовановић додајући да вирус долази до најситнијих дисајних путева – алвеола гдје се врши непосредно размјена гасова између удахнутог ваздуха и крви која пролази.
“Оно што је добро у овој пандемији је што преко 80 одсто обољелих су блажи случајеви који се лијече у кућним условима као од обичног грипа, а 10-ак до 15 процената захтијева болнички третман и до пет процената максимално буду људи који захтијевају пријем у интензивним његама – то су најтежи болесници”, објашњава Јовановић.
Најтежи облици упале плућа које изазива вирус су, истиче он, акутни респираторни дистрес синдром, када су захваћена плућа од врха до базе и то обострано.
Ток болести
Он објашњава да је најблажа упала плућа када вирус захвата само један сегмент плућа.
Онда је сљедећа лобална пнеумонија када захвата једну трећину плућа и најтежи облици су када захвата комплет плућа од врха до базе и то је нешто што је акутни респираторни дистрес синдром. На рендгену и ЦТ снимку се показују тзв. бијела плућа.
“Онда иде на распиротор. Респиратор је нешто што нама много помаже у лијечењу таквих пацијената, али и ту има градација. Имамо пацијенте који захтијевају неинвазивну механичку венталицију, тј. нема стављања цијеви у душник него се преко интерфејса, маске која покрива нос и уста убаца под притиском кисеоник и ваздух не би ли успјели да исплави течност која је присутна у тим алвеолама. Да је поново врати у циркулацију како би кисеоник поново могао да уђе у крв”, казао је Јовановић, наглашавајући да имају одлично искуство са неинвазивном вентилацијом.
“Доста пацијената који прођу неинвазивну вентилацију се потпуно опорави, а врло мали проценат, до пет процената, захтијева инвазивну механичку вентилацију. То је постављање цијеви директно кроз уста у душник и повезивање са машином. Пацијент у том моменту добија континуирану седацију јер не може свјестан човјек да трпи тај бол”, прича Јовановић, напомињући да су то најстрашније клиничке слике које би сваки грађанин требао видјети.
На респиратору
“Много је боља ситуација да остане што мање на респиратору ако дозволи његово клиничко стање, јер сваки дан дуже на респиратору је горе по самог пацијента, отежава његово оздрављење. У просјеку заврше на респиратору од недјељу дана до 10 дана и цијело вријеме је успаван. Међутим, највећи проценат пацијената који дође на овакву механичку вентилацију заврши како не треба. Врло мали проценат пацијената се опорави, можда највише до 10 одсто. И врате се послије на неинвазивну вентилацију”, објашњава Јовановић.
По његовим ријечима, потпуни опоравак пацијената може да траје и шест мјесеци.
“За 15 до 20 дана колико буду у болници пацијенти изгубе по 10 до 20 килограма. То је толики катаболизам да пацијенти тек послије мјесец-два дана врате килажу”, казао је Јовановић.
Организација
Јовановић тврди да до сада нијесу имали случај да је пацијент прележао два пута ковид, углавном људи стекну имунитет који их чува у наредном периоду.
“Тек је прошло девет мјесеци од првих случајева. У првом таласу смо и добро прошли, други талас је озбиљнији, али нијесмо имали реинфекцију”, казао је Јовановић истичући да број обољелих не пада и да је огроман притисак на КЦЦГ поготово због тога што сви тешки пацијенти из цијеле Црне Горе долазе у ову установу.
“Некако успијевамо да се организујемо. Ангажујемо медицински кадар са других одјељења, поготово средњи медицински кадар. Имамо одличну сарадњу са колегама инфектолозима. Код најтежих пацијената нам помажу наше колеге анестезиолози, чији је немјерљиви допринос у борби против ковида не само код нас него у цијелом свијету”, прича Јовановић који очекује још већи притисак због тога што долазе празници и постоји велики епидемиолошки ризик.
“Људи су неодговорни. Плашимо се журки по становима”, каже Јовановић који апелује на све грађане да не дођемо у ситуацију да имамо велики број тешко обољелих.
Да будемо дисциплиновани и одговорни не само према себи него и према најближима и друштву као цјелини.
И на крају завршава са познатом изреком Марка Миљанова “Јунаштво је чувати себе од другога, а чојство чувати другога од себе”.
За кратко вријеме се погорша клиничка слика
Када се појаве први симптоми, како тврди Јовановић, пожељно је да се одраде лабораторијски налази и снимак плућа.
“Основни преглед би требао да буде у ковид амбуланти. Нико не може да гарантује који је даљи клинички ток ове болести. Некада су не само дани него и сати у питању да се рапидно погорша клиничка слика код инфицираних пацијената короном. За пар сати може да се развије таква упала плућа да пацијент дође до респиратора. Инкубација вируса траје од два до 14 дана, а пацијент је највише инфективан тих првих дана при појави симптома”, каже Јовановић наглашавајући да су петог, шестог дана ,,најјачи“ симптоми, а најкритичније је од 8. до 10. дана.
Ко је под ризиком
Јовановић објашњава да се код старијих особа тешка клиничка слика ствара због година старости и поремећеног имунитета, присутних кормобидитета и болести као што је дијабетес који ремети циркулацију и имунитет.
“Гојазност је такође један од ризика, цереброваскуларна обољења… Једна велика група тешких пацијената су они са малигним обољењима, поготово пацијенти који примају хемотерапије, имуномодулаторне терапије, и велика група са аутоимуним болестима, најчешће лупуси, реуматодине болести. Они су на терапији, смањују отпорност организма према инфекцијама каква је са корона вирусом”, наглашава Јовановић.
Провјетравати просторије
У затвореним просторима, по ријечима Јовановића, гдје борави већи број људи је већа трансмисија вируса јер су загушљиве просторије.
“Поготово као што су домови за дјецу, за старе људе, једноставно морају да се провјетравају просторије и смањи могућност за пренос инфекције са човјека на човјека”, тврди Јовановић.
Извор: Побједа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Opet i ponovo nam je doktor samo prepričao ono čime nas mediji zatrpavaju svakoga dana evo deset mjeseci. I kada bismo vidjeli poslednje sate čovjeka koji boluje od raka, isto bismo se šokirali i uplašili, pa opet mali broj nas bi išao na preventivne preglede, a sumnjam i da bi odmah stao u red za vakcinu. Da, jedino nam to doktor nije „objasnio“ , ni riječi o „spasonosnoj“ vakcini. Kada je bila „epidemija“ tzv. svinjskog gripa, preporučeno je bilo da se vakcinišu sve trudnice- moja prijateljica je tada bila trudna i pitala je svog ginekologa da primi vakcinu, on joj je rekao “ Ne. Nikako.“ Šta će nam danas reći naši ljekari? Smiju li reći „Ne“?