Не дај се, Инес!!!

Пише: Емило Лабудовић

„Бањалуко, огњем изгорјела…“, стих је којим почиње једна од прослављених севдалинки у којој се младић јада како га је у граду на Врбасу „цура занијела“. Бањалука је и данас тамо гдје је била, Бањалучанке и даље слове као једне од најљепших цура ондашње „Југе“, а момци су и даље склони да буду заведни. Али, какве све то везе има са данашњим приликама, поготово овдје код нас, далеко од успављујућег шума тамнозеленог Врбаса? На жалост, има. Има до мјере да су се многи овдашњи политичари, невладини јуришници, новинари, „занијели“ толико да је Бањалука, далека и ни крива ни дужна, ових дана постала не само камен посртања већ камен за у главу у домаћим политичким размирицама.

Погађате, ријеч је о прослави Дана Републике Српске, датума који је Уставни суд БиХ, у којем нема „босанаца“, Срба поготово, прогласио неуставним. Али, то је питање које ће, у најмању руку, и даље игнорисати грађани Српске, чврсто ријешени да бране изворна рјешења Дејтонског споразума, који би данас некакав Шмит и остала европска окупациона дружина хтјели да измијене тако да се Српска и Срби у њој „утопе“ у „цјеловиту“ БиХ, у којој би доминантну позицију имала друга два конституциона народа.

То натезање и покушаји да се дисциплинују Српска и Срби, не само у њој, актуелизује се ево већ годинама, без изгледа да скорије буде адактирано. Али, то је питање „с оне стране Дрине“ и не би требало, бар не директно, да тангира политичке прилике у Црној Гори. Међутим, није да неће. Одлазак групе црногорских политичара, посланика и предсједника општина на бањалучко славље љуљнуо је политичку Црну Гору као ономад земљотрес Јапан. Јер, шта ће политичари дисциплиноване Црне Горе у недисциплонованој Бањалуци, а још на прослави неуставног датума уставно стабилне и уређене БиХ?

То што су поменута господа Срби и представници српских партија и институција није им изговор, јер су се, кажу, некаквим споразумом о недирању у васпостављени колонијални положај државе обавезали да неће бити оно што у суштини јесу. У противном, нема учешћа у про… итд власти, или да прецизирам: између Срба у Црној Гори и државних фотеља нема директне корелације све док се не одрекну себе. Раумљиво, одлазак поменутих Срба, који се само кроз једну фотељу дефинишу као „учесници у власти“, на проказану свечаност овдје је дочекан на нож, уз свеопшту хајку заклетих бранилаца про… итд пута Црне Горе. Јер, кажу они, не иде се у Брисел преко Београда и Бањалуке све док има Сарајева, Приштине, Загреба и слично. Није помогло ни то што, из сасвим оправданих а криво тумачених разлога, „власник“ фотеље која би требало да буде доказ да Срби у про… итд Црној Гори нијесу дискриминисани није мрдао из Подгорице, у којој је сјекао не „државну цјеловитост БиХ“ већ само славски колач.

Она политички етаблирана Црна Гора бутум се дигла на ноге. Па онда невладин, а Сорошев, сектор. Па „Вијести“, неизбјежно. Па… Али, бизарности црногорског кокодакања на сваку бриселску сјенку, у овом случају највише су допринијеле Демократе. Та политичка групација без јасног политичког профила, или боље рећи профила свих боја, међу првима је устала у одбрану поменутог споразума којим су овдашњи Срби, зарад те једне фотеље, обавезани да чувају њихове фотеље. На онај исти начин на који су, заједно са Здравком и Дританом, профанисали и распродали величанствену побједу од 30. августа, и Милову државну грађевину оставили недирнутом. Јер, ако се ико држи девизе „све за фотељу, фотељу ни за шта“ то су Алексини пулени који су се небројено пута до сада показали као вјешти сијачи политичке магле и прашине, кадри стићи и утећи само да фотеље не измакну.

Ипак, аутор ових редова учинио би велику неправду ако не би поменуо европејски јецај оне Инес Мрдовић (којој би највише одговарло да јој се споје име и презиме) који просу у јутарњем програму (а гдје би друго) Тв Вијести. Не само да поменути одлазак у Бањалуку дефиниса као директан атак на споразум и про… итд пут Црне Горе, него изврши и психолошку анализу одлуке Андрије Мандића да не путује на ту проказану адресу.

Ма, каква слава и бакрачи, какав Свети Стефан великомученик, дефиниса то Инес, кад је Андрији милија фотеља од једне од највећих традиција и обавеза сваке српске породице. А то што је Андрија, упркос споразуму, Алексином страху од сопствене сјенке, прије свега и изнад свега, Србин, за поменуту ИнесМрдовић није никакав аргумент. Јер, по њеном толковању, фотеља и про… итд пут Црне Горе, споразум о недирању у фантазмагорију звану Европска унија, светиња су над светињама. Чак и над онима на којима је вјековима почивала Црна Гора.

И тако, што би рекао Радашин, Милашинов брат „по бабине линије“, би прослава, бише на њој неки Срби из Црне Горе, не би Андрија и… ништа. Црна Гора је и даље тамо где је и била, Бањалука такође, уставна БиХ гарант, а и Инес је тамо гдје су је поставили. Народ би рекао: тресла се гора , тресла се и Инес, а чак ни миша на видику.

Али, не дај се, Инес, биће још прилика за твоје про… итд сузе. Знам ја Србе, овдашње и ондашње, не да се то без гусала мијењати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: