Не дирајте дијете
Проф. др Ранко Булатовић
Пише: Ранко Никичин Булатовић
Наслов је дао ђед Ново Богданов, доживотни перјаник витешког краља и дугогодишњег Господара Црне Горе Краља Николе.
А дијете _ то сам ја, који ће овдје потписати мрвицу дјечјијег сјећања.
Оно ми, и иначе, траје тек од пете или шесте године, када ме (1949), због узорног несташлука, бака Стануша Радошева Дожић (кћерка пјесмом овјенчаног Илије Кљајића) преко реда и пријевремено, уврстила у ђаке учитеља Милете Дрљевића, чија је школа столовала у Врујачкој кули патријарха Гаврила Дожића _ двадесетак метара удаљеној од куће моје милоснице баке Ћале.
Као и сваки прави учитељ Милета Дрљевић _ и Бога именом зовемо_ је олако ушкопио моје мајмуноидно понашање, које је мајка послије првог полугодишта пренијела у руке горостасних учитеља ровачке основне школе.
Уз њих је тамо, за сва моја недјела, била надлежна и мајка Стана.
Од њеног срца је отпало осморо дјеце, троје је већ промијенило свијетом, а ја сам је као најстарије мушко дијете, вјероватно, највише живота коштао.
Никад није хтјела да ћути пред оним што је прокљувила да ми није баш добро владање.
Кад јасенов прут или тојага нијесу тражили мене ја сам тражио њих.
Никад нијесам био довољно мали да не осјетим радост мајчиног праштања.
Страшнији ми је био страх од страха него требничко следовање.
Кад је плам горио пред очи јуначке, успијевао сам да улетим у ђедову столовачу из које ми и данас мирише глас „Не дирајте дијете!“ а мамине батине су вазда миловање.
Тада је све, и допуштено, и опроштено, и корисно свакоме _ тада смо сви понајвише своји!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Милијана
И онима који нијесу преко реда упусивани у школе знана је бакина или ђедова “ столовача“ али онима којима није знана Професорова жива и/или писана ријеч као да се нијесу ни родили.
“Детињство је родитељ човека”,рече Фројд. Ако је детињство празно и човек је празан, ако је садржајно, човек је испуњен или остварен. Било на коју страну. Ранко Булатовић то својим садржајним и испуњеним животом потврђује.
Брђанин
Професорска лекција из старе наше педагошко _ андрагошке подобрано и бесправно заборављене школе, чији смо изгледа сапутници и свједоци!
Diiiivan jezik, izvorne rijeci. Crnogorska muzika…
Велики поздрав за великог човјека, мог племеника!