Не министре лидерства ви вашег! Не дирај у историју и дипломатију, није то „терен“ по којем се можеш/те клизати!

Пише: др Момчило Д. Пејовић

Ма не могу, па макар пукло куд пукло!? Знам, по мени и мојима ће се као и много пута до сада све обити! Не могу издржати, а да не одреагујем на министрову провалу од изјаве, која је благо речено неодржива, несмислена и противна разумну човјеку који се налази на једној тако високој државној функцији, па макар се она звала и Црна Гора у ове претходне три деценије!

А не министре, ако за Бога великога знадеш! Не министре лидерства ти твога и вашега! Не кумим те Богом великијем, не иди и(ли) не дирај у историју и дипломатију, јер то није „терен“ по којем се можеш/те клизати, кад и колико хоћеш/те и како си/сте научио/ли! Не, јер ћеш се грдан оклизнути и тешко политички озлиједити, а без могућег опоравка! Није ти то твоја или ваша политика „као вјештина могућег“, па да (про)сипаш/те знање и незнање, обећања и политичке пароле, да се једном руком држиш/те за фотељу, а другом руком да потписујеш/те „државне уговоре“!

Одмах, дан један, након његове изјаве спремих текст да га предухитрим својим реаговањем, да се заустави и остави историје и дипломатије, јер у његове постарије дане као пензионера и уједно министра ваљало би „одморити“ и потихо радити без неког напора умног и физичког!

А гдје сада министре вањских послова журиш, кад си стекао „дебелу“ пензију и уграбио државну функцију веома високу у односу на остале, јер послије предсједничке и премијерске та твоја министра вањских послова трећа је по реду, важности, улози и значају за једну државу!

Неким чудом великијем, на једвите јаде, преживјех Ковид-19, иако то не мора да значи да сам у коначном од њега „утекао“!

Међутим, бојим се, а и страх ме је још већи, да се од изјава неких наших црногорских односно монтен(иј)егрински(је)х политичара и државника тешко могу „спасити“!? Они су ми тежи од „короне“! Њих „заобићи“ много је тешко, а да се не (од)реагује, барем док сам још у „животу“ и при здравој памети!

Нека, и некако могах издржати па „не видјети“ неке од њихових политичких „порука и поука“! Али у посљедњих пар година на овакву навалу, њихово „знање и познавање историје“, а посебно дипломатије, тумачење историјских процеса из дубоке прошлости – миленијумске, савјета и подука будућим генерацијама, које они мисле да (о)ставе као своју „памет, мудрост и свеукупни непобитни наук“, то је нешто преко чега не могах, ма и нећу, прећи, макар као историчар и научни радник!

Одавно нијесам био у већој „дилеми“ као сада, како дати наслов тексту и почети са писањем! Изјава министра вањских послова Ранка Кривокапића, поводом отварања курса за 15. генерацију полазника љетње школе за младе дипломате „Академија војвода Гавро Вуковић“ у Беранама, даде ми широк и многострук простор и избор да насловим, а да не погријешим какав год да он био!

Хтио је пензионер и министар Ранко Кривокапић, то јест министар вањских послова, својом изјавом: „Црна Гора је опстала зато што има изузетно лидерство скоро читав миленијум (…)“! (Сиц!), оставити као дубокоумну његову не(ис)коришћену „универзалну вриједност“ у народу односно у грађанској Гори Црној на трајно памћење, (м)удрост његову, знање и високу дипломатску вјештину иако без искуства, као „универзалну референцу“ односно репер-образац за ову и све будуће генерације које ће долазити и „учити у тој школи – академији“! Само да међу њима не буде оних попут министара вањских послова, као на примјер М. Роћена и Р. Кривокапића!

Прочитах ли ја добро министрову изјаву о „опстанку“ Црне Горе захваљујучи њиховом „изузетном лидерству“ које је скоро трајало „скоро читав миленијум“!?  Није ваљда министар вањских послова, Ранко Кривокапић, и себе уврстио у оне који живе дуже и од Метузалема, цијели један миленијум у лидерству црногорском?!

Е није се од њега могло очекивати боље, више, височије, шире и трајније, а да буде горе од најгорега, ниже од најнижег, дубље од најдубљега блатњега језера, шире од најужега простора, тупавије од најтупљега и чудније од најчуднијега на просторима црногорским у њеном „миленијумском“ трајању њиховога политичког и личнога лидерства!

Вјешт је хтио бити, по(в)учен максимом „да ријечима буде уско а мислима широко“ и уз то буде високоуман и (пре)паметан да са мало ријечи каже „много и мудро“, надасве „универзално“ и трајно“!

А десило му се односно омакло да се оклизнуо и пануо боље рећи простро унатрашке колико је дуг и широк, јер је својом високочеоном памећу, знањем и познавањем своје укупне дипломатске неискуствене реторике и њене семантике имао намјеру, а да не испадне самохвалисање, исплести исторјиски ’иљадугодишњи односно „миленијумски“ вијенац својој монтен(иј)егристици па га уклопити као „личну мудрост“ и још да буде „уткано“ у народно њено миленијумско ткиво, које са својим знањем из историје и историје дипломатије, као и познавањем лика и дјела првога црногорског школованог правника, а касније дипломате (завршио Правни факултет на „Великој школи“ у Београду, а још док је био студент за своју „писмену радњу“ –  темат из права и правних односа“ добио прву награду)!

(П)окушао се био већ једном „од скоро“ исказати, иако сасвим неуспјешно, не само као политичар него и као „добар историчар“, али је само остао запамћен као „талог историчар и звонки хистеричар“! Био је то његов велики и тешки политичко-историографски дебакл! А сада, други пут заредом, доживио је тежак политичко-историјски дебакл и нокаут! Први пут да неко сам себе „нокаутира“ у њему омиљеној „(не)спортској“ дисциплини са правно-сторијском проблематиком, по сопственом (и)збору, и чак без имагинарног – фиктивног противника испред себе!?

Зашто је тако (по)журио и себе опет подубоко укопао или потопио политички, чак троструко више него је била његова војнички измјерена физичка висина, а научно и правно неутемељено и нетачно историјски боље рећи потпуно промашено и обесмишљено!

Намјера његова да своју изјаву учини као да све врви „од много памети“, сама по инерцији незнања или (пре)паметовања се преокренула у супротност задуго испуштајући „упумпани ваздух“!

Надимајући се политички, попут оне жабе која је видјевши вола својим надимањем хтјела и она постати во, такав његов „наум и подухват“ завршио се неуспјехом и тешким политичко-историјским бродоломом па је „издушио“ и прије него је постао „брзи Гонзалес“ односно зец са цетињске септембарске „страданије“!

Сада је опет нешто хтио, ваљда (ис)правити скоро учињену грешку и себи лично нанијету штету надомјестити, политички је анулирати својим тобожњим правничким знањем и познавањем  историјске прошлости и измјештањем његовога лидерства чак десетак вјекова уназад!

Бијаше већ некако склепао просту реченичну конструкцију, која му је на први поглед могла изгледати допадљива, милозвучна и високо мисаона, заокружена и потпуно зрела, духовно јака, временски и просторно огромна!? А још и бијаше заодјевена миленијумским трајањем, помисао која  би имала „универзалну вриједност, дубокоумност и миленијумско“ народно искуство!

Из једне велике грешке у другу још већу и много тежу (по)грешку упаде сам без (н)ичије помоћи наш министар вањских послова!

Наравно, у „најбољој“ намјери хтио се исказати паметан, па му се то учинило још и мало, него да буде баш препаметан, дубоко смислен и многоумно мисаон, мудар и премудар за једнога министра вањских послова он прекардаши све критерије, обзире, моралне норме и аршине смјештајући „лидерство црногорских политичара“ историјски дубоко све до скоро „читав један миленијум“ од уназад!

Међутим, све му (про)паде и на жалост његову испаде празно и поразно, политички невјешто и умно незнавено, правнички недосљедно и неодрживо, историјски дубоко неукоријењено и опустошено, лингвистички трагично и немогуће примјењиво као термин „лидер(ства)“ које има временско трајање уназад „скоро читав(ог) миленијума“, а све гледано очима прагматике политичке и црногорске привржености НАТО-у!

Чему је требала да послужи толика министрова журба са Киклопским скоковима и ускакањем у протекле вјекове односно цијели један миленијум, а са данашњим његовим и његових политичких лидера аршинима и перцепцијама све поткивано и (за)ковано? Па гдје су били његови савјетници да му укажу на политичку пропаст таквога промишљања и (п)огледа на далеку историјску прошлост од једног миленијума?! Да га спасу од његове намјере да тако нешто срљајући, а не мозгајући, одвали и изјави пред свим медијима, штампаним и електронским! Како је могуће да министар тако наступи као неки безмозговић да не види, чак да не зна или не рузумије односно умисли да је свјетску памет сву попио а народну мудрост у шаку једну ставио, оно што је изговара(о) пред ученим полазницима будућих дипломата из чак 32 државе, односно слушаоцима који би од њега могли односно требали нешто паметно чути и (на)учити?

Наравно, мислио је министар Р. Кривокапић на себе као „политичког лидера“ и његовог предсједника свих грађана, па и на премијера свакако, да их мало историјски (при)подигне а себе „мало“ височије уздигне за не само степеницу више него и за копље височије да ће будући дипломате имати што научити од црногорских политичара као „талог историчара“ и надасве „политичких лидера“ чија (м)удрост траје већ готово пуну трећину вијека и да ће њихово лидерство остати трајно и „универзално“ знање или категорија још од „скоро читавог миленијума“ бројећи натрашке (уназад)! Што је много било много је! И не само много него претјерано и незнавено премного, себично и високоризично да се тако поносе својим „лидерством“ а остали европски политичари са много дужом традицијом, искуством  и знањем да за  њима далеко (за)остају, чак и вјековима удаљени од „лидерства“ црногорскога и данашњих црногорских политичара!

Па виђе ли министар вањских послова управо ту вјековну њихову парламентарну и лидерску провалију спрам западне традиције и демократског развоја мимо црногорског „херојског доба“?  Такве политичке провале од глупости само тако опстају и обељежавају сваког оног ко такве лекције дијели будућим генерацијама црногорске дипломатије!

Ех, што бих пропустио да ме је Ковид-19 потпуно узео и одвео на онај свијет?! Не бих знао односно остао бих ускраћен за сва њихова знања, свезнања и незнања, поред Филиповог безграничног плаветног неба изнад Црне Горе, или оних: Милове политичке цркве зацртане на ДПС-овом Осмом конгресу, његовог новочвјека црногорскога, њега као оца нације монтен(иј)егринске, нове историје православних монтенегиниста, агностика, атеиста и богогулника; и уз све то да још имамо и „миленијумско лидерство“ наших политичара скоројевића, зналаца и „талог историричара“!

Богме, они су заиста умислили да својим политичким лидерством од „скоро читавог миленијума“ остану трајно упамћени у њиховој заблуђелој историји монтен(иј)егринистике као „неприкосновене науке“!!!

Прочитајте ЈОШ:

Награде, заграде и домаћа апокалипса: Када 12-ти прождере 13.јул!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: