Не могу подржати рехабилитацију
1 min read
Дража са народом
Рехабилитацију генерала Драгољуба Драже Михаиловића не могу подржати. Не зато што је историјски и правно неоснована, већ зато што да смо рационаонално друштво овај више од двије деценије закаснио чин, требао је само да буде констатован, а никако даље глорификован, или оспораван. Чврсто стојим при ставу да је свака посебна подршка ову чину сувишна, а сваки покушај његовог оспоравања противан здравом разуму.
Близу седам деценија од смакнућа првог герилца окупиране Европе, ентузијазам у блаћењу и клеветању његовог дјела и покрета чини се не јењава. Овај клеветнички хор, никад хетерогенијих вокала, чине окореле усташе, лажне демократе који ђускају уз Томпсона и клањају се у Блајбургу, мјесни љубитељи лика и дјела Секуле Дрљевића, локалне Сорошеве примадонe, турбо европејци, филмофили НОБ-а и наводни комунисти. Ипак како ћемо касније видјети у осврту на Мартовске преговоре из 1943, ово можда и није њихово прво заједничко окупљање.
Генералу Михаловићу покушава се приписати одговорност за злочине његових локалних команданата о којима нема доказа да их је наредио, па чак ни да је знао да су се догодили, злочини јединица које су његову команду признавале тек формално и злочини отворених колабораната у четничкој униформи, касније осуђених од њега самог. У попису наводних Дражиних непочимстава, чини ми се не заобилaзе се ни “злочини“ четника Вељка Булајића.
Питам се рецимо шта би клеветници рехабилитације дали да су Мартовске преговоре 1943. започете у Горњем Вакуфу, па настављене у Загребу водили рецимо четнички официри по Дражиним инструкцијама, а не Титови опуномоћеници Владимир Велебит, Коча Поповић и Милован Ђилас. Tе да је тамо четничка делегација потписала документе адекватне садржине: ‘‘Да у садашњој ситуацији не постоји разлог због којег би немачка војска требало да води ратне операције против НОВЈ, нарочито кад се узме у обзир ситуација, непријатељи и интереси обеју страна; због тога би у узајамном интересу било да се непријатељство прекине… НОВЈ сматра четнике као своје главне непријатеље“.
А какве би тек филмске блокбастере снимио Вељко Булајић, да је којим случајем октобра 1942. друга личност нацистичке Њемачке, СС рајхсфирер Хајнрих Химлер дошао да по Србији гони партизане, умјесто што је лично руководио операцијом “Копаоник“, усмјереној против четника потпуковника Драгутина Кесеровића. За њемачки Рајх током 1941. и 1942. најважнија стратешка позиција на територији Југославије био је жељезнички коридор кроз Србију, одређен да снадбијева Ромелов афрички корпус. Сва друга ратишта у Југославији са становишта Њемаца била су од секундарног карактера.
Обим и учесталост диверзија почињених од стране четника Драже Михаиловића, натјерао је Химлера да се лично ангажује у Србији. Његова посјета југо-западној Србији у јесен 1942, никада није евидентирана у некој комунистичкој историји. Фотографија изнад снимљена је на аеродрому Лађевци код Краљева.
Замислите такође, какви би све високи тонови долазили из клеветничког хора да су рецимо четници чак и прије образовања партизанских јединица направили “пасја“ гробља, да су у Београду и другим градовима Србије стријељали десетине хиљада највиђенијих грађана, да су четници – понављачи на Цетињу постријељали своје професоре, да су без суда на Зиданом мосту и другим стратиштима Словеније пресудили десетинама хиљада партизана. Сваки од ових злочина био је наређен и одобрен од самог врха партизанског покрета.
Жалосна чињеница је да су оба наша антифашистичка покрета починила тешке злочине и у међусобном рату убили неупоредиво више својих сународника него окупатора и колаборациониста. Бизарно би било данас сравњивати овај срамни биланс, те квантификовати одговорност једних и других. Ипак због свега што се последњих дана чује у јавности, одговорност и ратна улога генерала Драже Михаиловића требала да буде потпуно објашњена и третирана на основу објективних чињеница.
Изузев зимовања 1942. у Липову код Колашина, генерал Михаиловић је све до доласка Црвене армије, директно дјеловао у Србији. Зато акценат за дефинисање његове истинске ратне улоге треба ставити на Србију, а апстраховати остале области Југославије, гдје је над четничким јединицама имао веома ограничену, или чак никакву контролу.
Окупатор је у Србији спроводио преманетне акције против Михаиловића и његових команданaта. Глава генерала Михаиловића константно је била уцијењена, а износ уцјене растао је све до 100.000 златних рајхсмарака. Приликом њемачког десанта на Дражин штаб на Равној гори, ухваћен је његов замјеник мајор Александар Мишић, син прослављеног војводе из I свјетског рата и касније стријељан у Ваљеву.
Окупатор је прогањао чак и представнике Недићеве власти, осумњичене за сарадњу са генералом Михаиловићем. Под таквом оптужбом стријељан је и жандармеријски мајор Милан Калабић, отац контроверзног Дражиног команданта Николе. Такође Дража Михаиловић је осудио на смрт двојицу својих високих команданата због колаборације са окупатором, војводу Косту Миловановића – Пећанца и Божидара Ћосовића – Јаворског.
Београдски Службени гласник, објавио је прије равно 10 година књигу: “Срби у ратном дневнику Вермахта“, збирку дневних извјештаја њемачке команде за југоисток о стању у Србији током свих година окупације. Укупан број стријељаних одметника и људски и материјални губитци које је окупатор претрио у Србији, у односу 10:1 по оба критеријума говоре у корист покрета Драже Михаиловића.
Публикација “Срби у ратном дневнику Вермахта“ открива најскривенију од свих скривених страна историје, те предочава колико су обимне и озбиљне диверзије и саботаже, изведене од стране јединица Драже Михаиловића, на за Њемце стратешки најважнијој балканској позицији, жељезничком коридору снадбијевања Ромеловог афричког корписа.
Статистику и фактографију ове књиге, непосредно је шест деценија раније потврдио и врх њемачке окупационе власти на суђењу у Београду, одржаном децембра 1946. Тако исказ генерала Аугуста Мајснера, њемачког војног заповједника у Србији између осталог садржи: “Врховна команда југословенске војске потписала је била капитулацију, али овдашњи неодговорни људи то нијесу поштовали и они су криви за наше репресалије. При том, првенствено мислим на генерала Михаиловића. Не знам колико је Срба стријељано у Јајинцима, али знам како главнокомандујући за целу Србију, од десет стријељаних њих девет били борци, или помагачи ребела Михаиловића…“
Франц Нојхаузен о дјелатности покрету генерала Михаиловића експлицитно наводи: “Као шеф њемачке привреде у окупираној Србији, одлучно и одговорно изјављујем да ми комунисте и партизане нисмо ни осјећали. Ако су наша складишта била стално нападана, пљачкана и уништавана то је била кривица Михаиловићевих људи а не партизана“.
Након следећих ријечи др. Вилхелма Фукса, тужилац је затражио моментални прекид претреса и уклањање страних новинара из суднице, што је аутоматски прихваћено: “Никада гестапо, чији сам шеф стално био није имао никаквих веза са пуковником Михаиловићем. Штавише ми смо Михаиловића увијек сматрали за непријатеља Рајха број један. Зато су сви припадници Михаиловићевог покрета од стране Гестапоа прогањани без милости… Ја сам официр од части, од начела истине не смијем одступити ни по цијену живота, који је сада у вашим рукама. Од Хитлера па до нашег последњег војника на Балкану, генерала Михаиловића и његове герилце сматрали смо највећом опасношћу по нас. То је покрет који је Њемцима задао највише зла…“.
Свима који и даље имају потребу да клевећу првог герилца окупиране Европе и оспоравају његову рехабилитацију, препоручио бих да покушају ријешити три, за човјека мојих менталних капацитета нерјешива ребуса:
- Зашто је једна војска отишла у шуму да би сарађивала са окупатором?
- Зашто је командант те војске брутално кажњавао своје официре због колаборације?
- Зашто је та војска за своју колаборацију била сурово гоњена и кажњавана, а у окупационим документима евидентирана као “нерпријатељ Рајха број 1. на Балкану“?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zlocini komunista nad Srbima u Crnoj Gori
Prva žrtva komunističkog terora je bio arhimandrit Nikodim Janjušević, nastojatelj manastira Župe kod Nikšića. On je bio ubijen 29. juna 1941. godine.
Na događaje u Jugoslaviji imao je veliki uticaj Staljinov govor održan u novembru 1941. godine, u kome naglašava da će se rat završiti za dvije nedjelje ili najkasnije za šest mjeseci; njemačka armija biće uništena. To je bio propagandni govor bez realističke procjene tadašnje situacije. Prema izjavi Vukmanovića-Tempa, kada su komunisti čuli Staljinov govor, shvatili su da je njihov zadatak „prvenstvena likvidacija pristalica kapitalizma prije završetka rata. Tako će biti lakše izgraditi socijalizam“.
Staljinov govor je bio ključ dogmatskih marksističkih ideologa da otvore vrata klanica, počevši „drugom fazom“ revolucije – „diktaturom proletarijata“. Kao rezultat toga, Crna Gora i Hercegovina bile su okupane krvlju uglednih patriota, pobijenih „ne zato što su bili krivci, već zato što su bili ugledni i uticajni“.
U Crnoj Gori i Hercegovini ekstremizmi druge faze bili su odvratni čak i nekim jugoslovenskim komunistima. Vlado Šegrt i Petar Drapšin bili su ukoreni od Vrhovnog partizanskog štaba zbog primjene užasnih kaznenih ekspedicija protivu naroda Hercegovine.
U Crnoj Gori i Hercegovini „druga faza“ revolucije dostigla je zenit krajem 1941. i početkom 1942. Partizani su zadržali nazive svojih protivnika: „izdajnici“, „kolaboracionisti“ ili „članovi pete kolone“. Bez obzira kako su pokušali da diskredituju svoje protivnike partizani su slijepo slijedili Lenjinov diktum da „komunistička diktatura ne znači ni manje ni više već punu neograničenu vlast bez granica, pravila ili propisa zakonskih“.
Kasne 1941. i rane 1942. godine masovne likvidacije izvršavane su po komunističkim naređenjima kroz Crnu Goru i istočnu Hercegovinu. Prema izjavi Dedijera, njemu je Peko Dapčević rekao da su likvidiranja naređena od viših partizanskih štabova. „Istovremeno je Kominterna upozoravala Tita da se u sadašnjoj etapi radi o oslobođenju od fašističkog podjarmljivanja a ne o socijalističkoj revoluciji“ (V. Dedijer, Novi prilozi za biogra-fiju ***, II, Liburnija, Rijeka: Mladost, Zagreb, 1981, str. 387). Najmasovnija ubijanja su vršena u srezovima: kolašinskom, šavničkom, nikšićkom, danilovgradskom i cetinjskom, a i u srezu podgoričkom. Partizanske novine „Naša borba“, publikovane u Crnoj Gori, sadrže imena pobijenih uz primjedbu „nastaviće se“. Partizani su napunili rupe, jaruge, jame, bunare, krečane i groblja elitnim Srbima, u svojoj nemilosrdnoj primjeni „druge faze“ revolucije. U procjeni takvog užasa može se samo napraviti pregled imena ovih ljudi, žena i čak mladića u ovom stravičnom periodu.
Nakon zlostavljanja, žrtve su bacane u masovna groblja, kao što su komunisti postupali u Gornjem polju kod Nikšića. Stevan Vučetić tvrdi da je bačeno više od sedam stotina leševa u jamu u Gornjem polju! Partizani su dali ime toj jami Kotor jama, jer je prva žrtva bačena u nju iz Kotora. Jame okolo Cetinja i svih strana Crne Gore primile su leševe žrtava, a u Šavniku žrtve su bačene u bunar. Prota Bogdan Perović i sin mu jedinac brutalno su mučeni, a poslije ubijeni.
Više od četrdeset Karadžića, rođaka čuvenog srpskog reformatora jezika i skupljača narodnih pjesama Vuka Karadžića, pobijeno je u Drobnjaku.
Tri sanduka braće Jovovića – pozadi njihova rodbina, koja ih je izvadila iz jame na Dragovoljačkoj ploči
Osamdeset i dva lica, uključujući mnoge Džakoviće, bačeno je u jarugu Boana. Žrtve iz srezova Cetinja i Bara pobijene su u partizanskom štabu Kunovog prisoja, uključujući braću Šćepanoviće (jedan je bio profesor a drugi oficir), pukovnika Nika Jovanovića, braću Draga i Blaža Kapičića, zemljoradnike, i druge. U jamu na Vrbanju bačeno je više ljudi iz hercegnovskog i krivošijskog kraja.
U Kolašinu nakon povlačenja Italijana 5. januara partizani ulaze u grad i u kasarnu na Brezi zatvaraju sve uglednije i bogatije ljude iz Kolašina i okoline. Na Badnje veče 6. januara partizani su u gradu spremali igranku i Ćnarodno veseljeL. Međutim druga grupa partizana je tjerala zatvorenike da na desnoj obali Tare kopaju rupe u baruštini punoj pjeska. Tako dok je u gimnaziji uz velike količine konfiskovanog alkohola trajala proslava praćena govorima i pucnjavom druga grupa proletera je u Lugu likvidirala sve zatvorenike.
Partija nije trpila kritiku ni iz svojih redova. Mnogi njeni članovi koji su se usprotivili preranom ustanku ili partizanskim likvidacijama ubrzo su likvidirani. Među njima sudija Slobodan Marušić, učitelj Milovan Anđelić (ubijen iz zasjede 6. januara 1942.) Aleksa Pavićević i drugi.
U Hercegovini je bila slična situacija. Prvog februara 1942. iz Vrhovnog partizanskog štaba instrukcije je dobio Đukica Grahovac, komandant operativnog štaba Nevesinja, da se odmah likvidiraju poznati i sumnjivi protivnici, a to je postao njihov svakodnevni posao. Nekoliko dana kasnije operativni štab je obavješten da je 250 članova pete kolone strjeljano. Krajem marta u Gackom je bilo ubijeno oko 70 osoba i približno isti broj u Nevesinju.
Karakteristika mnogih komunističkih likvidacija je da su izvršene po noći. Takođe poslije ubistava partizani su često igrali na grobovima svojih žrtava ili su čak tjerali rodbinu žrtve da to čini.
Ono što je počeo ANTE PAVELIĆ ustaškim putem, nastavio je JOSIP BROZ TITO!….https://zlj13051967.wordpress.com/2015/05/29/ono-sto-je-poceo-ante-pavelic-ustaskim-putem-nastavio-je-josip-broz-tito/
Nevjerovatni dokazi partizanskih zločina u sadejstvu sa ustašama nad izbjeglicama iz crne gore 02 i 03 mjeseca 1945 na njihovom putu smrti od Podnovlja do lijevča polja i od lijevča do krstove gore kod teslića.
1. izjave svjedoka o broju izbjeglica.
-,, dva dana i dve noći prolaze ljudi žene djeca jedni do drugih zbijeni zbog hladnoće na -20c seoskim putem,,( na kome se normalno mogu mimoići kočije).
2. izjave o strukturi
,,sve su to bile cijele porodice od najmlađeg do najstarijeg više djece i starijih nego srednjih godina,,
,,pojedinci možda svaki peti i to stariji ili mladić je imao neko oružje,,
,,u prosjeku svakih 40 do 50 metara prođu kola puna uglavnom mlađe djece i starijih ljudi,,
3. izjave o stanju
,,gladni, bolesni od tifusa,mnogi umiru iostaju pored puteva,,
,,ne otimaju mole za hranu. Ja sam otvorio koš kukuruza u klipu i vidje sam čudo gdje ljudi jedu sirov kukuruz i padaju na zemlju u snijeg grčevito drobeći puna usta … i danas mi se plače ,,
,, bilo je jako hladno i poslije njihovog prolaska uz put je ostalo mnogo mrtvih ljudi koje je selo zakopavalo odmah pored puta pa i danas evo prošle godine kad su kopali za vodu našli su kostur okrenut bez veze navodno da partizani
koji su bili tu oko njih nisu dali da ih mještani sahrane normalno,,
,,mještani su imali veliki strah od partizana veći nego od bilo koje druge vojske u to vrijeme i bilo im je zaprijećeno smrću ko pomaze tim izbjglicama navodno izdajnicima četnicima i njihovim pristalicama,,
ŠTA JE BILO SA OVIM LJUDIMA ?
OSIM JEDNE GRUPE SPOSOBNIH I HRABRIH SVI SU MASAKRIRANI A ZADNJA GRUPA JE SPALJENA NA KRSTOVOJ GORI KOD TESLIĆA.
OVO JE JEDNA OD NAJSKIVENIJIH MASOVNIH ZLOČINA
TITOVIH KOMUNISTA.
CRNOGORSKE MLADIĆE KOJI SU SE OŽENILI I OSTALI
NA PODRUČJU DERVENTE I PRNJAVORA I IMALI DJECU
SVI SU 1953 POUBIJANI OD NEPOZNATOG UBICE ,imamo podatke za trojicu.
Ista stvar se desila u Spaniji,kad je Franko izjednacio zlocine fasista i ljevicara,pod plastom narodnog pomirenja,a koji je zapadni svijet podrzao na celu sa Britanijom.Iako je citav slobodan svijet bio na strani republike,svi zapadnjaci su podrzali fasiste i prakticno fasizam ozakonili.Opijela su im drzali popovi,koji su drzali Franka i Isusa u istoj sobi,Ako hocete gospodine Damjanovicu da budete fasista,no problem,vas izbor,ali nemojte proglasavati za antifasistu nekog kome je kama za pasom kao omiljeno oruzje,a zvanje cetnika, turskog srednjovjekovnog koljaca izaziva ponos modernog doba.Cetnici su bili i ostali ono sto jesu,gomila koljaca(jer zamislite nisu cak ni metak koristili)neprosvijecenog,nikakvog morala i inteligencije dijela naroda,koji je patrijarhat doveo do limita,a stvari na limitu uvijek prelaze u fasizam.Dalje nema.Ovo je pitanje civilizacije.Na stranu to sto su radili za Britance.I na kraju pitanje za priucenog Voka,recite mi jednog,ali samo jednog srpskog vladara od Obrenovica do Vucica koji je bio na strani Rusije?Samo neprestano ucenje dovodi do spoznaje.
OВОМ ФАЛСИФИКАТ КОМУНИСТИ КОЈИ СПОЗНАЈЕ ДА ЈЕ БУДУЋНОСТ У КИНЕСКОМ ОБЛИКУ КОМУНИЗМА
Istina o Draži Mihajloviću koju komunisti i danas žele da sakriju
Poslednja dva odlikovanja koja su dodeljena Draži, francuski Ratni krst i američka Legija zasluga prvog stepena, dodeljen posthumno, danas se nalaze u Muzeju na Ravnoj gori. Dragoljub Mihajlović je najodlikovaniji srpski oficir u istoriji.
Sva odlikovanja Draže Mihajlovića
* Srebrna medalja za hrabrost, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – turski rat, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – bugarski rat, uručena 1913.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1915.
* Engleski Vojni krst, uručen 1917.
* Beli orao sa mačevima četvrtog reda, uručen 1918.
* Beli orao sa mačevima petog reda, uručen 1920.
* Spomenica za rat 1914 – 1918., uručena 1920.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1920.
* Albanska spomenica, uručena 1921.
* Orden Svetog Save četvrtog reda, uručen 1928.
* Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, uručio lično car Boris u Sofiji 1936.
* Čehoslovački Orden belog lava trećeg stepena za vojne zasluge, uručio lično predsednik 1937.
* Francuski Ratni krst, dodelio general Šarl de Gol, 1943.
* Američka Legija zasluga prvog stepena, najviši orden namenjen strancima, dodelio predsednik Hari Truman 29. marta 1948. Uručen Dražinoj kćerki Gordani 2005.
Francuski Ratni krst – De Golovo odlikovanje
Komandant francuskog pokreta otpora, general Šarl de Gol, odlikovao je generala Dražu Mihajlovića Ratnim krstom. Uz ovaj orden on je izdao i pohvalnu naredbu, koja je 2. februara 1943. godine pročitana svim francuskim jedinicama:
Vikicitati „Armijski general Dragoljub D. Mihajlović, legendarni junak, simbol najčistijeg rodoljublja i najviših jugoslovenskih vojničkih vrlina, nije prestao voditi borbu na okupiranom nacionalnom tlu. Uz pomoć rodoljuba, on bez sustajanja ne da mira okupatorskoj vojsci, tako pripremajući onaj konačan juriš koji će dovesti do oslobođenja njegove otadžbine i celog sveta, rame uz rame s onima koji nikad nisu smatrali da se jedna velika zemlja može da pokori surovom zavojevaču.“
Američka Legije zasluga – Orden Legije za zasluge prvog stepena za Vrhovne komandante
Pored odlikovanja koje je Draža Mihajlović dobio tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata, 1948. god. američki predsednih Hari Truman posthumno ga je odlikovao ordenom Legije zasluga zbog učestvovanja u operaciji spasavanja američkih pilota oborenih iznad Jugoslavije.
Komisija za odlikovanja Pentagona odlučila je da generala Dragoljuba Mihailovića uvrsti u “Legiju zaslužnih”, nakon izveštaja istražne komisije Komiteta za pravedan sud Draži Mihailoviću.
Ova komisija, koja je okupljala najuglednije ljude SAD (šest senatora, osam kongresmena, pet guvernera…) otvorila je javna saslušanja u Advokatskoj komori njujorške opštine 13. maja. Saslušanja su trajala pet dana, paralelno s procesom koji su komunističke vlasti u Beogradu vodile protiv Draže Mihajlovića.
Najveću pažnju Komisija je posvetila navodnoj saradnji Mihajlovića sa Silama osovine, jednoj od najtežih tačaka optužnice koji je Vojni sud u Beogradu prihvatio.
Orden je, u maju 2005. god. uručen njegovoj ćerki Gordani na skromnoj ceremoniji održanoj u ambasadi SAD u Beogradu. Odlikovanje nije uručeno sve do tada zato što je američki interes na Balkanu bila neutralna Jugoslavija pod Titovom upravom. Pretpostavljalo se da bi jedan ovakav čin gurnuo Jugoslaviju u naručje SSSR-u i da bi ona postala članica Vašravskog pakta. Vest o dodeli odlikovanja generalu Draži Mihajloviću, tačnije o njegovom uručenju Dražinoj ćerki Gordani izazvala je burne reakcije u Bosni i Hrvatskoj među onim snagama koje nastoje da Jugoslovensku vojsku u otadžbini izjednače sa Ustašama i drugim vojnim formacijama sastavljenim od pripadnika nekadašnjih jugoslovenskih naroda koje su operisale na Balkanu.
Tokom Drugog svetskog rata, 1944. god. američka obaveštajna služba je, u saradnji sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini i njenim komandantom generalom Dražom Mihajlovićem sprovela operaciju „Holjard“ (Halyard). Glavni cilj operacije bila je evakuacija američkih pilota, pripadnika američke 15. vazduhoplovne armije koji su oboreni iznad teritorije Jugoslavije. Oboreni američki piloti su uz pomoć pripadnika JVuO prebacivani na teritoriju pod njihovom kontrolom odakle su američkim avionima evakuisani u Italiju sa improvizovanih poljskih aerodroma Boljanići, Kociljevo i Pranjani. Operacija Holjard bila je najveća operacija organizovanog spasavanja oborenih američkih avijatičara u Drugom svetskom ratu.
E pa Miliovoje sto se ne prijavi za proces ,nego sada kad a je zavrseno,ili da im se mozda javis nije kasno ko zna traje taj proces 69 godina,a kako se cini jos nije zavrsen,zato ima vremena a ovaj tvoj dokaz da se jos jednom preispita,ko zna dijele se jos boracke jedino su se i borci podijelili za Jugoslaviju i ovi novi za Crnu Goru ,ko zna sta vrijeme nosi pa sa izjasnjavanjem pricekaj ,ali tuzbu podnesi za svaki slucaj.
O učešću četnika u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi je bilo reči na beogradskom procesu 1946. godine četničkom vođi generalu Mihailoviću. Mihailović se branio da nije učestvovao u ofanzivi okupatora, nego je odredio svoje snage nezavisno od neprijateljskog plana.[75] Takođe se branio samovoljom potčinjenih.
Optuženi Dragoljub Mihailović pred Vrhovnim sudom u Beogradu 1946.
Pretsednik: Objasnite sudu kako su se to u Konjicu stekle četničke snage pod komandom Lukačevića, italijanske i nemačke snage.
Optuženi: Tu su potpuno samovoljno i proizvoljno radili Lukačević i Ostojić.
Pretsednik: Prema tome su Lukačević i Ostojić upotrebili svoje snage zajedno sa nemačkim snagama protiv narodnooslobodilačkih snaga u Četvrtoj ofanzivi.
Optuženi: Izgleda da jesu.
Pretsednik: Od koga su dobijali municiju?
Optuženi: Od Italijana.[75]
Умјесто коментара
„ПАСЈЕ ГРОБЉЕ“
Чујте,браћо! Oд памтивијека
ништа није горе за човјека
него леђа кад обрне вјери
и закуца на ђавоље двери.
Па окрене хулити на Бога
и мрзјети брата рођенога.
Од Ђавола, Боже ми опрости,
накупи се губе и гадости,
стави тачку на своје поштење
и изгуби људско повјерење.
Душа му се згрчи и закаља,
све замрзи код људи што ваља
јер га завист изједа некака,
свашта ради кад га падне шака!
Колашин је при ријеци Тари
примјер таквих непојмљивих ствари.
Зло на многа куцало је врата
на почетку другог свјетског рата.
Страшне народ тад дочека јаде
од интрига, сплетки и заваде
што тих мрачних и несрећних дана
проносаше покрет партизана,
спремних своју браћу да униште
која неће вјеру да пониште.
Па стадоше бездушне убице,
да за браћу смишљају кривице.
Покрај Таре,у мјесту Лугови,
сакупљени у чопор „другови“,
о Божићу четрдесет друге,
оставише срамну причу туге
што род људски запамтио није,
нит’ је ико починио прије
такву страву и такву грозоту.
Шта нечовјек може у животу
да уради кад савјести нема
па за браћу тешке муке спрема?
За тобожњу издају да суде
поштене су похапсили људе,
од угледа у своме времену,
да застраше браћу у племену.
Скривајући намјере крваве,
за вријеме божићне прославе
окупише народ на игранку
да остваре крволочну хајку,
да ко не би препозн’о изроде
док робове губилишту воде.
Разлеже се галама и вика
са игранке уочи празника.
Весели се народ јер не слути
да ће крвав Божић осванути.
Партизани на другоме крају
од тамнице врата отварају,
навалише са врата тамнице
ударати браћу немилице.
Чуђаху се несрећни робови
не слутећи да су им гробови
и несносне Исусове муке
припремљени од небратске руке.
Свима руке наопако вежу
и жицама душмански притежу ,
а ножеве под грла подносе,
док спроводе људе голе, босе
до студене Таре, крај пећине
да их муче и да звјерства чине.
Ту бездушне, крвожедне але
навалише да мржњу искале
на недужна и часна имена,
жртве једног сулудог времена.
Наста таква невиђена страва
јер допаде да се иживљава
нечовјеку са душом звијери,
људском уму страно да измјери
и не може да се упореди
осим да је ђаво по сриједи.
Црни ђаво научи џелате
да најприје браћу осакате,
ваде очи и касапе лица
и чупају зубе из вилица.
Кости ломе,а болне одјеке
заглушује хук Таре ријеке.
Свуд се чују јауци и крици
– страшне муке трпе мученици.
Молили су бездушне џелате
да им патње куршумом прекрате
ал` џелати без стида и срама
смијаху се њиховим мукама.
Један коцем удара ђе стиже,
други ножем љуте ране ниже,
трећи вади људске утробице,
четврти им разлама вилице.
А женама ови су нељуди
ножевима касапили груди.
Пролам’о се врисак до небеса,
падала су у Тару тјелеса,
а она је,људску крв невину
односила у ријеку Дрину.
А затим су бездушне хијене,
крај недужне браће побијене,
пса једнога убили, овчара
што брањаше свога господара.
Па са њега кожу одераше,
крст сковаше, на крст разапеше,
да уз ова несрећна тјелеса
увриједе Бога и небеса.
А на кожи за поб’јено робље
исписаше име „Пасје гробље“.
Крвава је останула слика,
језив призор смрти несрећника
намучених од небраће своје.
Три стотине седамдесет троје,
разбацани кроз шибље и гране,
без укопа и људске сахране,
мртви леже крај ријеке Таре.
Шта су људи који занемаре
своју вјеру, постојање своје,
а престану Бога да се боје?
Ту је ова група антихриста,
на рођендан Божјег сина Христа,
поведена рукама ђавола
нож директно у срце забола
људском роду, да довијек памти
шта крвави радише џелати.
И сад људско срце подрхтава
због вапаја несрећних жртава,
чије душе невине и свете
опомињу људе да се сјете
да нијесу били издајници,
већ их тако назваше крвници.
Те злочине стравичне и тешке
прогласише за „лијеве грешке“,
да правдају што се правдат не да.
Ал’ све Господ са небеса гледа.
Вријеме је да се сви пробуде,
тешки злочин јавно да осуде.
Истина је дуго сакривана
o крвавом послу партизана,
а невине жртве само траже
шта је било да се дјеци каже.
Нек потомци схвате и науче
да нељуде од људи разлуче!
Жарко Бојић
Džaba krečite, četnici su bili i ostali masni i glibavi koljači svog naroda, saradnici okupatora i domaći izdajnici , a ovo što vi pokušavate da ih ubacite među antifasiste je smiješno i žalosno , ali dobro za građansku Crnu Goru, da znamo đe ste i šta da očekujemo od NSD .
Srećom ne možete ođe vladati sa 28% .
Kao sto Miljenko Hrgovic misli da je avangarda tako i ti mislis da si gradjanin.Cica je bio gospodin,seljoberu.
za Voka
ja sam se samo nadovezao na politku engleza ne na Krsta,a to je u svemu za nas pogubno,eto to je bila poenta,a za istinu svakako zbog toga je ovaj tekst gospodina Damjanovica tu.koji je sazet i napisan vrlo kratko ali vrlo dobro,sobzirom na temu. Pozdrav
@krsto, komunisticki poglavica – slina
…takve spodobe…kao što si Ti…najbolje je opisao prof. dr Milo Lompar u knjizi „Duh samoporicanja“…tu ćeš shvatiti…ako je to uopšte moguće(?)…kome i kako služi tvoje baljezganje…bolje pročitaj to pre nego što umreš…možda sebi spasiš dušu…
…evo ti mala pomoć…
https://www.youtube.com/watch?v=FH3SwAKUsZw
Ti si jedno ogromno neznanje i ne samo ti.Doticni gospodin Lompar je britanski agent.Direktor Politike,a Politika nema vlasnika,budalo i moralni ,nepismeni gmizavce.Sami njegovi pasusi o Konstantinovicu govore o palanackoj svijesti ,a uporno svaljivanje krivice na germane o uticaju enciklopedije britanike.Zaduzbina Crnjanskog ciji je predsjednik je osnovana u Londonu, uzgred.
Nemojte ljudi napadati Englesku pa to su nasi saveznic,nijesi ti Krsto u pravu,pogledah slucajno objavljivanje knjige Milorada Vucelica,nijesam mnogo slusao sto govore nego koliko sam mogao pogledao ko je tamo sve bii prisutan,nema nama spasa,sto kaze Krsto sve goli spijuni i sluge Engleza ,zano sam da su i da ih ima ,ali su prilikom objavöjivanja te knjige svi do jednog bili u toj sali,cudo jedno,a zalazu se za neutralnost,sto bar ne muce.
@krsti – slina
…ti nisi samo slina…ti si lažljiva slina…a evo šta te je najviše pogodilo moralna nakazo…jer si u njemu sebe prepoznao;…
Титоизам…у овом хоризонту…одређују три чиниоца: недемократско стање, противсрпско кретање, привид слободе. Свих ових елемената има у модерној српској историји, али је њихова згуснутост у титоизму највећа. Јер, било је у модерној српској историји недемократских раздобља. Када су, међутим, била испуњена противсрпским садржајем, онда је било очигледно непостојање националне слободе: као у Хабзбуршкој монархији. Када је постојао распон веће или мање националне слободе…у Србији и Црној Гори…долазило је до већих или мањих померања, како у демократским, тако и у националним садржајима. Било је…у XX веку…и периода у којима је национална слобода подређена наднационалној државности, све до фаталног поистовећивања са њом: они су, пак, били испуњени демократским облицима власти и политиком споразума. Само је у титоизму трајао период у којем је…са већом или мањом снагом…дошло до концентрације недемократског стања, противсрпског кретања и привида слободе. Само је у титоизму готово институционализовано поунутрашњивање српске кривице као готове чињенице. Те форме као да се понављају у једнообразности налога да Европа нема алтернативу.
Идеолошка конструкција по којој Европа нема алтернативу и афирмација ставова о титоизму подударају се, дакле, у два битна момента стварности. То су вишеструки процеси обнове ауторитаризма и непрестани процеси умањивања српских националних права. Подељени у грађане који политички постоје и не постоје, у интелектуалце који су погодни за културни образац и оне који нису, па отуд бивају избрисани из јавне свести, несумњиво изложени сузбијању демократске компоненте друштва, осведочавамо се да поништавање слободе није бесциљна радња, него је напоредно са сузбијањем елементарних права српског народа. Сузбијање демократске свести праћено је сузбијањем било какве националне самосвести у нашим приликама и околностима.
Одлучујући је…као и увек…процес кристализације ових кретања, па је отуд толико наглашена потреба за пожељним културним обрасцем. Јер, оба настојања праћена су распростирањем и учвршћивањем једног истог духа у нашој јавној свести: духа самопорицања. Постоје три различита вида истог духовног кретања: на нивоу људских права одвија се сужавање слободâ и демократије; на нивоу националних права одиграва се већа или мања…како кад, како где…дискриминација српских националних права; на нивоу духовног кретања појављује се дух самопорицања као оно што обезбеђује и омогућује ове историјске процесе: како у актуелности, тако и у прошлости.
Путања овог духа није ограничена на садашњи тренутак, па је неопходно истражити облике његовог појављивања у прошлости, јер је потребно раскрити историјски ритам који бива омогућен непрестаним радом и преображењима духа самопорицања. Отуд у књизи Дух самопорицања не описујем само елементе какви су постојали у једном историјском периоду, нити анализирам само стање које су они успоставили, него желим да…кроз анализу прошлих и садашњих подударности…опишем једно константно настојање током српске историје двадесетог века. Оно има своје историјско утемељење и у претходним вековима, али је оно у двадесетом веку кристализовано у формама идеологијe…југословенство, комунизам…које су га претвориле у константу модерних времена у нас.
Будући да има ране стадијуме, који су створили подлогу за модерну кристализацију, веома је вероватно да ће ово настојање…које управо улази у фазу регионалних интеграција и „југосфере“…бити присутно и у наредним временима, јер се дејства историјских сила које га условљавају, које структурирају историјске процесе, прибављајући актуелна идеолошка образложења, неумитно настављају: она су задати изазов наше историјске и националне егзистенције.
Ljudi moramo pogledati istini u oci,nasi najveci neprijetelji su bili i ostali Englezi,mozemo mi ovdje raspravljati o svemu ali u tome se moramo sloziti,to je jasno ,i ko to ne vidi tesko nama.Jos od vremena Karadjordja u cijem je stabu bilo ljudi iz Engleske,pa evo sve do dans on kreiraju nasu pogibiju.Mozemo se dijeliti na ove i one,voljeti ovu ili onu krunu ,mozemo biti ovi ili oni ,ali oni su uvjek tu.naravn pitanje je duboko i preduboko ,i postavlja se pitanje ko je Engleska i ko vlada njome.Sa Njemcima ne mozemo i to se vidi a iskustvo nam govori ,nije da se nije pokusalo i sam Asleksandra Kardjordjevic je u razgovoru kada se stvarala Mala Atanta govorio moramo i sa njima pokusati,ali vidimo i danas a da ne ide,koji je razlog to neka se ustanovi ili odredi na nekom naucnom skupu,ali po ovome sta su nam uradili jednostvno ne mozemo zajedno.
Bila je najbolje inicijativa koliko se covjek moze oslanjati na Italiju i naravno na Rusiju,italija nije Vatikan da se razumijemo,jer sa nekim moramo iz Evrope.tako da ovaj gasovod je mogao proci iz kroz Crnu Goru ,ali kako kad je u najvecem jeku dogovra OPOZICIJA isla u Italiju i rovarila protiv Berluskonija,to nebi djeca poslovala,pa kada su se tu izblamirali otisli u Njemcku kod FDP ,koji nijesu vise parlamentarna stranka,ali su vise ant nego pro Njemacka,znaci zna se ciji su.Vasa rasprava sa Krstom moze ostanuti,ali nebih prozivao nikoga iz Srbije ko je a ko nije pro engleski orjentisan ali ih ima i to me cudi pored saznanja sta nam rade citave dva vijeka.nemogu da shvatim dok se sa tom njihovm politikom ne raskrsti vec jednom nama nema napred.pa i sami Draza je izjavi da nije ovih ludih Njemaca Englezi bi bili najgori narod na zemlji,sto je bio u pravu ali kasno je shvatio.Zasto se te greske i dans parve,a kod nas su svi do jednog postali sluge interesne svere engleske politike,znamo gdje je ovaj nas bio kada je okrenuo curak naopacke,njegovi savjetnici,pa kad su njega napustili zaputili se u Srbiju i kako vidimo i nju su usrecili ,cak je i sama Rusija rekal da se protiv nje u Srbiji vodi kampanja i zna se od koga Hamovic Lazarevic Nikitovic.
Citajuci raznu literaturu ,naisao sam na jednog pisca i novinara kome je specijalnost BND,i tako jedan dan okrenem broj telefona i pitam ga za pojedine stvari koje me interesuje u vezi Jugoslavije,ukratko mi on kaze sta misli i gdje to mogu naci,tako porucim kod njega par disketa koje sam naravno platio i izmedju ostalog pronadjem,sto nasi istoricari do danas sigurno ne znaju.a radi se o sledecem : kada je sef Vermahtove obavestajne sluzbe Abver se zove a sef Kanaris admiral,vido da se nesto sprema o atentatu na Adolfa Hitlera naredio da se kompletna arhiva preseli negdje drugo na neko skrovito mjesto jer SS i Abver su bili suprostavljeni jedna drugoj i to nije tajan.Tako je ta arhiva stigla u blizinu Minhena,kako je Kanaris ubrzo bio uhapsen a nesto kasnije strijeljan ,a rat se blizio kraju gubi se svaki trag ove arhive,koja u maju mjesecu 1945 godine po svjedocenju ovg novinara pada u ruke Titovih partizana,a to je bilo vrijeme onih likvidacija u Sloveniji,kada su nazovi „saveznic“ vracali nase ljude pod maljeve i nozeve Titovih dzelat,dalje navodi on partizanu su uz neku nagodbu sve to vartili u stvari da li Englezima.Pitam ja vas sve da nije slucajno to taj dil naosnovu kojega su Englezi sve vratili nazad a partizani ih sve poubijali,jer kompletna arhiva ABVERA je i dans negdje a niko ne zna gdje,iako svi misle da je u Londonu.Sto se tice arhive Abvera to sam procitao,ali naosnovu svega sto znamo logican je zakljucak da su Englezi prodali narod Titu za Abver dokumentaciju.Ja ovo od nasih istoricara i istrazivaca nijesam jos nigdje cuo,pa bih volio da cujem njihovo misljenje o ovom kako mi se cini dilu .
@Nikola Zec
…prijatelju…nemoj da padaš na laži i provokacije one sline po imenu „krsto“…kad neko nema nikakav argument…onda se zalepi nekome „etiketa“ da je agent…zato je on lažljiva slina…ti Englezi…zapravo…njihova politika prema Srbima…nije ništa manje neprijateljska od nemačke politike…čiji smo svedoci i dan danas…
…nije ni taj „krsto“ bitan…on je samo produkt jedne od nakaradnih stvari…kojih je na žalost mnogo…zato se moramo boriti za istinu koja je bila toliko dugo sakrivena…
pozdrav
КОМПАРТИЈСКЕ JAME
O Србине, пажљиво ме прати,
јер ти сада морам испричати
о срамоти што се дуго крила,
о небраћи шта су учинила.
Немам жељу да окривим криве!
Ал’ због правде и истине живе,
причаћу ти јаде и невољу
о пропасти и братском покољу,
тешке јаде и невољу љуту
о једноме срамотноме путу,
о јамама из прошлог вијека
непојмљивим за свијест човјека;
нека прича опомиње ова
покољења нова Србинова!
Иако се многом свиђет’ неће,
што загазих у прошло стољеће,
да претресам стратишта и јаме,
да васкрснем недужне из таме,
ђе небраћа нађоше им мјесто,
ђе је морал српског рода несто.
Зар злочини смију да се таје,
кад се џелат за злочин не каје!?
Зар се могу звати идеали
брат на брата мржњу кад искали?
Зар су браћа што браћу окриве
па у јаме бацају их живе?
Зар брат брату очи да извади?
Зар брат може тако уради?
Зар потомци треба да се диве
злом сјемену из ђавоље њиве,
што је никло у виду корова
да поништи дјела Србинова.
Да униште обичаје свете
да погазе вјеру и завјете
да понизе часне породице
да у браћи траже издајице.
Није Србин прошлога вијека
виших јада мого да дочека
од нељудских дјела партизана,
нит је горих запамтио дана.
Нит је тежих задобио рана
од крвавих јама и кречана.
Иако је навик’о да страда
свакаквих је прегрмио јада:
пет вјекова Стамболу робова;
ал преживље вјера Србинова,
па га затим посвоји и Шваба;
но и Шваби све је било џаба.
Србин ропство поднесе витешки
да са врата збаци јарам тешки,
глад издржа и страшну голготу,
ал’ на крају доживље срамоту
и најтеже минуте и дане
кад донесе Ђаво партизане.
Стаде ђаво небраћу учити
брата свога да треба убити,
којему је преча своја вјера
од покрета новог пролетера.
Ко покрету имало засмета
да се смакне с овога свијета!
Комунисти немаху милости.
Бог једини нека им опрости!
Због њихове ђавоље заблуде
ударише на честите људе
и побише племенске прваке
паметаре, тежаке, јунаке,
истражише многе породице
напунише јаме безданице,
братском крвљу земљу напојише
злобом црном душе задојише.
Љуцки живот преста да вриједи,
част и морал мржња побиједи,
дође доба пропасти и таме,
низаше се гробови и јаме.
Боже један туге и страхоте
с каквом мржњом гасише животе,
шта небратска извођаше рука,
каквих браћу намучише мука:
маљевима, ножевима, кољем
па дотуци пушком ил пиштољем.
Ил им љуте изотварај ране
па их живе баци у кречане.
Ил их гурни низ стрме литице
у утробу јаме безданице.
Стотинама црногорских јама
крије тајне пораза и срама,
из чијих нас утробица буди
вапај душа невинијех људи.
Свуд невини гласови се чују
несрећна нам браћа поручују:
„Што нас нико не помене живи
зар до данас остадосмо криви,
да носимо жигове срамоте.
Да правдају узете животе
они што нас ни дужне ни криве
у бездане убацаху живе.
Зар до данас у новом земану
не стекосмо право на сахрану,
на сахрану и на опијело.
Зар то није Сотонино дјело?“
Глас низ Тару од Лугова крене
одлијеже низ обале њене:
„Ми страдасмо на рођендан Христа
од небраће наше, комуниста.
Ми смо пали, а нијесмо знали,
зашто су нас мучили и клали.
Крв је наша Тару обојила,
и душе нам у једну спојила
па с Лугова непрестано зове,
да се црни јади не понове“.
Други глас се с Придворице враћа;
„И нама су судила небраћа
и злочин су направили тежак
на распеће, на Велики Петак.
Редом су нас маљевима били
и у бунар дубок убацили,
да прикрију злочин и недјело
да се не би чуло и виђело“.
Трећи глас се заори и зачу,
из Мораче, ђе гаврани гачу,
покрај порте и светог олтара
тужно зове, тугом проговара:
„Ми смо жртве стравичне прошлости,
овдје су нам остануле кости,
испред светих манастирских врата,
од Брозових падосмо џелата.
Нада никад оставит’ нас неће,
да ће неко заждити свијеће
за истину и за наше душе
на хумкама ђе нам крв просуше.
Глас се затим са Радовча врне
из безданке дубоке и црне,
одјекује из мрачних дубина:
„Оће ли се сазнати истина?
Мрачна јама наше душе слама,
ми чекамо на вас годинама
оће ли се неко намолити
и сјенима нашим поклонити.
Небо пара лелек с Видрована:
„И нас поби чета партизана“.
Глас с Грахова силније се врати:
„Побише нас црвени џелати“.
Тешки вапај из Грбља се оте:
„Небраћа нам узеше животе“!
Још колико гробница и јама,
пут истине вапи годинама.
Црни гавран седамдесет љета
обилази судилишта клета,
лети изнад јама и гробница
да пробуди савјест код убица.
Све су ове јаме безданице
љуте ране, а свете гробнице
тежак пораз, грдно искушење
за осуду и људско презрење
оних што су за корист ђавољу
браћу своју пристали да кољу.
Нама оста тешка опомена
за будућност и нова времена.
Чувајмо се од свакијех зала
чувајмо се туђих идеала,
то су Србу пропаст и вјешала!
Жарко Бојић
Ovaj Krsto je ljudi neki običan čoek koga je zaposio duh Jova Kapicica… Jovov duh je uznemiren, jer je Jovo ukopan na Cetinje, a ne tamo dje bi našao svoj mir, u dvorištu Belog dvora između Luxa i Davorjanke. Aman za aman, prekopajte Jova tamo đe zaslužuje i možda tada njegov povampireni duh otpušti Krstovu dušu…
staroturcine
To je taj humor o kojem ti pricam.
Dodjem odje ponekad da vidim kako stoje stvari sa Rusijom.Posto sam ja Crnogorac za savez sa Rusijom i Njemackom,bas onako kako je Njegos napisao u testamentu.zavestao Crnogorcima.
Ali avaj,ljudi odje brkaju to sa Srbijom ,koja je uvijek bila britansko kopile i najsumnjiviji ruski saveznik.Rusi su uporno forsirali Bugarsku i ponudili cak savez Bugarske i CG(Sanstefan).Posto odje gomila morona ne zna nista o istoriji osim donekle g.Grubaca,ponekad odrzim cas.Srbija je na Balkanu uvijek radila na opositu Njemcima a dosta vremena i Rusima,jer su je Britanci forsirali i nagradjivali,za razliku od Crne nam Gore koja nije nikad osim ove zadnje sramote.Jugoslavija koja je bila prakticno prosirena Srbija je britanska tvorevina.Karadjordjevici su bili veliki anglofili,pa cak i Tito je dvadestak godina saradjivao sa krunom,ali se pred kraj ipak okrenuo Rusiji ,dje je i skolovan.Jugoslavija je moguca ali samo okrenuta Rusiji i Njemackoj,a ne nikako anglima.Mihailovic i Pavelic su britanski agenti,dokazano,cinjenice iznijete,kojima je bio zadatak da cine zlocine,narocito Pavelic koji je bio citavo vrijeme na liniji sa Londonom.Zadatak je stvoriti nepremostive antagonizme.Britanski agenti su sa dvije vrece para,dokazano izveli puc u Beogradu.A sve ovo ti pricam da se Rusija i Njemacka nikad ne bi mogli zbliziti,jer bi napravili prevlast.Rusi i germani imaju mnogo toga zajednickog,prakticno citav carski rodoslov je njemacki,kulturu,pa i gen.A to se ne smije dozvoliti,pa se stvaraju revolucije,Hitleri i pobaceni vojnici ,“junaci“na Balkanu,tampon zone izmedju njih,Poljske,Ukrajine i ine.A vi odje slavite jednog britanskog agenta,oficircica,kojem je bio zadatak da unistava po vjerskoj osnovi,i koji je zavrsio kako i zavrsavaju njihovi agenti kad ih potrose,kao ispljuvak
ne vrijedi cetniku,turskom masnom koljacu pricati,sta im god pokazes ,ukazes,fakti,slike, cinjenice koje su i oni sami priznali,on ne priznaje.samo je on ispravan u svojoj malogradjanstini i nacionalnoj cistoti,ne priznaje nauku,boga priznaje samo na verbalnoj liniji,o dubini vjere ne razmislja,on zna najbolje do prvog sela,jer to je njegov svijet i ne zeli dalje.kad mu kazu pa mozda nije tako,onda je pitanje zavjere protiv napacenog srpskog naroda.pa je li taj narod ikada bio nenapacen.on ne cita osim pamflete i zivi ustaljenim zivotom,omiljena uzrecica pametnom dosta,zivot je jasan,on sve zna o plemenu,tu se etablirao.beograd mu je centar svijeta,a pederi neprijatelji porodice.
ANTIFASISTI NE RUCAJU SA FASISTIMA,NITI SE POVLACE ZAJEDNO
krsto, komunisticki poglavica@“ANTIFASISTI NE RUCAJU SA FASISTIMA,NITI SE POVLACE ZAJEDNO…“ i nijesu za vrime rata. Ali zato ih imaš mnogo koji su sklapali sporazume o saradnji i rukovali se za vrijeme rata u jeku rada Jasenovačke „fabrike“:
Aj’ sad polako fašisto pa prosiplji pamet nekom drugom ko se prima na te tvoje maloumne komentare.
Izuzetan tekst. Interesantno je da se odmah pojave komentatori na osnovu „istoriografije“ onog kojeg zovemo „Zeljko Vulajic“ poslije izvanrednog Kustinog filma. Sjecam se kako je eksploatisan termin „cetnistvo“, a kad ih pitas da objasne sta pod tim podrazumijevaju odgovori su uglavnom o subarama, gibanicama i jagnjecim pecenjima. Sa ove vremenske distance prosto je nevjerovatan opstanak takvog stereotipa koji je plod jeftine i primitivne komunisticke propagande.
Inace, posebno mi se svidja kovanica „Soroseve primadone“. U to su evolvirali nekadasnji ljuti revolucionari.
ne mogu da verujem !DA LI SU HRVATI ikada pravili podelu ibozmeđu USTAŠA i PARTIZANA ?Zašto uvek SRBI laju jedni na druge i prave razdor ? Svi nam se smeju .Dragoljub Mihailović nije ni trebao da bude osuđivan jer nije zločinac.Zbog Komunista i takvih nam je danas.Za vreme TITA se pisalo a sada se čita !
Поштована Марија, несретни Рвати и све да оће не могу се поделити јер су сви листом били или Усраше или их подржавали а подржавали су их на жалост и ( не )Срби тј. комунисти.
Паметноме доста. Уздрављу.
Najskuplji filmski projekat u ondasnjoj SFRJ je Bulajicev Bitka na Neretvi, s ciljem blacenja i diskreditovanja pokreta Vojske u otadzbini. Autor ovog filma je zavrsio u Zagrebu kod ustasa i samo nastavio vezu koju su uspostavili Pijade-Budak, pored Đida, Koce i Velebita koji su postigli sporazum sa njemackim fasistima o nenapadanju, o kome govori autor teksta. Sve je to bilo u cilju realizacije Drezdenskog kongresa o slamanju SRPSKE KICME na Balkanu.
Uostalom glavnu rijec trenutno u Crnoj Gori imaju tzv.“zagrebacki Crnogorci“, kojima je ubacen kod o jeziku, naciji i crkvi, osmisljen u Vatikanu. Uostalom, Vatikan je poslao svog opunomocenika i naredio tadasnjim vlastima da se srusi Kapela na Lovcenu. Prethodno su poslali Baldacija sa prljavim lirama da izazove bratoubilacki rat.
Sjajna prilika da vidimo domete srpske demokratije je ovaj cin prosvjetljenja ,ja bih rekao.Ljudi se konacno odrede prema koristenju kame ,mjesto metka.Tako i ne vise postovani g. Damjanovic otkriva svoje urzuse.Zna li doticni da je u Francuskoj strijeljano 40000 ljudi bez sudjenja koji su bili sumnjivi kolaboranti?Zna li da postoji komandna odgovornost i da je svejedno tacno sto je rekao za neznanje,a to je notorna laz?Zna li da Peten nije ni imao advokata?Zna li da je Musolini objesen bez sudjenja?Zasto su cetnici bjezali sa ustasama i Njemcima?Za jedan jedini sastanak partizana sa Njemcima doticni pegla bajke,a hiljade fotografija cetnika sa sturmfirerima su nebitne.O gvozdenom krstu ni rijeci.Vise su se cetnici i ustase dogovarale o unistenju komunista,nego sto su ratovali izmedju sebe.Na Neretvi izgleda niste ubijali nesretnike sa Kozare,da onaj isti narod.
Doticni laze,jer skupljali ste djecu po Kragujevcu i cuvali strazu,sramotnici.Cetnik je inace turcizam,pa je klanje prigodnije,nepomeni.Jedino ste spasavali svoje dupe,a o srpskom narodu da ste ga spasavali ste lagali.Zasto ne izginuste ondak,no ste bjezali zajedno sa fasistima,a vi bili antifasisti,kako, pitam?Ali to je vrijeme laganja,britanskih igrarija na Balkanu,a vi ste korisne budale.
CHETNIK JE TURSKI KOLJAC,srednjevjekovna patrijarhalna budala,vrsta kojoj ne date da izumre.
Сви су ови комунисти прављени на калуп исти… што је човјек слагао у овом тексту, јели иједан од аргумената, цитираних докумената тачан? 40.000 људи у Француској од 50.000.000 је барем 500 пута мање од 20.000 убијених у Црној Гори која је седам деценија имала двоструко мање становника. Гвоздени крстови, убиства дјеце, Неретва све се то десило на филму, а не у стварности… нажалост има још острашћених и заглупљених потомака убица с пасјег гробља и Мошиних јамара, који не могу и не смију да прихвате очигледну истину…
Bjezali ste s Njemcima i ustasama,turski zulumcari,masni, bezubi i bezumni,jer na kraju zlocina nema nista,ama bas nista u toj glavi. I kralj vas je na kraju odhebao.Samo mi nije jasno sto toliko Srbi vole poraze,je li to kosovski mit,palanacka svijest ili sto vec neobjasnjivo,tolika patoloska ljubav za porazenog bezveznog generala usputnog koljaca.Kao da nece da odrastu.Nebeski narod je duboko uslo u srz Srba,da ta nacionalna nepovredivost integriteta je toliko smijesna,da je potpuno nerazumljiva ostatku planete,a istovremeno infantilna i ugrozava sopstvenu bit.Svi zreli narodi su se pomirili sa svojim zlocinima,greskama istorijskim faktima,osim par njih.Ne bojte se necete izgubiti nista ako priznate greske,cak cete dobiti nesto od aure,u suprotnom cete nestati.
krsto,komunista varalica@ Bježali su zato što su Partizani ubijali sve odreda Četnike prijekim sudom, više moje kuće su ubijena 6 momaka četnika na licu mjesta iako su se ovi predali i razoružali. I ti bi bježao sa crnim đavolom u takvoj situaciji. To su veoma glupi argumenti.No možda ne znaš da Dražo nije pobjegao nego ostao sa dostinom četnika u svojoj domovini gdje je i uhvaćen.Ako ti je do slika partizana sa fašistama ima ih ali su se komunisti potrudili da i h unište. NPR. ovu nijesu stigli da unište:
Još nešto, ne možeš porediti Musolinija,Petena,Francusku i Dražu i Srpske zemlje jer se Draža od početka na razne načine borio protiv okupatora i bio ucijenjen čak i više puta nego Tito a u Francusku nije ni bilo otpora već špijunskog djelovanja jer su čekali saveznike.
A šta je onda ČETKA (one guste dlake poređane u pravilnim linijama na drvetu ili na neki drugi materijal a veoma dobro otklanja svu prljavštinu) jel i to Turski koljač nepismenjakoviću!? Nauči prvo Srpski jezik pa se javi da pišeš komentare u korist Tita jer je Tito mnogo volio do sebe takve a sklanjao one pametnije od sebe.
ovo nije slika ustaša sa partizanima nego sa Huskinom milicijom,još jedno podmetanje,na konju je lično Huska,svi to znaju ali i dalje to prikazuju kao sliku partizana i ustaša ,jadno
Иначе Хуска Миљковић предратни комуниста и вођа партизанске јединице у Цазинској крајини.У току рата промијенио страну и пришао усташама и Нијемцима.Основао муслиманску милицију по злу чувену за Српски народ Цазинске крајине.
A šta je vaš izgovor za udruženu borbu četnika, ustaša, Njemaca i Italijana protiv partizana na Neretvi?
Lijepo čovjek u tekstu kaže sa se Draži na dušu stavljaju i “zločini“ četnika Veljka Bulajića. Evo sjajnog primjera potvrde ove opaske.
Ko je stvarno s kim i sa kojim motivima na Neretvi sarađivao mnogo je kompleksinije pitanje od Bulajićevog filma. Bitka na Neretvi se dogodila se u istom vremenskom kontesktu kao i Martovski pregovori, i sporazumu u kome jasno stoji: ‘‘Да у садашњој ситуацији не постоји разлог због којег би немачка војска требало да води ратне операције против НОВЈ, нарочито кад се узме у обзир ситуација, непријатељи и интереси обеју страна; због тога би у узајамном интересу било да се непријатељство прекине… НОВЈ сматра четнике као своје главне непријатеље“.
Zato vam savjetujem da istoriju pokšate sagledati na osnovu izvora i dokumenrta, a ne na osnovu propagande i Bulajićevih filmova…
Nemojte, molim Vas, zapetljavati u digresije. Želite li da kažete da je cijela operacija Weiss izmišljena? Da Njemci, Italijani, ustaše i četnici nijesu ratovali protiv partizana? Da nije 10-15 hiljada četnika bilo na Neretvi? I sam je Draža o tome lagao na suđenju? I je li Veljko Bulajić uticao na svjetsku istoriju, pa ovo možete provjeriti svuda i na svim jezicima? A ovu vašu verziju prošlosti samo na portalima poput ovoga.
Anonimni@ Lijepo ti čovjek kaže da čitaš strana dokumenta i činjenice… Tito je tada sklopio sporazum sa Njemcima i označio kao zajedničke i jedine neprijetelje Četnike. Četnici na Neretvi nijesu čekali Partizane nego su obezbjeđivali teritoriju za savezničko iskrcavanje koje su očekivali. Partizani su na Neretvi sami napali Četnike u dogovoru sa Njemcima.
Ja i čitam strana dokumenta, Grome. Dokaza za kolaboraciju na Neretvi je obilje – slika, izvještaja, papira – četničkih, njemačkih, italijanskih, američkih. Bilo je i zarobljenih, i suđenja…. Ne vidim da vaša strana ima neka dokumenta da to opovrgne.
ОСУДИ КОМУЊАРО СТАЉИНА ШТО ЈЕ СКЛОПИО СПОРАЗУМ СА ХИТЛЕРОМ
СРЕЋАН ТИ ПУТ У СЈЕВЕРНУ КОРЕЈУ УСТАЈАЊЕ У 5 СРАЊЕ У 5.30 ПИШАЊЕ 6
odlican tekst, samo jedna mala ispravka Pecanac nikad nije bio u Drazinom pokretu ali stoji razlog ybog kog je ubijen.Boza Javorac je bio daleko od visokog oficira, on je bio lokalni siledzija i bandit u Starom Vlahu koji se cas predstavljao kao Drazin pristalica cas kao Pecancev, jako slican razlicitim vodjama paravojnih formacija u Balkanskim ratovima s kraja 20. veka.
АЛЕКСА ПЕЋАНЦА СУ СТРИЈЕЉАЛИ ДРАЖИНИ ЧЕТНИЦИ ЗБОГ САРАДЊЕ СА ЊЕМЦИМА
Дамјановићу, допунио бих вас. Зашто ћуте државе антихитлеровске коалиције на одлуку судских власти у Србији? По страни Русија али не чујем ни реакцију САД, Енглеске или Француске. Гдје је институт „Симон Визентал“ и јеврејске организације да осуде грешне Србе због рехабилитовања „фашизма“? Зашто не реагује нико осим југословенских „народа“, иначе насталих разним видовима расрбљавања кроз историју. Да сам, не дај Боже, припадник једног од тих народа ово ћутање би ме посебно заболило јер оно показује да се развијен свијет према њиховој историографији односи као према ненаучним памфлетима за унутарбалканску употребу.