Не може Бошњак бити Турчин
Позив упућен недавно путем новопазарских медија да се грађани тог дела Србије изјасне као Турци, направио је праву пометњу Новом Пазару.
Председник Удружења Турака у Србији Алија Шаховић тврди да је он био упућен само грађанима турских корена.
Санџаклије су, међутим, тај позив схватили као провокацију.
Удружење Турака у Србији, формирано пре мање од годину у Новом Пазару, 27. јула је позвало грађане да се регистрирају у том удружењу, а како би се формирала турска национална мањина.
Шаховић, каже да је позив упутио само грађанима турских корена, којих, каже, у Србији има велики број, многи грађани Новог Пазара и других делова Санџака, тврде да је позив био упућен Бошњацима, што су схватили као провокацију, са дубљим – скривеним намерама, упереним ка урушавању бошњачког идентитета.
“Кунем вам се да смо позвали само оне који имају турске корене”, казао је Алија Шаховић за Ал Џазиру, додајући да он осећа турске корене у себи, што “показује порекло његових предака који су у Санџак дошли са анадолских простора”.
“То није истина. Позив је послат Бошњацима. Да би се формирала национална мањина, потребно је 300 регистрованих грађана, а они их немају. Да има толико Турака у Србији, како Алија тврди, онда не би упућивао јавни позив путем медија. Осим тога, том човеку је надимак Алија Немац и то довољно говори да он има кризу идентитета”, одвратио је др. Алмир Муратовић, председник Бошњачке културне заједнице.
Муамер Зукорлић, санџачки муфтија и генерални секретар Бошњачке академије наука и уметности (БАНУ), такође каже да је позив упућен Бошњацима.
“Да, тако смо и дознали, јер су људи били изненађени, успаничени. Многи су нас звали, питали, тражили савет и одговор на питање зашто Бошњаке неко зове у Турке. Наравно да је позвао Бошњаке, јер овде не постоји ниједан Турчин, чак ни статистички”, каже Зукорлић.
И Шефћет Билаловић са Пештера је био изненађен позивом.
“Не може Бошњак бити Турчин”, каже, додајући: “Ја још нисам срео овде код нас некога Турчина да живи, а као туристу јесам. А пуно наших Бошњака живи у Турској, па они нису Турци, а сад испаде да смо ми овде Турци, а они тамо нису”.“
“Судећи по информацијама из медија и сами иницијатори су бошњачке националности и самим тиме, очигледно рачунају на припаднике бошњачке националне заједнице у Санџаку за ову работу. Осим тога, у Санџаку нема етничких Турака. Колико ја знам, има неколико породица етничких Турака у Прешевској долини, у околини Бујановца”, каже Есад Џуџо, бивши председник Бошњачког националног већа, напомињући да он нема ништа против организирања турске националне мањине у Србији.
Оно што је изненадило Бошњаке Новог Пазара јесте, како кажу, чињеница да се преко народа од којег очекују највећу помоћ и сматрају највећим пријатељем, покушава извршити „туркизација Бошњака“ и стварање једне мањине науштрб друге.
“То је јако опасна идеја и брутална агресија на биће и идентитет бошњачког народа у целини, а посебно у Санџаку”, каже Муратовић.
Џуџо сматра, објавила је Ал Џазира, да је ова идеја диригована из “великосрпских обавештајних кругова с циљем умањивања капацитета бошњачке националне заједнице и нарушавања добрих братских односа између бошњачког и турског народа, као и односа Србије и Турске”.
И Муамер Зукорлић истиче како се из ове иницијативе могу ишчитавати рукописи различитих политика и идеологија.
“Бошњаке овде стално негде својатају, замишљају их као шведски сто, којем ће да приђе ко хоће, кад хоће и узме колико хоће. Иако овдашњи Бошњаци иза себе немају јаку националну државу, која ће да их штити, они ће се одупријети оваквим покушајима асимилације, а будући да имају свој етнички, национални и културни идентитет”, каже он.
Неки грађани Новог Пазара кажу да су их из Удружења Турака позвали на превару, говорећи им како ће тако из Турске добити помоћ и инвестиције, а да се они, у замјену, требају одрећи свог – бошњачког идентитета и изјаснити као Турци.
Нажалост, у времену велике незапослености и апатије, овакве злоупотребе су могуће“, каже Зукорлић.
У Бошњачкој културној заједници такође сматрају да је материјална корист била један од мотива за покретање овакве иницијативе.
”Ко год каже да се осећа Турчином – лаже, само се за паре продаје”, резонује Шефћет Билаловић.
Иако је за српске медије председник Удружења Турака у Србији Алија Шаховић, између осталог, казао да је иницијатива покренута како би се лакше дошло до турских инвестиција, у разговору за Ал Џазиру тај аспект, како се наводи, није споменуо.
“Наш мотив је одређивање позиције Турака у Републици Србији те успостављање што бољих веза између турског и бошњачког народа у Санџаку, али и да постанемо важан фактор у јачању међунационалних односа између Турске и осталих националних заједница у нашој земљи”, казао је.
Шаховић каже да је задовољан одзивом грађана и бројем уписаних, а Ћани Билаћ, из села Билача у Прешевској долини, наводи како „у његовом селу има тридесетак кућа са скоро 180 чланова, да се сви декларишу као Турци и да су се прикључили акцији“.
Бошњачки лидери читаву ситуацију посматрају као “преседан у међунационалним односима у савременој историји и најављују слање протестних нота и турској дипломаТији у Србији, и власти у Београду, а Бошњаке позивају да одлучно одбаце овај асимилаторски чин и понижавајући пројекат и остану доследни свом националном идентитету.
Удружење Турака у Србији још није скупило 300 потписа грађана, неопходних за формирање турске националне мањине.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ama, viorila se i srbijanska zastava na sve institucije širom KiM pa ništa. Ništa to ne znači. Vi kao da ste blago retardirani. Nikako neke stvari da shvatite.
Наравно да за локални пораз постоји несразмерно поређење којим олакшавате увид у стварност. То што су Бошњаци постигли за само девет година ви нећете никад. Они победу на локалним изборима прослављају рафалном паљбом по црногорској застави, а вама због ширења застљве по ушима пицају ћушке од оних који су вам увели црногорски и од вас направили мањину. И опет их гласате.
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: ОГРОМАН БРОЈ МУСЛИМАНА У БИХ И РАШКОЈ ЈЕ СРПСКОГ ПОРЕКЛА!
Салих Селимовић, професор, историчар и публициста из Сјенице, човек који годинама, иако се суочава са бројним проблемима, неуморно истражује, објављује и отворено говори о свом српском пореклу и о исламизацији на простору бивше Југославије, бавио се и феноменом Светог Саве и муслимана, а недавно је добио Вукову награду.
Један сте од ретких Бошњака који јавно говори о свом српским коренима и истражује процес исламизације на просторима бивше Југославије, тврдите да је већина данашњих муслимана има српско порекло.
– Не видим ниједан разлог зашто би крио своје српске корене. То исто мислим и за друге људе без обзира о
каквом и чијем се пореклу ради. Што бих то ја био оно што нисам, а да не будем оно што јесам. Дакле, хоћу да будем оно што јесам. Мојим вишегодишњим истраживањима релевантних историјских извора, као и радом на терену, дошао сам до закључка да је већина наших муслимана, сада Бошњака, српског порекла и да су пре исламизације најчешће били православци, мада је било и католика. Ислам се прихватао из разних узрока. Пре свега треба знати да је то била доминирајућа вера освајача.
– Прихватити ту веру значило је обезбедити одређене привилегије као што су економске и уопште друштвене. Мало је било оних који су ислам прихватали из убеђења да је то једина права вера. Муслиман је био ослобађан неких пореских обавеза, а могао је напредовати на друштвеној лествици све до највишег друштвеног слоја, државних, војних и верских положаја. У 15, 16. и 17. веку, па и нешто касније, било је много наших муслимана који су постали бегови, санџакбегови, беглербегови, паше, везири и велики везири. Исламизација је почела у 15. веку да би у 16. и 17. веку попримила масовнију појаву.
– У почетку ислам су прихватали представници властеле почевши од оне најситније па до најкрупније. Нешто касније су ислам прихватали и трговци, сточари власи, занатлије. Села су се углавном касно исламизирала и увек је у већини села живело хришћанско становништво.
Недавно сте изјавили да др Мустафа Церић и Бакир Изетбеговић имају српско порекло.
– Да, рекао сам то, јер имам непобитне доказе. Мислим да и господин Бакир Изетбеговић и ефендија др Мустафа Церић то знају. Друга је ствар да ли ће то и јавно да признају. Они могу да се на мене љуте, али не могу да побијају. Ако имају друге доказе нека их изнесу. Преци Церића су били српско племство пре исламизације. Изетбеговићи су пореклом из Београда, а у Босански Шамац су се населили после напуштања Београда 1867. године.
Неки муслимани су се враћали вери прадедовској, недавно је то урадио и професор Мухамед Бушатлија из Београда, објасните овај феномен.
– Много је више наших муслимана/Бошњака који не крију своје српске корене него што се мисли и јавно истиче. Професор Махмут Бушатлија има сјајан педигре, јер потиче из српске владарске куће Црнојевића. Из те династије, која је владала Црном Гором у 15. веку, Станиша, син Ивана Црнојевића, је исламизиран и био је скадарски санџак-бег и господар великог дела Црне Горе. Тај чин Махмута Бушатлије, сада Станка Црнојевића, може да има и неку другу конотацију.
Како објашњавате тврдње већине муслимана да су пореклом Турци?
– Сигурно је у нашим земљама било етничких Турака као војних и цивилних старешина, свештеника и разних чиновника, али су се по завршеној служби најчешће враћали тамо одакле су и дошли. Било је и тога да су се Турци, у народу пежоративно називани Туркуше, женили нашим мештанкама и остајали овде, али је то било занемарљиво. Има истине за тврдњу да ће се наши муслимани или Бошњаци пре изјаснити као Турци, Иранци, Саудијци, па чак и Немци само не да су Срби иако са тим нацијама немају никакве ни етничке ни језичке сродности. Мислим да су за овакве појаве крива и једна и друга страна.
Да ли постоје бошњачка нација и босански језик?
– Да би се конституисала нека нација морају се испунити одређени и научни, а не само политички услови или критеријуми. Није довољна само политичка жеља и воља одређених политичких кругова. Може се политичким актом, актом домаће политичке елите подстакнуте и споља, прогласити нација, али такви акти по правилу доносе велике неспоразуме и сукобе, па и ратове, што је најтрагичније.
– Не осећам се довољно компетентним, али сматрам да су српски, босански, црногорски и хрватски језик један исти. Питао бих те тако „стручне“ политичаре, а и неке научнике, да ли им приликом комуницирања са Србима, Црногорцима и Хрватима требају преводиоци. Мислим да је на сцени „нарцизам малих разлика“ што би се могло рећи и за стварање синтетичких нација, а не само језика. Све то постаје трагикомично.
Бавили сте се култом Светог Саве и односом муслимана према највећем српском светитељу, ста сте открили?
– Приликом мојих вишегодишњих теренских истраживања у Старој Рашкој био сам изненађен колико је код наших муслимана било традиционалног поштовања култа Св. Саве. Најстарије жене обавезно су за Савиндан 27. јануара правиле посебно јело које се зове масеница. Када сам најстаријој жени, која је тада имала 96 година, рекао зашто то ради када је она муслиманка, кратко ми је одговорила да је то јело спремала и њена мајка и бијача (баба). Једна друга стара жена од 89 година ми је рекла да увек „за Савицу спрема масеницу“.
– У разговору са Бошњаком, који је имао 94 године, на моје питање зашто на неки начин обележава Савиндан као и неке његове комшије, само ми је кратко одговорио „Ово је заветна земља“. Муслимани су увек штитили и богато даривали манастир Милешеву код Пријепоља, јер је ту било гробно место Растка Немањића, потоњег архиепископа Саве и касније Св. Саве. Заблуда је да су се наши муслимани брзо и лако одрицали својих српских и хришћанских традиција.
Недавно сте добили и Вукову награду.
– Наравно да и даље истражујем и пишем. Да, добитник сам Вукове награде за 2013. годину као историчар истраживач. Тренутно радим на новој књизи која ће бити наставак претходне „Прилози прошлости Старе Рашке“.
Шта бисте поручили Србима и Бошњацима у Санџаку?
– Предложио бих релевантним друштвеним и политичким факторима и код Срба и код муслимана/Бошњака да озбиљно и одговорно пораде на јачању поверења, искрене сарадње и пријатељства. Не може нама бити нико ближи од нас самих. Само тако можемо да рачунамо на лепшу и извеснију будућност, јер је на све нас, што би обичан народ рекао, скочила и ала и врана. На крају крајева, ми смо исти народ без обзира на нашу, често и трагичну прошлост, па свиђало се то некоме или не.
Бегови и интелектуалци
Да ли је чест случај да се муслимани изјашњавају као Срби?
– Много је муслиманских интелектуалаца, бегова и трговаца који су се осећали Србима и то нису крили ни када су их због тога прогониле и турске и аустроугарске власти. Овом приликом ћу поменути само неке: Хусеин-бег Градашчевић, Дервиш-бег Љубовић, Омер-бег Сулејмапашић-Деспотовић, Авдо Карабеговић Хасанбегов, Авдо Карабеговић Зворнички, Хасан Ребац, Мустафа Голубић, Смаил-ага Ћемаловић, Мустафа Мулалић, Исмет Пуповац, Џемал и Шукрија Биједић, браћа Поздерци, Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Емир Кустурица, Џевад Галијашевић…
Сеобе и ислам у Рашкој
x Салих је рођен 25. октобра 1944. у Тешњу, БиХ. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а студије у Сарајеву. Радио је као наставник историје и директор школе у Кладници и секретар СИЗ за основно образовање у Сјеници, затим као директор у Гопдијеву и Сушици (Бијело Поље).
x Историјом као науком почео се бавити скоро одмах по завршетку студија. Област његовог посебног интересовања је порекло, исламизација, демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој или Рашкој области.
x Активни је учесник многих научних скупова и стални сарадник више научних зборника и ревија. До сада је објавио шест књига и 70 научних радова који су публиковани у научним зборницима историјских музеја и архива у Србији и Црној Гори. Аутор је студија „Сјеница“ и „Кладница“ и један од аутора антропогеографске студије „Сјенички крај“. Нова књига Салиха Селимовића „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“ је прави историографски драгуљ.
Зајебите ви то. На згради општине Рожаје виори се бошњачка застава, као у Петњици и Плаву. Њихов је човек задужен за издавање концесија на коришћење дрвног богатства. Да не набрајамо даље где све имају људе на функцијама.
А где сте ви? Имате ли Србина председника удружења таксиста, или удружења конобара? Или вам само Зорам Миливојевић остаде за утеху?
Не може Турчин, али јесте и остаће ”пола Турчина, пол-турица”, тј. потурица, о коме круже послобвични гласови засновани на искуству…
Прво Срби, па турци,па онда Срби мухамеданске вјере, па југословени,па муслимани,па бошњаци,па опет турци! Није вам га лако,час овако час онако!