Не може брод у каменицу
1 min read
Милутин Мићовић
Пише: Милутин Мићовић
Шта значе ријечи апостола Павла – да у цркви Божијој нема Грка, Јевреја, ни Латина? Ова реченица може да направи тешке неспоразуме, посебно ако је човјек огрезао у неку деградирајућу догматичност, у неку партијску логику.
Јер Грци, Јевреји, Срби, Руси, Црногорци, улазећи у Цркву, не престају да буду то, али њихов дух добија нешто ново, којим надрастају локално насљеђе. То је смисао човјековог развоја,- надрастати фолклорни, психолошки, културни локализам. И кинеска, и америчка, и европска култура су локалне, – гледано с неба, или, из дубине православља.
Тим, унутрашњим путем, запућен човјек, постаје наднационалан, испуњен сасзнањем о Човјеку, поријеклу, свијету, Богу. У том смислу, нема у Христовој цркви, ни Грка, ни Србина, ни Црногорца, ни Јапанца, јер су сви позвани да преобразе, и надрасту свој локализам, уиме универзалне, божанске суштине… И сад доста теологије! Немамо више времена за дубоке теме. Јер, потровасмо се, међу собом, посебни ми Срби и Црногорци, у овој стијешњеној Црној Гори, над којом се иживљавају недорасли лидери, плаћеници глобалиста.
А тровање иде утолико брже, јер су Срби и Црногорци иста крв. И неразумијевање иде још брже, јер су истога језика и насљеђа. И свако је препоручен за тровање и самотровање, ко остане у тој примитивној, националистичкој религији. Јер у тој религији нема Излаза, – само има пораза! А Христос је отворио човјеку Излаз, да не тумара затворен у својој нацији, па и кад има племенито родољубље. Добро чиниш и себи и свом народу, ако имаш тај Излаз, ту моћ самонадрастања, ту Божију подршку. А без тога, у што онда спадаш, пита те Његош.
Кад се дохвати ових питања, предсједник Ђукановић од себе прави гротеску, која се распрскава у сировим манипулацијама и конфузним гестикулацијама. Он би хтио неку цркву коју би могао смјестити у своју партију, каже ми пријатељ. Толико зна о Христовој Цркви, која је виша и од Грка и Јевреја, а посебно од Среба и Црногораца, које је он у овом балканском кланцу издијелио и завадио, па једни другима очи ваде, а он опако коло води.
Зашто народ, окупљен у молитвеним литијама по Црној Гори, не истиче ни своје српство, ни црногорство? Он то не може да схвати, па каже, „лудачке литије“. Јер не може да појми шта је православни човјек који разгоријева „божанску искру“ и слави Бога правде. Па и по овоме се види да је Ђукановићу Његош страни писац, и окупациопни владика и государ. Ко нема бар и најмањи зрачак те божанствене искре, нека не помиње Његоша, ни Његошев народ, ни Његошеву Црну Гору.
Пријатељ ме пита, како се Ђукановићу не смучи на себе и на своје опако дјело? Кд се удруже тотална амбиција, и тотално незнање, обавезно праве тоталну катастрофу. А хоће да стоји на челу народа? Не зна за ону Христову ријеч:Многи који су приви, биће посљедњи!
Дијете посткомунизма, постисторије, постистине и виртуозне политичке манипулације, од зелених дана. Али манипулатор једном уђе у своје маказе. Кад се човјеку и народу поставе основна питања, види се , – има ли га или га нема.
Овај народ у „лудачким литијама“, посвједочио је да га има, да носи памћење, слободу, наду у Бога истинога. Комунисти су били јаснији, – изгонили су цркву из партије. А он овакав, хоће цркву да утјера у партију? Комунисти би му рекли – дијете не будали. А Сула Радов би рекао оно што је рекао Зеку малом(Кнјазу Данилу): „Не може брод у каменицу“ .
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Uvazeni autore kolumne, ,,svaka ti je ka’ Njegoseva“. Steta sto Montenegrrini ne mogu pojmit tvoje duhovne, eticke, intelektualne, dubine i visine. Zaprlozili su svoj um i naum u orvelovskoj farmi: neki suu prodali vjeru za veceru, neki imaju ,,divlju pamet a cud otrovanu“ , neke avetinje ne znaju za svetinje…
A ti, samo pisi. Tvoji tekstovi su puni ljubavi za covjeka, mozda ce spasiti nekog zabludjelog…
И овде поменути Данило манити је напао на Кадиће па сконча у Котору. Стиже гаТодор. Видећемо како ће проћи мило манити. Надам се да ће се све решити мирно на изборима.
Baba je baba ,pa jos Petrana!?
bab
ČOVJEKU KOJI JE NA BRANIKU NAŠE SVETE VJERE PRAĐEDOVSKE, OSLIKAVA ISTINU.
NA DRUGOJ STRANI, JAVILA SE BABA IZ GORSKOG VIJENCA? SNOVIĐENJE I SUMRAK SVIJESTI, SUŽAVA SE UJEDNU TAČKU.DOŠLO JE VRIJEME DA SE UGASI BEZUMLJE.
Baba Petrana,pročitaj još jednom tekst pa pokušaj da od pametnih ljudi,kakav je Gospodin Mićović,bar nešto naučiš !
dome micovicu kamene ali bas kamene ste duse vi koji bi razbucali crnu goru i sve crnogorsko cak bi i slovo c utrli…utrla vi se sva vasa zla u vas zlotvorski mozak….
Е Петре“бабо“,ја сам црногогорац од младости се са тим дичио!Не бих те сада едуковао који су ми корјени,јер нијесмо ваљда репа без корјена,али и ако не заслужујеш пажњу морам се осврнути на мржњу која избија из тебе јадне!Црна Гора и црногорци су вјечни због Његоша и наших предака,а ви сте се као неки нови и модерни сами како кажеш „утрли“ јер вам вођа нема ни основног поштовања према црногорском,народу којег назива „лудим“(само200.000 који су изашли,без оних који немогаше)!Замисли само шта би се десило у некој нормалној земљи кад би на улицу овако достојанствено изашла безмало половина становништва?Да има бар мало морала и савјести сам би рекао да је побркао лончиће.али шта очекивати од особе која никад у животу није ни запалила свијећу а камоли изговорила молитву!ЈАД!!!
Покољења дјела суде!
И српски пјесници пропојали фанариотским напјевима братоломијевским са Босфора, који се изругују словенском православном народољубљу и вјерности прецима: „И свако је препоручен за тровање и самотровање, ко остане у тој примитивној, националистичкој религији.“ Е.мој Његоше Тајновидче, остаде ти затворен у својој националистичкој причи.Залудњи ти пос’а би она Твоја
СРБИН СРБИМА НА ЧАСТИ ЗАХВАЉУЈЕ
Како одох из слободних горах,
мишљах у њих Српство оставити,
а међ’ туђим уљести народом,
ком обичај ни језика не знам:
вјера друга, царство, миса друга;
мишљах презрен ка и крвник бити
ради вјере – свијета неслоге.
Но ја сасвим другојаче нађем:
бих дочекан у Котору красно
у српскојзи кући Лумбардића.
Ту три дана ка у тренућ прошли
правом чашћу и весељем српским;
док четврти, на уранак сунца,
конте Јосиф из Доброте дође
са његова два мила синовца,
два синовца како двије виле.
Тек се стасмо, братски с’ изљубисмо,
питасмо се за живот и здравље,
и у говор дуг искрено српски
сташе сва три конта говорити:
„Воља нам је, стари пријатељу,
да нам кућу пођеш видијети
(не ђе друго веће у Доброту)
са свом браћом која су ти овђе,
нашом браћом храбрим Црногорцма.“
Ми без молбе, како Црногорци,
из ријечи на ноге скочисмо,
три четири лађе напунисмо;
њини момци одвезу нас брзо.
Ми одмаха, тридест и четири,
у бијелу двору њиховоме
божу помоћ њима назовемо,
они нама: „С добром срећом дошли!“
Загрле нас као своју браћу
и сједну нас у позлатне стоце,
пак одмаха кафу и ракију;
кад исписмо кафу са ракијом,
све нас зовну за сто благовати.
За њ весело и дуго сјеђесмо
частећи се сваком ђаконијом,
јошт за сваком друго пијућ вино,
у њ спомињућ царе и ћесаре
који добра српском роду жуде,
пак и слобод црногорског гњ’језда,
а за здравље један другом, зна се.
Пошто ти се мушки напијемо
и весело српски исмијемо,
конте Јосиф и два му синовца
начну опет од свег срца молит
да сви код њих ноћит останемо,
а и даље колико нам воља
ка у правог Црногорца кућу.
Ми с грохотом и с потресом двора:
„Бисмо, конти, божја ви је вјера,
за неђељу, мање ни сахата!
Ко би бјежа од оваквог добра
и од таквог братског пријатељства?
Ал’ нам прост’те, јер немамо када:
брод нас чека, а вјетар је за нас.
Него збогом и фала ви на част!“
Онђена се братски изгрлимо,
готово се с плачем раздвојимо.
Ми к својему намјерену путу,
с пријатељма растасмо се т’јелом,
али душом нигда ни довијек.
О, ви Срби, свуд ли српствујете,
дужност чојства праву испуњате!
Jad si ti od Crnogorca čim se dičiš s malim „c“.
Ugnali su tebi 500 godišnji rajetini kompleks inferiornosti a ti, vjerovatno, u zamjenu za sinekuru prihvatio status provincije.
Svi li ste isti, svi na isti kalup!
А може ли српска црквена тробојка са Крстом и оцилима на литији у Никшићу? Зашто вама никшићким Србима црквени барјак, који се вије широм територија Српске Православне Цркве, смета толико да на литијама од њега бјежите као од чуме?
Зато што политикантствују. Мисле да одбацивањем барјака своје светосавске Српске Цркве могу придобити двоједушне милашлије који свих ових година својим гласовима држе на власти и генеришу овај сулуди систем настао као духовно затирачка негација свега изворно српско православног у земљи Светога Саве и Симеона, које такође уопште у уста не узимају или узимају сасвим ријетко.