Не није страдални народ мој “издробила” васцијелога зла преша, и страх и нужда, већ најприје чар моћи и богаћења
1 min read
Литије, илустрација
Пише: Стефан Метохијски
Изгубио сам вјеру у ваљаност овога нашег народа. Нека ми Бог опрости, јер народ мој то не може и неће. Изгубио сам и коначно, сваку наду да оног суштинског бољитка у нашем народу икада више не може бити. Не заслужује народ мој, нисмо дорасли ми за ништа такво, за – добро. Јер, добро припада другим народима, који знају шта је род и шта су његове потребе, визије и нужности.
Наставимо ли овим газом, сви бродоломи и сва утапања су тек пред нама. Оправдано, по свим и сваком основу. То чим се поносимо, није даље од заблуде, нити веће од наше сопствене представе, коба своје величине. Улазимо у време поновног – великог мрцварења. Улазимо у поновљена трења – она унутрашња – вјек вјекова. Гдје је задјенула зрелост рода мог, она политичка, државничка, као да су партије изјеле људскост свог бића рода мог а сва мудрост ископнила, оронула, ојађена.
Неће то моћи поднијети род мој.
И будимо искрени бар једном и изговоримо тог једног пута: да и ово овако постигнуто је искључиво збир разнородних повољних околности, а не никако – наших вриједности. Наше вриједности су ништене и то смо их уништили, да, ми сами.
Слуђен народ се жали да су га политичари “излуђели”. Он не пропитује колико је сам својим слепилом, глувоћом, ћутњом, егоизмом, самозаваравањем, кукавичлуком, полтронством, снажним примитивизмом и безобзирношћу самопонизио се, па докрајчио. Сам себе повео на рубове најгорег простаклука цивилизацијски несаопштивог. Издише наш народ и у буци и у хајци, у гротлу приземних оптужби на оштрицама најнашјих ножева те неодољиве ексклузивности примитивизма. Нашег сујетства свих подјела и свих дијељења, злог домаћина, незајажљиве коби братомржње.
Великодушне идеје, жртве и дарови и завети народа мог, ишчезле су у тешком ропцу. Очас плијена, очас похара, ликовања братомучеништвом – брат се братском муком храни. Не, ниједна наша побједа није никад постигла сврху надљудских изгуба из свих наших страдања. Сва чојства и јунаштва данас зјапе постмодерно – затомљена.
Све смо то ми сами самцати острашћени заслугама разноразних синдрома споменичарства и свих првобораштва огадили, свима у кући и око куће наше. Ниједан народ није као народ мој искреније југословенисао и до дна комунисао, све до страшног истребљења, потпунога, као народ, као род мој.
Не није страдални народ мој “издробила” васцијелога зла преша, и страх и нужда, већ наприје чар моћи и богаћења. Свесвијетле омрчене каријере крваве идеологије, од Цетиња до Дедиња, а не до Борче, јер, не римује се. Да, то је тај исти народ мој: исти народ изабра аустријског каплара за свога над-доживотног господара. Ништа мање до иза-животног и никога другога до онога ко Цркву уби, поби Митрополију, искасапи сво свјештенство и монаштво. И Владику народа мог. А Ловћен нам обезглави.
То не учиње туђин него исти, народ мој. Исти народ је онај што аскојевцу пробисвјету Милу бритви оберлопову и шверцеру сам себе изнајми на 30 година у ренту, без оклијевања.
Није се могао издићи народ мој све до – Митрополита Амфилохија који мудрошћу од искона – руком га за врат ухвати и ишчупа из тамница јаловишта вјечне опозиције и зле биједе стокупљевине, најтеже куге човјека од рода мог, морално сломљеног, роба нечаснога, јефтино откупљеног. Ужас мој.
Ето то постигнуће је највиша наша завјетна Светиња коју ћемо бранити до самога краја и тако ми вјере Божје, завјета нашег Ђеда – одбранићемо!
Мој роде жигосани опет хрлиш у сусрет жигосања,опет свог. Крив си, одговоран си, да ли знаш. Не оптужуј никога, стани – зачас. Не гурај ово самртно клатно, остави га барем једном да се смири, да мирује, на средини. Стрпљење молим, стрпљењем се молим за спас из понора, племена свог.
И умјесто слуга, поста му тиранин, прогонитељ, наново зло. Е толика је незасита и слијепа похлепа за влашћу самоизабраника народа мог. Стрпљење безнадно молим, стрпљењем се скрхане вјере своје молим за спас излаз из понора и вјечитих јама безднаница, племена мог.
Ово зборим: да нико не писне зуцне, да ништа није сјутра ни купио, ни продао, стићи ће казна Божја. Помози Боже још само овај пут, моме роду, није безимен, но је то род Српски – утри му Боже пут.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Briljantno. Tacno gadja u epi centar!
Upravo Pekiceva duboko poniranja, do prauzroka nase istine. Hrabro, velicanstveno!
Gospode Boze kakav tekst! Dubina Pekiceva a izraz iskren iz duse
Сјајно! Најзад!
Sto kukate tk intelektualne velicine.kad ste do juce sluzili i kaplaru kaplarcicima.svi od reda,samo i je bitno ko koliko daje peneza i sinekura.a oda optuyujete stado koje cuvaju vuci u jagnjecoj kozi
“Наставимо ли овим газом, сви бродоломи и сва утапања су тек пред нама. Оправдано, по свим и сваком основу. То чим се поносимо, није даље од заблуде, нити веће од наше сопствене представе, коба своје величине. Улазимо у време поновног – великог мрцварења.”
Управо тако!
Фасцинира дубина разумијевања нашег страдања. Господо представници нас Срба, не само да Влада не смије пасти, него усвајајте законе и хапсите а покрадено узимајте од лопова! Немате изговора! Не гуслајте о вашијем заслугама! Нагрдисте српски народ! Еј!
Влада не смије пасти! Ако су ваше пишљиве партије важније од нашњг народа, боље да вас нема!!!
СВАКА ЧАСТ ОЧЕ СТЕФАНЕ!
Nema dalje-Bog te Gospod blagoslovio
Антологијски за наук роде мој!
У епицентар нашега страдања! Или наши не умију са партијама или нијесу партије за њих! Бију се мрзе, комбинују, петљају, муњишу, задригли незнавени за било шта сем халабуку! Како год да узмеш нагрдише нас нико други до наши! Истина је!
МЕТОХИЈО ЗЛАТНА, МЕТОХИЈО МАЈКО! Хвала вам за сваку ријеч и свако слово! Божанствено и преболно!
“Слуђен народ се жали да су га политичари “излуђели”. Он не пропитује колико је сам својим слепилом, глувоћом, ћутњом, егоизмом, самозаваравањем, кукавичлуком, полтронством, снажним примитивизмом и безобзирношћу самопонизио се, па докрајчио. Сам себе повео на рубове најгорег простаклука цивилизацијски несаопштивог.”
То је та суштина коју би да прећутимо! Не може!
Српство наше часно и честито! Људско понајприје! Треба нам вијек кајања оче Стефане!
Влада не смије пасти чујете ли веље вође! Не играјте се!!! Зло је вријеме!
Српство се носи отмјено а брани храбро и достојанствено. А не ка ови чангризи што уједају и гризу, сјечу сваку грану људске мјере! Влада не смије пасти или ћете брати кожурине редом!!!!!
“То не учиње туђин него исти, народ мој. Исти народ је онај што аскојевцу пробисвјету Милу бритви оберлопову и шверцеру сам себе изнајми на 30 година у ренту, без оклијевања.”
Бог му врнуо као што врће нама! Е јесмо заслужили ка ниједни! Нека га врну ови “наши” у свој дом! Будале!!
Оче Стефане Бог те благословио!!! По сто пута!
Наставимо ли овим газом, сви бродоломи и сва утапања су тек пред нама. Оправдано, по свим и сваком основу. То чим се поносимо, није даље од заблуде, нити веће од наше сопствене представе, коба своје величине. Улазимо у време поновног – великог мрцварења. Улазимо у поновљена трења – она унутрашња – вјек вјекова. Гдје је задјенула зрелост рода мог, она политичка, државничка, као да су партије изјеле људскост свог бића рода мог а сва мудрост ископнила, оронула, ојађена. Неће то моћи поднијети род мој. И будимо искрени бар једном и изговоримо тог једног пута: да и ово овако постигнуто је искључиво збир разнородних повољних околности, а не никако – наших вриједности. Наше вриједности су ништене и то смо их уништили, да, ми сами.
ISTINA ISTINA ISTINA ISTINA!
“Помози Боже још само овај пут, моме роду, није безимен, но је то род Српски – утри му Боже пут.”
Бог ти оче помогао, освијетли нам пут! Отријезни аветне! Уби нас злоба и странчарење!
Рука ти се Стефане позлатила! Боже дај!
Није се могао издићи народ мој све до – Митрополита Амфилохија који мудрошћу од искона – руком га за врат ухвати и ишчупа из тамница јаловишта вјечне опозиције и зле биједе стокупљевине, најтеже куге човјека од рода мог, морално сломљеног, роба нечаснога, јефтино откупљеног.
Surova istina! Nasa istina! Djedova ostavstina a ne usmrdjelih partija vjecne opozicije!
Блиставо човјече Божји! Дако нас ријеч Божја пробуди! Тачна је свака ријеч! Преболна јер је тачна да тачнија не може бит! Упамет се!
Ето то постигнуће је највиша наша завјетна Светиња коју ћемо бранити до самога краја и тако ми вјере Божје, завјета нашег Ђеда – одбранићемо!
Мој роде жигосани опет хрлиш у сусрет жигосања,опет свог. Крив си, одговоран си, да ли знаш. Не оптужуј никога, стани – зачас. Не гурај ово самртно клатно, остави га барем једном да се смири, да мирује, на средини. Стрпљење молим, стрпљењем се молим за спас из понора, племена свог. И умјесто слуга, поста му тиранин, прогонитељ, наново зло. Е толика је незасита и слијепа похлепа за влашћу самоизабраника народа мог.
Bog ti pomogo namjerniče!!!!
Убитачно! У срж! Боже помози!
„POMOZI BOZE, JOS SAMO OVAJ PUT…“
AMIN !!!
Kad za Spas preostane samo Vapaj Molitve
ostaje gorka nada (Prilepin) u Boga.
Gorka jer spas – ovakvi kakvi smo –
ne zasluzujemo.
Hocemo li nesto nauciti iz ovog istinski
svetog teksta ?
Свака ријеч једна рана!!! Све је ИСТИНОМ ткано! Браво!
Оправдано осуђујући чланак, за отрежњење! Ако нас још има!
То не учиње туђин него исти, народ мој. Исти народ је онај што аскојевцу пробисвјету Милу бритви оберлопову и шверцеру сам себе изнајми на 30 година у ренту, без оклијевања.
FENOMENALNO!
VAISTINU FENOMENALNO !
Uh, nemam rijeci!
Истина!!! Ово земљаче убија!
UBIJA, TACNO.
ALI JA IPAK ZELIM DA SE NADAM.
MORAM ZBOG UNUKA I SINOVA SVOJIH
Briljantno!