Не одричимо се гробова

Пише: Јована Цакић

Народ попут нашег није спреман за вечни починак који нам нуде. Народ, који је крв проливао за част отаџбине, за дом километрима далеко, народ који је преживео Албанску голготу и потукао непријатеље, који је одбранио кућни праг и окућницу није народ који је склон издаји. У сваком житу има кукоља, јасно, али гени који су нам уцртани у крви само чекају тренутак да се испоље…

Европа је напокон гласно и јасно затражила оно што годинама и жели и на чему ради. Оно, за шта смо гинули. Оно, због чега постојимо.

Признајте Косово и уведите санкције Русији и можда ћете бити примљени у срце Европе. Постати део Европске Уније за Србију је постало пут у пакао. Пут у суноврат и омча око врата народа који је Европу некада бранио и ослободио од непријатељских стега.

Србија за Европу и колективно Запад представља бездан који треба искористити и у амбис бацити оног тренутка када од ње више нема користи. Оног тренутка када из ње исцеде и последњу кап крви којом је натопљена бранећи се од претходних освајача, биће бачена на зграриште историје и избрисана за сва времена да у будућности за њено име нико не чује, да се на њу нико не позове, да нестане….

Ова земља је наша дедовина. Саткана од крви и зноја. Није ничија прћија да је дели како му се прохте. Није ни моја ни твоја. Земља је наше деце и наших дедова. Грумен који мора остати цео. Држава која мора одржати свој суверенитет. Држава којој је дошло време да покаже којем ће се приволети царству.

Време је да је одбранимо. Зарад своје деце, крви, гробова, еј гробова…

Заборављамо да ти гробови чине народ.

У Завештању светог Симеона јасно стоји да „..без оног под земљом, не би било ни оног на земљи.

„Ако ти нико жив не може казати докле допире твоја земља и твоја баштина, потражи кости и гробове, и мртви ће ти истину казати“.

Ако се одрекнемо гробова, одричемо се себе самих. Постајемо љуштуре, људи без идентитета и душе, не разликујући се од камена, осуђени на изумирање….

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: