(Не) природна Србија и Црна Гора

Србија ће увијек да воли Црну Гору као што се воли одметнути, блудни син, а монтенегринска трећина Црне Горе наликоваће сасвим на Хрватску – у љубави према Србији.

Никад је неће вољети.

Неће је вољети због сопствене савјести и због тога што понекад доказ властитог постојања ваља наћи у негацији туђег.

Ако је могуће изузети презадуженост као облик ропства, Црна Гора данас успјешно имитира државу. У очима народа обје земље, Србија чак ни то. Ко замисли Србију као систематски силовану жену, над којом су се шлицеви можда затворили, али шутирање ногама није престало – неће много да погријеши. Као ни онај ко замисли колики допринос даје мала Црна Гора стално јебуцкајући.

Да ли мислим да постоје национални Црногорци? Да, мислим. Свакоме је допуштено да изабере што жели да буде, али није људски да се по прихватању новог идентитета, макар и у оквиру старе географије, према ближњем буде дугорочно и програмски зао.

На свакодневној равни, када се као народи погледамо у очи, видимо како на свијету у коме се опасно кува, у свијету у коме није исто јеврејско не и арапско не, у коме није исто руско не – Срби и Црногорци немају никог ближег свог.

Официјелно црногорско: – Да, на све диктате пристајемо!, без потешкоћа се преводи на официјелно српско – Да, на све диктате пристајемо.

Тај језик не разумијем? Толико су та издајства непреводива на руски.

Ако Србија и Црна Гора на све диктате Запада дебото пристају, у чему је онда разлика између Србије и Црне Горе? У чему лежи разлог постојања разједињености два ока? 

С обзиром да ни на какав злочин проистекао из глобалног сађења тикава с врагом нисам приморан, могу да установим како разлике између официјелне Србије и Црне Горе нема. Политикуни су продали све, да би они, деца им и ђеца, живјели до конца. Народ Србије и Црне Горе, па и широм Природне Србије и Црне Горе генерално не желе распродају свега (од земље и ваздуха, преко сјемена, гена и Косовског циклуса), нити желе распад школства, здравства, судства; цркве, породице; брака.

Ми преостали, као у Светосавској химни, од Мора до Дунава, желимо да преведемо како слога само спасава.

Кога?

Србе, само?

Не, бре. Све људе.

Животиње се кољу, људи разговарају. Ако си човјек, не ратујеш, готова формула.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: