Не сипа се ново вино у старе мјехове: Јалови покушај реформације ДПС-а осуђен на пропаст

Након историјске побједе опозиције 30. августа 2020, те годину дана након пораза неприкосновеног црногорског суверена Мила Ђукановића, процес распада ДПС-а ушао је у завршну фазу.

Међутим, као посљедњи покушај и крик организације која је спроводила страховладу и најгори могући облик дискриминације једног народа безмало три деценије, од недавно је тренд „модернизације“ ДПС.

Прво је јавност изненадио избор Данијела Живковића за шефа партије, а од јуче свједочимо и тренду „реорганизације“ некадашње машинерије за куповину гласова.

У том павцу свједочимо и „мини трибинама“ које ДПС организује, на почетку, у Котору и Мојковцу, а све „у склопу кампање за унутарстраначке изборе“.

Имајући у виду саопштења за јавност, све је врвило од јалових покушаја да се остаци остатака расутог бирачког тијела охрабри и да се почне испочетка.

Тако се, сходно саопштењу ДПС-а, у Мојковцу окупљеном чланству ДПС-а обратио генерални секретар партије Александар Богдановић, који је рекао да и овај догађај представља наставак партијске реформе за коју каже да иде задовољавајућом динамиком те да је од изузетне важности да се сам изборни процес доведе до краја на квалитетан и темељан начин. Он је констатовао да ДПС, као државотворна партија и најјачи политички субјект у Црној Гори, има дужност и обавезу да буде покретач промјена и креатор нових трендова којим ће се успоставити нови стандард на политичкој сцени Црне Горе.

У Котор је послата Александра Вуковић-Куч, која је покушала да разигра кандидате за шефове локалног ДПС-а, и све претворила у неку тривијалну дебатну секцију.

Тако је, примјера ради, актуелни шеф которског ДПС-а Неђељко Мошков наступио на начин што је оголио сав чемер и биједу у којој се налази ова странка.

„У новом Општинском одбору морамо да пронађемо нове идеје и пробудимо стару снагу, са људима који ће са мном на челу да промовишу наше идеје. Такође, одборници морају да имају чврсту везу са мјесним заједницама и са мјесним одборима наше партије, јер глас народа се мора слушати у континуитету”, рекао је Мошков.

С друге стране, имамо случај кандидаткиње за предсједницу которског ДПС-а, извјесне Слађане Мијановић, која је саопштила да је ка тој кандидатури „водило срце и љубав према граду, држави и ДПС-у“.

“Моје дјеловање у оквиру ДПС-а траје двадесет година и за то вријеме била сам укључена и прошла читаву структуру партије од мјесне организације, преко чланице Извршног и Општинског све до чланице Главног одбора. Тако да са правом могу рећи да одлично познајем партијску организацију, као и да сам поносна на свој развојни пут”, казала је Мијановић.

Дакле, као што смо и казали, преко дебатне секције до реформи.

Тотално погрешан приступ, као и све што се дешава у овој странци која би, захваљујући недјелу њихових неславних претходника, заслужила укидање – а, не реформу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: