„Не слути на добро“: „Вјесник смрт“, Бернар Анри Леви, у граду-хероју

Вијест да Бернар Анри Леви – француски новинар и филозоф који иде у корак са америчким бомбама, тенковима и „демократијом“, у друштву Максима Марченка – гувернера Одеске области и бившег команданта бившег официра злогласног националистичког батаљона „Ајдар“ – шета Одесом, градом-херојем, одјекнула је у домаћој и свјетској јавности.

Руски медији су оцијенили да појава „Јахача Апокалипсе“ или „вјесника смрти“ (како Левија често називају), „нарочито у овом моменту, не слути на добро“.

Уз подсјећање на Левијеву срамну улогу у судбини српског народа на Космету, подсјетили су и да је тај „филантроп“ 90-их година прошлог вијека савјетовао Западу да призна предсједника самопроглашене Чеченске републеке Ичкерија – Аслана Масхадова, да је подржао грузијску „револуцију ружа“ (2003), и позивао да се изврши војно-политички притисак на Русију током конфликта у Јужној Осетији (2008).

Истакнуто је да ово није први пут да Леви „помаже“ Украјини. Био је дио „Евромајдана“ 2014, а у угледном Монду објавио је русофобни трактат – „Сви смо ми Украјинци“. 2019. срео се са Владимиром Зеленским, а тема разговора био је – руски предсједник Владимир Путин.

Улогу Левија у дешавањима широм свијета сагледао је и бриљантни француски интелектуалац, Серж Алими, апострофирајући чињеницу да је овај, по правилу, слијеп за све злочине „савезничких држава“.

„Од Франсоа Митерана, сви председници републике без изузетка су тражили његову помоћ, или су трпели његове каприце: Митеран у време рата у БиХ; Ширак у време рата у Авганистану, при чему је овај интелектуалац чак и аутор једног званичног извештаја!; Саркози у време рата у Либији; Оланд у време рата у Украјини. Емануел Макрон, чији је Бернар-Анри Леви ватрени присталица, такође пажљиво слуша оно што његов присталица тражи. Тачно је да за разлику од великих француских интелектуалаца, као што су Ками, Малро или Симон де Бовоар, Бернар-Анри Леви нема значајних дела иза себе… осим неколико промашених филмова и склепаних есеја који су јавно присутни само из разлога што им његови моћни пријатељи, новинари великих медија, поклањају пажњу у својим медијима. Он је истовремено богат, утицајан, и има времена да ради агитпроп. То ће и само то остати у његовом наследству, ниједан роман, филозофски текст или филм… и он је тога свестан.“, закључио је Алими.

И славни српски режисер, Емир Кустурица, осврнуо се својевремено на лик и дјело Левија, истичући да је овај „свуда гдје је стигао да промовише идеју либералног капитализма промовисао и рат под фирмом хуманисте који се бори за мир“.

„Није то било само када је у предграђу Париза сагет испред неког зида глумио да се налази на сарајевском насељу Циглане. Дешавало се то у току вечере у ресторану Клосери де Лила, када је између порције шпагета са тартуфима и боце скупоцјеног вина, слао поруке из „опкољеног Сарајева“. Чинио је такве ствари у предвечерје агресије на Либију коју су опустошили и опљачкали Француска, Британија и САД. Исто је чинио на Косову, Украјини, гдје год је могао да у име одбране корпорација и властитог богатства брани идеју демократског тоталитаризма. Радио је то у Сирији гдје, на срећу, више нису на власти они који су тамо ратове сејали од краја осамнаестог вијека! Ипак, највише се истакао у Либији гдје се данас стуација драматично мијења и враћа на стање које више личи на Гадафијеву Либију него на пљачку коју су извели Саркози, Клинтонова, Обама…“, закључи је Кустурица, уз поруку да је Леви – „распали шездесетосмаш, корумпирани интелектуалац, рутави писац чије књиге које напише у паришком ‘Кафе д флор’ између два капућина нико више и не чита.“, закључио је Кустурица.

Прочитајте још:

Издаја у руској науци: Научни развој у Русији контролишу Англосаксонци

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: