ИН4С

ИН4С портал

Не смемо да заборавимо хероје: Комеморативна академија поводом 25 година од битке на Кошарама

1 min read

Фото: Принтскрин Спутњик

Војници, борци и њихове старешине у Војсци СРЈ заслужни су за битке на Кошарама и Паштрику којима је осујећен план НАТО-а за копнену агресију на Србију и они се никада не смеју заборавити, поручио је премијер Србије Милош Вучевић са Комеморативне академије којом се обележава 25. годишњица од битке на Кошарама.

Комеморативна академија почела је интонирањем химне Републике Србије, а председник Владе поставио је и питање: Шта би било са свима нама да није било тог непробојног бедема на Кошарама, њих 109, „наша крв и будућност“?

„Они су наша деца и синови, браћа, молитвеници, као да су из наших кућа отишли да бране Србију и данас на небеској стражи гледају шта и како радимо за Србију“, рекао је Вучевић.

Истакао је да сећање на ту ратну годину мора остати уписано у морални и духовни систем вредности данашњих и будућих генерација, као и то да су браниоци Кошара нови Обилићи који су „ступили у одред небеске Лазареве заставе“.

„Слободна Србија славиће најзаслужније за њену слободу. Прошло је време када је срамним одлукама политичких елита био заборављан подвиг јунака са Кошара, али ми ћемо градити сећање на најбоље од нас“, нагласио је Вучевић.

Навео је да пример јунака са Кошара треба да нам буде путоказ у време када се Србија суочава са бројним изазовима, као и да су Србин и војник скоро па синоними. Вучевић је додао да се границе некада мењају разним одлукама, али да постоје оне писане крвљу и костима јунака – вечне границе.

„Нека нам је вечна и слободна мајка Србија“, закључио је Вучевић.

Догађају који је организовао Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије присуствовали су и чланови Владе, преседница Народне Скупштине Ана Брнабић, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевендић, командант 53. граничног батаљона на Кошарама пуковник Душко Шљиванчанин, као и ћерка погинулог мајора Војске СР Југославије Крунослава Иваннковића, који је страдао на Кошарама 14. априла 1999. године, вршећи чин капетана прве класе наше војске, Синди Иванковић.

Поред њих, догађају су присуствовали припадници Воске Србије и Министарства унутрашњих послова, као и представници Спрске православне цркве и других верских заједница.

Изасланик председника Србије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић положио је раније данас венац на Споменик херојима са Кошара у Београду, поводом 25. годишњице од те битке.

Битка на Кошарама вођена је од 9. априла до 14. јуна 1999. године у реону граничног прелаза Раса Кошарес, на граници тадашње СР Југославије и Албаније.

Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана и однела је 109 живота.

Терористистичке снаге такозване ОВК, потпомогнуте регуларном албанском војском и НАТО авијацијом напали су припаднике Војске Југославије, са циљем копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецања комуникације између јединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену.

После тешких борби, Војска Југославије је успела да порази нападаче и спречи њихов улазак на територију јужне српске покрајине.

Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошарама.

Поред премијера Србије Милоша Вучевића догађају који је организовао Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије присуствују и чланови Владе, командант 53. граничног батаљона на Кошарама пуковник Душко Шљиванчанин, као и ћерка погинулог мајора Војске СР Југославије Крунослава Иваннковића, који је страдао на Кошарама 14. априла 1999. године, вршећи чин капетана прве класе наше војске, Синди Иванковић.

Поред њих, догађају присуствују припадници Воске Србије и Министарства унутрашњих послова (МУП) , као и представници Спрске православне цркве (СПЦ) и других верских заједница.

Изасланик председника Србије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић положио је раније данас венац на Споменик херојима са Кошара у Београду, поводом 25. годишњице од те битке.

Пре четврт века у рејону карауле Кошаре, непријатељу су се супротставили припадници 53. граничног батаљона, 2. моторизованог батаљона 125. моторизоване бригаде, борбене групе 63. падобранске и 72. специјалне бригаде, као и делови других јединица, подсетио је министар.

Подсетимо, битка на Кошарама вођена је од 9. априла до 14. јуна 1999. године у рејону граничног прелаза Раса Кошарес, на граници тадашње СР Југославије и Албаније.

Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана и однела је 108 живота.

Терористистичке снаге такозване ОВК, потпомогнуте регуларном албанском војском и НАТО авијацијом напали су припаднике Војске Југославије, са циљем копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецања комуникације између јединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену.

После тешких борби, Војска Југославије је успела да порази нападаче и спречи њихов улазак на територију јужне српске покрајине.

Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошарама.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

23 thoughts on “Не смемо да заборавимо хероје: Комеморативна академија поводом 25 година од битке на Кошарама

  1. Hvala još jednom našim junacima, nisu žalili svoj život da bi nas zaštitili od bandi ubica, koje su htele da nas porobe i pobiju.

    62
  2. Двадесет пет година касније, ми и даље стојимо у дугу према онима који су своје животе уложили за нашу будућност. Комеморативна академија је подсетник да је сваки дан који живимо у слободи, дан захвалности херојима Кошара.

    67
  3. Битка на Кошарама је била тест издржљивости, храбрости и патриотизма. Наши браниоци су показали да су вредности за које су се борили – част, слобода и отаџбина – вечне и непролазне.

    59
  4. Сећање на хероје Кошара је сећање на непоколебљивост и жртву коју је наш народ спреман да поднесе за слободу. Овај дан нас подсећа на то да су историја и слобода писани великим делима и још већим срцима.

    57

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy