Не веруј Ердогану ни кад дарове носи

Пише: Џевад Галијашевић

Неколико је начина на које Турска агресивно шири простор свог утицаја – оружјем, трговином оружјем, кроз рад идеолошки агресивних хуманитарних организација (ИХХ и ТИКА) и на крају, и то само делом, дипломатијом. У том кључу треба посматрати и успостављање чврстих веза са Северном Македонијом и њеним оружаним снагама. Након стварања озбиљних упоришта на Косову и Албанији, Турска је повукла следећи потез- пружање подршке муслиманској, албанској заједници у Македонији. Улазна карта био је АСЕЛАН.

УСТУПЦИМА ДО ЧЛАНСТВА У НАТО-У

Војска Републике Северне Македоније (ВРСМ) стратешки је организована као копнена војска са војном авијацијом и војном речном флотом, као подршком копненој војсци. Оружане снаге бивше југословенске републике броје 20.000 професионалних војника и официра и 48.000 припадника резервног састава. Главни страни добављачи опреме за македонску војску углавном су били САД, Србија, Бугарска и Украјина.

Приступање Северне Македоније НАТО пакту било је планирано током НАТО самита у Букурешту 2008. године али је Грчка блокирала приступ због политичког спора око имена земље. Тада су се остале чланице НАТО-а сложиле око тога да ће Северна Македонија добити позивницу за чланство у војни пакт након што реши спор са Грчком. Преспански споразум потписан 2018. којим је Република Македонија у замену за бржи улазак у ЕУ и НАТО, пристала на додатак „Северна“ како би се разликовала од грчке покрајине Македоније, неуспешно је ратификован референдумом с обзиром да је уместо предвиђених 50% плус један глас свих бирача, излазност била тек 36,89%. Отуда референдум законски није био обавезујући, већ саветодавни, тако да је Парламент морао двотрећинском већином ратификовати Преспански споразум и Собрање је то учинило 11. јануара 2019. Уследило је чланство у НАТО алијанси 27. марта 2020.године.

УЗ УВАЖАВАЊЕ МАКЕДОНСКЕ ИСТОРИЈЕ…

Турска је прво донацијама а затим и подршком током пријема Северне Македоније у НАТО постепено припремала терен за улазак у ову дубоко подељену али стратешки важну државу. Дводневну посету Северној Македонији, турски министар националне одбране, Веџди Ђонул, започео је обиласком техничко-ремонтног центра АРМ, где је предао донацију од неупотребљаваних, фабрички нових моторних возила и техничких средстава у вредности од 250 хиљада америчких долара. Истог дана Македонија и Турска су потписале уговор о војно-финансијској сарадњи који предвиђа да ће Турска у наредној години донирати Македонији војну помоћ по избору земље, у висини од око милион долара.

Турска не само што је прва земља која је признала Македонију, и прва земља која је послала амбасадора, већ је признала земљу са њеним хиљадугодишњом историјом, а не са неком скраћеницом“, рекао је турски званичник и додао да је од његове прве посете 2004. земља много напредовала на пољу одбране и демократије.

МИЛИОНСКЕ ДОНАЦИЈЕ

Македонски министар за одбрану је рекао да је војна сарадња са Турском почела 1993. године, а интензивирала се 1994, откривајући да отварање према Турској није био изненадни, неочекивани догађај, већ да је Македонија због притисака које је трпила тражила партнере. Наравно да тај почетак војно-техничке сарадње није био ни близу данашњем степену и нивоу војне сарадње. Војна сарадња између обе земље интензивирала се нарочито у области школовања, обуке и донација.

Рачунајући од 1998. укупни износ донација из Републике Турске премашио је износ од 16 милиона долара. Извесне пукотине у односима Турске и Македоније повремено су се јављале, посебно 2019, због односа власти у Скопљу према тзв. организацији „ФЕТО“ – Фетулаха Гулена. Покушај државног удара у Турској и улога Гулена у њој за власт у Анкари било је прворазредно питање. Како власт у Скопљу није ништа радила по том питању, Турска је 2019. поништила неке споразуме у вези признања диплома из Македоније.

Истовремено, био је то период активних разговора и сусрета Грчке и Македоније везано за неспоразуме око имена, и други изазов за билатералне односе Турске и СР Македоније. Чинило се да је на сцени нова политика Северне Македоније, те да се потписивањем Преспанског споразума отвара ново поље билатералних односа са Грчком.

Током своје историјске посете Скопљу, грчки премијер Ципрас је најавио да ће грчке оружане снаге штитити ваздушни простор Северне Македоније и обучавати њихове колеге у земљи када се Македонија придружи НАТО-у. Но ствари су кренуле другим током. Војна сарадња са Турском почела је много раније и многи високорангирани војници у војсци Северне Македоније обучавани су у турским војним школама.

ИСПРУЖЕНА РУКА АНКАРЕ

Свакако је Северна Македонија добила на важности председавањем Организацијом за европску сигурност и сарадњу (ОСЦЕ) 2023. године. Стево Пендаровски, председник Северне Македоније од 2019-2024. рекао је да је термин „председавање“ за њих био „велики изазов“ јер је Северна Македонија мала држава са ограниченим ресурсима.

`„Преузели смо вођство организације са 57 земаља чланица, од Сједињених Америчких Држава и Канаде до Русије и Централне Азије. То није лак задатак, али смо добро припремљени,“ нагласио је Пендаровски. Такође је изјавио, „Северна Македонија улаже напоре за ублажавање сукоба у Украјини. У контакту смо с обе стране.“`

У сенци македонског уплитања у геополитичке сукобе, остала је истина о дубокој подељености македонског друштва, политичким сукобима и прогонима (бивши премијер Груевски), хапшењима кадрова водеће политичке снаге ВМРО ДПМНЕ, међунационалним трвењима, мафијашким обрачунима и уличним ликвидацијама. Дубоко подељена, од комшија одбачена и непризната, Македонија је наставила геополитичко посртање да би ступила у активну војно-техничку сарадњу са Турском – земљом и културом која је уништила аутентичне народне наративе и исламизирала власт и друштво, држећи га у ропству више од пет векова.

ТУРСКА ВОЈНО-ОДБРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА

Турска одбрамбена индустрија доживела је значајан раст и трансформацију током последњих деценија, вођена стратешком визијом смањења зависности од страних добављача и јачањем капацитета националне безбедности.

Турска војно-одбрамбена индустрија усредсређена је на развој домаћих система и платформи. Значајни примери су главни борбени тенк Алтај, беспилотна летелица Бајрактар ТБ2 и школски и лаки јуришни авион Хурјет. Технолошке иновације: напредак у технологији одиграо је кључну улогу у одбрамбеној стратегији Турске. Развој система као што су АСЕЛПОД Таргетинг Под и борбени авион ТАИ ТФ „КААН“ најбољи су примери. Иако је чланица НАТО алијансе Турска је, доношењем одлуке о набавци, ракетног одбрамбеног система С-400 од Русије, показала стратешки заокрет према сувереној, аутономнијој одбрамбеној политици. Ова одлука, означила је значајну промену у одбрамбеној пракси Турске и односима са савезницима у НАТО-у.

Отказивање учешћа Турске у програму Ф-35 због набавке С-400 пример је сложености њених одрамбених стратегија. И кроз пројектни уред МИЛГЕМ, Турска ради на изградњи модерног приобалног борбеног брода са способностима противподморничког ратовања и патролирања отвореним морем.

Важно је нагласити, да су најважније компаније одбрамбене индустрије: АЛП, Баyкар, ГЛОБАЛ, КАЛЕ АЕРО, Туркиш Аероспејс Индустри (ТАИ), Туркиш Техник, ТУСАŞ, Енџин Индустри, ВЕСТЕЛ САВУНМА, АСПИЛСАН, и ГЕНПОВЕР. Електронички и софтверски модели извиђачког и војног сателита Гоктурк-2 уз АТАК хеликоптер турске војске, отворио је нове могућности за најважније компаније на овом пољу су АСЕЛСАН, АЈЕКАС, Алтај, Тичарет А.С., ЕКСИМ, ЕСДАС ГЕЈТ, ХТР, МиКЕС, НЕТАС, САВРОНИК, СДТ Спејс & Дефенс Технолоџи, СЕЛЕКС, Бајрактар ТБ2 УАБ… Захваљујући овој индустрији, глобални удео Турске (у задње време се пише Туркије) у трговини оружјем, порастао је са 0,6 посто на 1,1 посто у периоду 2018. до 2022. чиме је земља постала 12. највећи светски извозник оружја.

МЕЂУ 100 НАЈБОЉИХ

На Листи 100 најбољих одбрамбених компанија за 2022. годину – реч је о годишњој листи глобалне веб-странице Defense News – нашле су се три турске компаније међу 100 најбољих. Док је АСЕЛСАН био 49. на листи, Туркиш Аероспејс Индустри (ТАИ) је био на 67. позицији, а Рокетсан на 86. месту. Иначе, 2020. на листи је било седам турских компанија. Иако је мање компанија сада уврштено у листу Топ 100, турски извоз оружја је нагло порастао у року од три године. Док је 2020. извоз одбране износио 2,28 милијарди долара, у 2022. порастао је на 4,3 милијарде долара.

С друге стране, извештај о међународном трансферу оружја у 2022. који је припремио шведски институт СИПРИ, показује да је турски извоз оружја порастао за 69 посто у четверогодишњем периоду 2018. до 2022. у односу на период од 2013. до 2017. Турски произвођачи ракета, бродова, дронова, возила и војног софтвера такође пласирају своје производе за које нису потребни страни делови. Извештаји кажу да АСЕЛСАН, највећа одбрамбена компанија у Турској, има склопљене уговоре и наруџбине од 7,6 милијарди долара. БМЦ има наруџбине за две године за своја возила Кирпи која су отпорна на мине. Баyкар Тех и Бајрактар су такође замолили своје купце да сачекају неколико година до испоруке дронова. У БМЦ-у тврде да се многе земље радују куповини турског тенка Алтаy. Такође, очекује се још један бум продаје када ТФX млазњаци буду летели небом. Као коначни пример, Рокетсан је успео произвести ракете земља-ваздух са дометом од 150 километара.

МЕЂУ 10 НАЈВЕЋИХ ИЗВОЗНИКА ОРУЖЈА

Турска би се ускоро могла наћи међу 10 највећих извозника оружја и за десет година достићи 20 милијарди долара прихода од извоза. Уз употребу војне силе, Турска је, улаз на међународно тржиште оружја обезбеђивала и на друге начине. С једне стране користећи заједницу туркофоних земаља, која укључује Азербајџан, Туркменистан, Казахстан, Узбекистан и Киргистан, са друге, тржиште Катара, петромонархије Залива.

Трећа група земаља је у Африци, како у Магребу тако и у западној Африци. Претња џихадистичких скупина створила је потражњу за производима које нуди Турска, попут оклопних возила отпорних на мине, и дронова. Важну улогу има чињеница да је Турска муслиманска земља и чланица НАТО-а. На крају је Турска препознала и значај запостављене и одбачене Северне Македоније, али геостратешки веома важне.

КОРАК КА ГЛОБАЛНОЈ ЕКСПАНЗИЈИ

Након што је АСЕЛСАН и службено отворио нову регионалну канцеларију у Скопљу, главном граду Северне Македоније, као део своје глобалне стратегије ширења, постало је јасно да Турска добија свој нови обавештајни центар на Балкану чији значај увелико превазилази економске разлоге присуства у Македонији.

АСЕЛСАН је водећа турска одбрамбена компанија и активна је у Северној Македонији од 2014. године а сада повећава своје присуство на Балкану с новом канцеларијом у Скопљу. Церемонији отварања, која означава значајан корак у глобалној експанзији АСЕЛСАН-а, присуствовали су проф. др Халук Горгун, секретар за одбрамбену индустрију Турске, и Ахмет Акиол, извршни директор и председник АСЕЛСАН-а. Успостављање регионалне канцеларије у Скопљу, која има централну позицију као капија и ка западним и источним европским тржиштима, пружиће АСЕЛСАН-у бројне стратешке предности, олакшати приступ Балкану и повећати ниво сарадње у региону. Турска држава својим присуством остварује и контролу бившег османског простора.

ИСТАНБУЛ-САРАЈЕВО-СКОПЉЕ

Идеја „Зелене Трансверзале“ која подразумева повезивање исламских острва од Истанбула до Сарајева са Македонијом, поприма обрисе реалитичног плана. Иако је на службеној страници компаније написано да ће канцеларија АСЕЛСАН Балканс спроводити активности маркетинга и развоја пословања и фокусирати се на задовољство купаца и подршку након продаје за земље које имају АСЕЛСАН производе и системе на свом инвентару, улога и присуство на тој регионалној геополитичкој тачки шира је, и најважније-координисана и синхронизована са турском Војно-обавештајном службом – МИТ.

Председник и извршни директор АСЕЛСАН-а Ахмет Акyол прокоментарисао је званично отварање АСЕЛСАН-ове канцеларије на Балкану: „Задовољство нам је видети да се све веће поверење наших купаца одражава и на пројекте које предузимамо на Балкану и да АСЕЛСАН наставља да шири свој глобални отисак. Ова канцеларија ће служити као стратешко чвориште за наше операције на Балкану, сарађујући са земљама у региону и локалним партнерима“.

Темељно позиционирање Турске у Македонији са властитим војним ресурсима, техником и војним структурама само је нови допринос дестабилизацији Македоније и целог Западног Балкана. Ердогановој Турској се не може веровати ни када дарове носи.

Извор: EagleEyeExplore

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: