Не желите у НАТО, не брините – то је већ одлучено

Послије распада СССР-а и источног блока, НАТО је упркос звучним најавама о неширењу на исток, НАТО је усисао једну по једну источноевропску земљу.У алијансу су тако примљене Пољска, Румунија, Чешка, Словачка, такође Бугарска и балтичке земље. Дошао је ред на апсорпцију дјелова Југославије, бомбародваних од стране НАТО-а деведесетих година.

Док се и даље објављују лажна увјеравања о неширењу, ескпанзија алијансе на исток убрзавава се. Евроатлантски пројекат реализује се у потпуној сагласности са формулом Збигњева Бжежинског о три обавезе империјалне гео стратегије: спречавање међусобних договора међу вазалима, очување њихове зависности од опште безбједности и очување покорности подчињених. Посебне техникe алијанса примјењујe на западном Балкану, гдје велика већина популације Србије, Црне Горе и Републике Српске, веома добро памти НАТО бомбардовање и то је један од разлога зашто са алијансом не жели ништа заједничко. Уз помоћ механизама такозваних демокрaтских избора и обојених револуција у земљама насталим из некадашње Југославије, на власт су доведени од стране НАТО потпуно контролисане политичке силе, које путема манипулације и директне преваре народа земљу желе увући у алијансу.

Тако је на примјер Ђорђе Вукадиновић, један од водећих српских аналитичара у тексту ‘‘ НАТО, СОФА, ИПАП и НСПО – да се Срби не осве(с)те“ описује тај процес: “ Држ’те лопова”, стари је преварантски манир, познат на свим меридијанима. Али се мора признати да га је актуелна власт усавршила готово до перфекције…Кључни споразум са НАТО­-ом (Status of Forces Agreement, СОФА) потписан је јануара 2014. године у Вашингтону, од стране тадашњег СНС министра одбране Небојше Родића. Ратификован је у јулу 2015. у Народној скупштини усвајањем одговарајућег закона. Споразум је потписан и ратификован готово у тајности, тако да није било никакве јавне дебате о овој далекосежној одлуци, којом је Србија преузела обавезе из оснивачких уговора земаља чланица НАТО-а потписаних у Вашингтону 1949, Лондону 1951. и Паризу 1952.“

Овим чином иако формалнo не постаје чланица НАТО, Србија се са потписивањем СОФА споразума сагласила примијенити уговоре и документе са НАТО, који су се до тог момента односили само на пуноправне чланице НАТО. (соглашение ИПАП и НСПО). Суштински Србија формално неће постати чланица НАТО, али биће принуђена да поступа па свим утврђеним документима.  

У Црној Гори владајућа коалиција као приоритетне циљеве своје спољне политике означила је приступање ЕУ и НАТО, и држава представља званичног кандидата за приступање у обје организације. Орјентација ка ЕУ и НАТО приближила је Хрватску и Црну Гору “Групи пријатеља Сирије“, која обједињује све који отоворено подржавају сиријске побуњенике што покушавају свргнути предјесника Башара ал Асада. Црну Гору ка алијански увлаче уз помоћ тзв. Комуникационе стратегије НАТО, састављене из такозваних планова дјеловања. До данас је већ реализовано осам таквих планова. Треба посебно истаћи Седми план дејства: формирање Информативног центра НАТО, штампу пет бројева журнала “НАТО интеграције“ и једном у петанест дана програма “НАТО инфо“ на РТЦГ; организацију ток-шоуа на разним ТВ каналима, организовање едукативног курса “Информисања друштва“ у НАТО школи у Њемачкој; анализу повољности трошкова (пропаганда економских користи); лекције у школама, ученичка посјета НАТО центру у Бриселу; проучавање друштвеног мишљења у сваком поједниначном граду Црне Горе; изградња регионалне школе безбјдности; организација “НАТО-каравана“ у пет градова; огранизација мултимедијалног “Фестивала мира“; организација рада посланика“; фејсбук кампања: “Сагласан сам са НАТО“ и тд.

Главни циљ свих ових догађаја представља преломити јавно мњење у корист НАТО-а. Информационо-пропагнадна дјелатност НАТО заузима важно мјесто у ширењу на исток и увлачењу у НАТО, у увлачењу других земаља. Резултати ПР кампање у сагласноти је са основним законом пропаганде: “пуни ефекти постижу се сталним понављањем“. По правилу у таквим земљама се доводи на власт контролисана од стране НАТО-а контролисана власт. Обезбијеђена је контрола над медијима у земљи, али у сваком конкретном случају постоји појединачан приступ.

Ако у Србији дјелују са нескривеном лажи, на Балтику, на примјер ПР кампања НАТО од самога почетка гради се на тезама: ‘‘Русија–СССР – агресори, а НАТО спасилац“. Сво који се осмјеле супроставити се таквој политици оптужују се да су “агенти агресора“. Водећи медији на Балтику давали су и дају само позитивну оцјену о НАТО. Сва историја ове организације предстваља се као историја праведне борбе за идеале демократије, слободе и људских права у читавом свијету. Независни аналитичари, који би јавности разјаснили праву мисију овог агресивног војно политичког савеза практично не постоје.

Про-НАТОвска дјелатност водећих јавних личности на Приблатику може се једноставно објаснити на следећи начин. Дио ових људи долази из партијске номенклатуре касног СССР-а, који заступају потпуно супротне идеолошке ставове промовишу из каријеризма и одсуства принципијелности. Други дио представљају ксенофоби и националисти, идејни насљедници колаборациониста, који заједно са НАТО, како су раније њихови дједови са нацистима, покушавају свијету наметнути “Нови поредак“. Нарушавајући уставе властите уставе, балтичке земље су се упустиле у аванатуре НАТО-а у Ираку, Авганистану и на Балкану, што није повећало њихову безбједност.

Слична ситуација ситуацији у Украјини, у којој се уз помоћ САД и ЕУ на власт доведени отоврене про НАТО снаге, са елементима фашистичке идеологије.  Инструктори из НАТО обучавају украјинске војнике и чланове доборовољачких батаљона који ратују под фашистичким знамења. Није заменарљив и број плаћеника и тзв. добровољаца из НАТО земаља који ратују на југоистоку Украјине. Недавно је на званичном сајту америчке администрације објављена информација да је украјинска компанија “Авиа-буд“ добила од грант од 267.000 за поправку школе у Лвовској области, гдје би требало да се обучавају амерички војници. 

Догађаји за промоцију уласка Украјине у НАТО тренутно иду једно за другим. Почели су још 2012. године у оквирима тзв. источног партнерства, када је основан одговарајући фонд. Њега су сачињавале четири радне групе: “Демократија, људска права и стабилност“, “Економска интеграција и приближавање политици ЕУ“, “Животна средина, климатске промјене и енергетска безбједност“ и “Међуљудски односи“. Активности финасиране од стране ове организације одвијале су се у током прошле године у Кијеву, а у овој планиране су у Дњепропетровској, Полтавској и Запорожској области.

Дводневни “Међународни омладински форум европске безбјендости“ одржаће се у Дњепропетровску од 4. до 5. априла. Биће организован по иницијативи амбасаде Литваније у Украјини, уједно дипломатског представништва задуженог за непосредне контакте са НАТО. Према ријечима литванског почасног конзула у Дњепропетровску, првог дана проводиће се интерактивне дискусије о измјенама глобалне безбједности, разматрати изазови у савремном свијету, улогу НАТО пакта, политику безбједности Украјине и односе НАТО – Украјина. Другог дана планирано је да студенти постану актери реалне политике, када би требала да се спроведе симулација сусрета у Сјеверно-атлантском савјету и комисији НАТО – Украјина, гдје би требало да се упознају са доношењем одлука у НАТО.

Aлијанса се у будућности спрема искористити Украјину, као бојно поље. чак и без формалног НАТО чланства. И зашто би то Украјини било потребно? Земље ЕУ и САД већ су се позиционирале као финансијери и организатори грађанског рата у земљи. Сада припремају могући театар војних дејстава у Украјини, уз могућност неупоредиво већег рата и крвавијих сукоба него раније. Стога друштва не смију остати равнодушним на факте циничне експанзије Сјеверно-аталнтског пакта тамо, гдје их не очекују.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: